Za razliku od ostalih srpskih sela, u zlatiborskim selima sve više mladih ostaje da živi na svom imanju. U poslednjih pet godina broj novorođene dece povećao se za oko 30 post, kao i broj prvaka. Kada se Marko Marjanović oženio rešio je da ostane u svom selu Mušvete, u porodičnoj kući, u kojoj sada žive četiri generacije. Selo je udaljeno oko desetak kilometara od Čajetine, a nedavno je dobilo asfalt.
“Mi smo se odlučili da ostanemo da živimo ovde u selu zato što imamo sve uslove neophopdne za život, zasnovali smo ovde porodicu, imamo dvoje dece, ja sam zaposlen u Čajetini, putujem svakog dana, vodim starijeg sina u vrtić. Moja supruga je trenutno na porodiljskom bolovanju, imamo mladjeg sina kome je sada osam meseci. Mi mo ovde svoji na svome, imamo stoku koju godinama gajimo, imamo zemlju, živimo od poljoprivrede, ali i samostalnog rada. Ja smatram da svi mladi koji mogu da ostanu na svom imanju treba da ostanu, da s e sela ne gase, vidite ovde baš ima sve, kuća, velika, moderna, u kući sve što treba za savremeno domaćinstvo”, kaže Marko.
Markova supruga Snežana je iz grada, došla je iz Užica u selo Mušvete. Kaže dobro joj je, kuća je velika, zdrave hrane u izobilju:
“Odlično funkcionišemo, svi se lepo slažemo, tu smo da se pomognermo. Ovde u ovoj kući žive Markov deda, otac, majka, mi, naša deca. Ja sam sada najviše oko dece, spremam ručak, pomažu mi ostale žene, i to je sve u redu. Nije veliki posao, nije teško. Imamo mir, tišinu, zdravu hranu i čist vazduh”.
Milan, Markov otac bio je presrećan kada je njegov sin odlučio da ostane na selu i tu zasnuje porodicu. Selo Mušvete je oživelo, nije zapušteno i staračko kao mnoga sela u Srbiji:
“Generacije su ovo stvarale pre mene, deda, otac, ja sam nastavio. Kada se sin oženio ja sam ga odmah pitao hoće li da ostane ovde i zasnuje porodicu, on je prihvatio i meni je to bilo jako drago. Imam dva unuka, to mi je najveće bogatstvo. Kuću sam im sagradio, ne moraju ništa da se muče. Mi smo ponosni na naše selo Mušvete, ostaju mladi u njemu, evo u komšilku imam dosta mladih ljudi, može lepo da se živi umerenim radom. Svi ovde u selu imamo automobile, asfalt je “stigao” i začas smo mi u gradu, u Čajetini, Užicu, Mokroj Gori. Bilo ko da ima uslova trebalo bi da se vrati na selo da nam ne zarastaju imanja, kuće, livade, ode sve u trnje, ode sve bestraga, a nas je, vidite, sve manje i manje. Zlatiborska selna neka budu primer da selo može u Srbiji oživeti”, priča Markov otac Milan.
Kao retko gde u zlatiborskim seliam otvaraju se dečji vrtići. Tako su sela Mačkat,Kriva Reka, Ljubiš I Šljivovica dobili vrtiće, ali sva sela imaju asfalt, vodu. Mnogo se ulaže u seosku infrastrukturu, i to daje rezultate, kaže predsednik čajetinske opštine Milan Stamatović koji je već treći mandat na ovom mestu:
“Tu osnovnu infrastrukturu smo uradili, prilazni putevi su asfaltirani, rekonstruisana elktro I vodovodna mreža. Ali, treba još dosta uraditi da se podigne kvalitet života u seoskim uslovima, treba svako selo da ima adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u poslednje tri godine izgradili 4 seoska vrtića. Povećava se broj novorođene dece u ovim seoskim mesnim zajednicaam, a povećava se i broj upiusane u prvi razrered”, navodi predsednik čajetinske opštine, Stamatović.
