Zašto se građani Balkana smatraju građanima Evrope, koje su sličnosti i razlike, te koliko političke nesuglasice koče usvajanje prijeko potrebnih reformi? O ovim pitanjima nedavno su u Sarajevu razgovarali predstavnici bh. vlasti, Evropske unije, inostranih organizacija, kao i polaznici Međunarodne ljetne škole Sarajevo.
Istraživanje, provedeno u okviru projekta Plan Balkans: Europolitan, pokazuje da 80 posto mladih iz Zapadnog Balkana podržava Evropsku uniju. Konkretno, 67 posto bh. omladinaca daje svoj glas za evropske intagracije. Ali, upoređujući je sa susjedstvom, Bosna i Hercegovina kaska u ovom procesu. Mladi trebaju preuzeti inicijativu, kaže predsjedavajući državnog Predsjedništva Željko Komšić.
„Nemojte dopustiti da na vaše živote, životne odluke, utječe dnevna politika ove zemlje. Budite umjetnici koji stvaraju jednu novu viziju, jednu novu sliku. Trebaće nama Bosancima i Hercegovcima i da malo promijenimo svoj način razmišljanja. Treba promijeniti taj ‘čekalački’ mentalitet u poduzetni, inovativni. U Bosni i Hercegovini ima dosta prostora da se bude poduzetan i inovativan“, poručio je Komšić.
Upravo na takav način, svoj stav o tome „zašto se građani Balkana smatraju građanima Evrope”, pokušali su dati mladi iz zemalja Zapadnog Balkana. Na konkursu za izbor najboljeg literarnog rada ili fotografije učestvovalo je 85 mladih ljudi. Maja Davidović iz Srbije imala je najbolji esej:
„Ja sam se, naime, u svom radu fokusirala na te neke zajedničke vrednosti, zajednička verovanja, ideje, istoriju, kulturu, prosto zajedničke nade i strahove koje, čini mi se, da svi mladi u Evropi, bez obzira na to da li su u Evropskoj uniji ili nisu, imaju. Bio je veliki izazov, ali na sreću uspešan.“
Evropska DNK
Ne samo sa geografskog aspekta, zemlje Balkana oduvijek su dijelile iste one kulturno-historijske vrijednosti sa ostatom Evrope. Stereotipne slike o Balkanu kao primitivnom i negativnom još su prisutne i na Zapadu ali i među Balkancima. Treba ih prevazilaziti, kaže politologinja iz Sarajeva Nedžma Džananović Miraščija:
„Predrasude, to mjerenje ko je više Evropljanin, ko je Evropi bliže, ko je dalje, to je nešto što je vrlo prisutno i u našoj političkoj kulturi. Politička kultura i politički mentalitet su nažalost takvi da ćemo mi opet pribjeći svojim predrasudama, a nećemo se suočiti sa činjenicama koje govore da su upravo naše političke elite - koje i generiraju takve stavove koji uopće ne odgovaraju činjenicama – odgovorne, zajedno sa onima koji za njih glasaju, za ovakvo stanje i za činjenicu da se mi sada i bukvalno nalazimo sa druge strane granice Evropske unije, pa, možemo reći, svojevrsnog Berlinskog zida za ovaj dio Evrope.“
Radeći kao pripravnik u Evropskom parlamentu, Adnan Ćerimagić pojašnjava da nema razlika između mladih Balkana i njihovih vršnjaka iz zemalja Evropske unije.
“Smatram da Brisel već uvažava, odnosno trerira mlade ljude naše regije skoro pa kao i građane Unije. Već 20 godina Evropska unija uveliko ulaže u mnoge projekte ovdašnje omladine. Mladi imaju čak veće privilegije nego mladi iz zemalja Unije, pruža im se veća finansijska podrška, pa i ona u programu JoinEUSEE koji nudi stipendije za akademsku razmjenu”, navodi Ćerimagić.
Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj porodici naroda. Važno je primijeniti iskustva zemalja koje su prošle ovaj proces. Jurgis Vilcinskas iz Delegacije Evropske unije u BiH ističe:
„Svi, vjerovatno, znamo da je takozvana evropska DNK u suštini vladavina zakona, funkcionalna tržišna ekonomija, slobodna trgovina, donošenje odluka koje nadilazi ustaljene granice. Ključ je da su građani nosioci svih aktivnosti u Evropskoj uniji.”
