U selu Crnomasnica, na granici Srbije i Bugarske, početak jeseni protiče u znaku vina i grožđa. U ovom selu ponovo se podižu vinogradi, a sve više mladih ljudi, koji su nekada radili u preduzećima u Negotinu i Zaječaru, danas proizvode vino i vraćaju život selu koje je proteklih decenija bilo na putu izumiranja.
U ovom živopisnom selu netaknute prirode, udaljenom od velikih gradova i glavnih puteva, sa stotinak domaćinstva i 300 stanovnika,već ima oko 50 hektara vinograda koji se stalno proširuju.
Jedan od žitelja Crnomasnice, koji je svoju sudbinu takođe vezao za vinograd i proizvodnju vina je Zoran Antonović. On ima dva hektara vinograda u kojima gaji različite sorte grožđa, koje su ove godine sve dobro rodile.
“Od belih sorti gajimo rizling i šardone, od crnih sorti game vranac, kabarne sovinjon i merlo. Ove godine sve su rodile dosta dobro i prinos se kreće od osam do 10 tona po hektaru. Bele sorte su već obrane, ostala je još kasna berba suvinjona”, kaže Antonović.
U Crnomasnici skoro da nema kuće bez sopstvenog vinograda, a na sunčanim padinama oko sela u poslednjih desetak godina zasađeno je više od 50.000 čokota vinove loze. Gajenjevinograda iziskuje veliki trud i rad, ali kada grožđe stigne za berbu zaboravi se na sve napore.
Antonović kaže da se od vinograda površine dva hektara ne može obogatiti, ali da se može pristojno živeti na selu.
“Sa svojom porodicom obrađujem dva hektaravinograda i od toga imamo za osnovne potrebe, ali se od tog malog porodičnog posla ne može obogatiti. Međutim, može da se živi solidnim životom na selu”, kaže Antonović.
Crnomasnica ima dugu tradiciju u proizvodnji vina, a na starim fotografijama koje meštani čuvaju vide se nepregledni špaliri vinove loze.
Vino se iz ovog kraja se još u vreme Kraljevine Jugoslavije izvozilo u Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje.
Po rečima našeg sagovornika, vinogradari danas većinu roda prodaju okolnim vinarijama, a deo grožđa zadržavaju za proizvodnju sopstvenog vina.