Mladi iz Albanije i Srbije: Možemo više

„Nije pitanje šta bi trebalo da uradimo kako mladi, talentovani i obrazovani ljudi ne bi napuštali naše zemlje, već šta je to što možemo da uradimo za one koji su ostali“, poručili su učesnici međunarodne konferencije „Srbija i Albanija – međuzavisne u razvoju i stabilizaciji“, koja je u sredu počela u Beogradu.

Balkan je zona odlaska mladih i obrazovanjih ljudi već decenijama. Podaci iz Albanije, kako je rečeno na konferenciji, pokazuju da je između 2001. i 2011. godine skoro pola miliona ljudi, većina između 20 i 29 godina, napustilo zemlju. Iz Srbije je između 2004. i 2013. godine otišlo oko 25 hiljada mladih, a u poslednje četiri godine raste broj onih koji odlaze. Razlozi su u najvećem broju slučajeva nezaposlenost i nepotizam.

Četvoro mladih ljudi iz Albanije i Srbije koji su imali prilike da odu, a odlučili su da ostanu, sebe smatraju privilegovanim. Jedan od njih je Rubin Beqo, izvršni direktor Kulturnog centra “Tulla” iz Tirane.

„Uglavnom svi koje poznajem su siromašni i nezaposleni. Mi smo imali izbor. Šta možemo da uradimo da zadržimo ljude? Ništa. Ljudi će odlaziti, uvek su odlazili. Ne samo sa Balkana, tako u celom svetu. Zato je poenta u tome šta ćete da uradite za one koji su odlučili da ostanu? I kakva ćemo sredstva da uložimo kako bismo kreirali nove forme razumevanja i saradnje. Za nas je veoma važno da razmišljamo kao ceo region“, navodi Beqo.

Dok se budemo pitali zašto ljudi odlaze, oni će nastaviti da odlaze, saglasni su i ostali učesnici. A razloga je, kažu, mnogo.

„Moje iskustvo je da uglavnom odlaze zato što su očajni i ne vide perspektivu u svojim zemljama. U Srbiji to zovemo 'osveta loših učenika' i negativna selekcija koju imamo, zato što ako imate ljude koji su loši učenici na mestu donosioca odluka, oni donose mnogo loših odluka i stvaraju probleme u budućnosti. Onda imate izbor -ako vam se to ne dopada možete da odete, i to je nažalost ono što mnogi mladi ljudi odaberu, i potpuno ih razumem. Ali, moje pitanje je - šta sam to ja loše uradila da bih otišla? Vi ste ti koji stvaraju problem. Ako mi odemo, ko će ostati?“, kaže voditeljka programa za Srbiju Civil Rights Defendersa Neda Živanović.

Dafina Peci, predsednica Nacionalnog kongresa mladih Albanije smatra da su, uz sistem, problem i ljudi koji „moraju da prestanu da gledaju na politiku kao na nešto što nema nikakve veze sa njima.“ Ne slaže se sa ocenom da je odlazak stvar ličnog izbora.

„Oni su imigranti, izbeglice. Ovde se suočavamo sa političkim pitanjima, govorimo o siromašnim ekonomijama, nedostatku poverenja između ljudi, i države i instuticija, o ekonomskom deficitu. Težimo ka Evropskoj uniji, ali nismo spremni za nju“, rekla je Dafina Peci.

Ona je i članica Upravnog odbora nedavno osnovane Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) sa sedištem u Tirani, koja radi u šest zemalja regiona. Osnovana je sa ciljem da pruža podršku razmeni mladih, neformalnom obrazovanju, istraživanju, kroz bilateralne i multilateralne projekte, putem kojih će mladi imati priliku da razmenjuju znanja i iskustva.

Da uložena sredstva u cilju sprečavanja odlaska i povezivanja mladih u regionu nisu dala rezultate, smatra Rubin Beqo, koji kritike adresira na račun institucija, ali i nevladinih organizacija i fondacija.

„Trošimo vreme i resurse, i moramo da pronađemo drugačiji način da radimo sa zajednicom kako bi ova sredstva ostvarila uticaj. Projekti, hoteli sa pet zvezdica i konferencije trebalo bi da zameni dinamičniji način rada sa zajednicom i ljudima koji se bore na terenu. Mi pričamo o ljudima koji hoće da odu, ali investiramo u drugu kategoriju ljudi, investiramo u sebe i onda pričamo o njima“, rekao je Beqo.

Neda Živanović pak navodi da se dvadeset godina nakon ratova ne može govoriti o odsustvu napretka, dok Dafina Peci kaže da će se RYCO fokusirati upravo na ljude u lokalnim sredinama.

„Naša cilja gupa su ljudi, omladinske nevladine organizacije, neprofitne grupe iz sredina koje su u lošem položaju, ljudi koji nikada nisu imali prilike da putuju. Moramo mi da se prilagodimo njima“, kaže ona.

U regionalnoj perspektivi, kroz saradnju i razmenu iskustava možemo, navode učesnici, da ponudimo više u odgovoru na pitanje „šta nas može zadržati da ostanemo?“.

„Ako se fokusiramo na izgradnju mreža sigurnosti i solidarnosti, to će biti nešto što ćemo moći da ponudimo ljudima da ostanu. I ne samo da ostanu, nego i da dođu ovde“, rekao je Srđan Atanasovski, naučni saradnik Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Pre razgovora prikazan je srpsko-albanski film „Medeni mesec“, u režiji Gorana Paskaljevića, po zajedničkom scenariju sa Gencom Permetijem. Film prati dva mlada para koji, u potrazi za boljim životom, kreću ka zapadnoj Evropi. U isto vreme, dogodilo se ubistvo dvojice italijanskih vojnika KFOR-a na Kosovu. Iako sa tim nemaju nikakve veze, i jedan i drugi par biće zaustavljeni na granici.