Usklađivanje bh. zakonodavstva sa evropskim je primat, a na pitanje kako to postići s obzirom na manjak političke volje u BiH, Džananović Miraščija kaže:
„Informiranjem, obrazovanjem građana i ustrajnošću u zahtjevima da nam političke elite osiguraju ono što mi kao građani zaslužujemo.“
Istraživanje, provedeno u okviru projekta Plan Balkans: Europolitan, pokazuje da 80 posto mladih iz Zapadnog Balkana podržava Evropsku uniju. Konkretno, 67 posto bh. omladinaca daje svoj glas za evropske intagracije. Ali, upoređujući je sa susjedstvom, Bosna i Hercegovina kaska u ovom procesu. Mladi trebaju preuzeti inicijativu, kaže predsjedavajući državnog Predsjedništva Željko Komšić.
„Nemojte dopustiti da na vaše živote, životne odluke, utječe dnevna politika ove zemlje. Budite umjetnici koji stvaraju jednu novu viziju, jednu novu sliku. Trebaće nama Bosancima i Hercegovcima i da malo promijenimo svoj način razmišljanja. Treba promijeniti taj ‘čekalački’ mentalitet u poduzetni, inovativni. U Bosni i Hercegovini ima dosta prostora da se bude poduzetan i inovativan“, poručio je Komšić.
Upravo na takav način, svoj stav o tome „zašto se građani Balkana smatraju građanima Evrope”, pokušali su dati mladi iz zemalja Zapadnog Balkana. Na konkursu za izbor najboljeg literarnog rada ili fotografije učestvovalo je 85 mladih ljudi. Maja Davidović iz Srbije imala je najbolji esej:
„Ja sam se, naime, u svom radu fokusirala na te neke zajedničke vrednosti, zajednička verovanja, ideje, istoriju, kulturu, prosto zajedničke nade i strahove koje, čini mi se, da svi mladi u Evropi, bez obzira na to da li su u Evropskoj uniji ili nisu, imaju. Bio je veliki izazov, ali na sreću uspešan.“
Evropska DNK
Ne samo sa geografskog aspekta, zemlje Balkana oduvijek su dijelile iste one kulturno-historijske vrijednosti sa ostatom Evrope. Stereotipne slike o Balkanu kao primitivnom i negativnom još su prisutne i na Zapadu ali i među Balkancima. Treba ih prevazilaziti, kaže politologinja iz Sarajeva Nedžma Džananović Miraščija:
„Predrasude, to mjerenje ko je više Evropljanin, ko je Evropi bliže, ko je dalje, to je nešto što je vrlo prisutno i u našoj političkoj kulturi. Politička kultura i politički mentalitet su nažalost takvi da ćemo mi opet pribjeći svojim predrasudama, a nećemo se suočiti sa činjenicama koje govore da su upravo naše političke elite - koje i generiraju takve stavove koji uopće ne odgovaraju činjenicama – odgovorne, zajedno sa onima koji za njih glasaju, za ovakvo stanje i za činjenicu da se mi sada i bukvalno nalazimo sa druge strane granice Evropske unije, pa, možemo reći, svojevrsnog Berlinskog zida za ovaj dio Evrope.“
Radeći kao pripravnik u Evropskom parlamentu, Adnan Ćerimagić pojašnjava da nema razlika između mladih Balkana i njihovih vršnjaka iz zemalja Evropske unije.
“Smatram da Brisel već uvažava, odnosno trerira mlade ljude naše regije skoro pa kao i građane Unije. Već 20 godina Evropska unija uveliko ulaže u mnoge projekte ovdašnje omladine. Mladi imaju čak veće privilegije nego mladi iz zemalja Unije, pruža im se veća finansijska podrška, pa i ona u programu JoinEUSEE koji nudi stipendije za akademsku razmjenu”, navodi Ćerimagić.
Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj porodici naroda. Važno je primijeniti iskustva zemalja koje su prošle ovaj proces. Jurgis Vilcinskas iz Delegacije Evropske unije u BiH ističe:
„Svi, vjerovatno, znamo da je takozvana evropska DNK u suštini vladavina zakona, funkcionalna tržišna ekonomija, slobodna trgovina, donošenje odluka koje nadilazi ustaljene granice. Ključ je da su građani nosioci svih aktivnosti u Evropskoj uniji.”
Usklađivanje bh. zakonodavstva sa evropskim je primat, a na pitanje kako to postići s obzirom na manjak političke volje u BiH, Džananović Miraščija kaže:
„Informiranjem, obrazovanjem građana i ustrajnošću u zahtjevima da nam političke elite osiguraju ono što mi kao građani zaslužujemo.“
