Konsultacije Brisela o nastavku pregovora između Beograda i Prištine su u toku. iz međunarodnih krugova je saopšteno da je važno da obe strane i Beograd i Priština- u potpunosti sprovedu sve sporazume postignute u dosadašnjem dijalogu.
U svetlu iščekivanja preciznog datuma o novoj rundi pregovora Beograda i Prištine pokušali smo da saznamo koji su to životni, praktični problemi sa kojima se susreću gradjani srpske nacionalnosti na severu Kosova.
Mitrovčanin Petar Ivanović u razgovoru za RSE kaže da su se u severnoj Mitrovici poslednjih trinaest godina, od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, nagomilali mnogi problemi koje niko od nadležnih do dana današnjeg nije pokušao da reši.
"Ovde je problem položaj mladih ljudi. Oni idu stranputicom, u Mitrovici ima jako puno narkomana ali se niko tim problemom ne bavi. Nezaposlenost je ogromna, i to je dodatni problem. Stvara se revolt kod mladih ljudi, niko im ne valja, ni vlast jedna, druga i treća…Mislim da Beograd dosta pomaže, ali se opet taj novac pogrešno usmerava, ne deli se linearno i onim ljudima kojima je pomoć zaista neophodna. Ja poznajem ljude, odavde iz Mitrovice, koji do 1999. godine nisu imali novac za hleb, a danas imaju stanove ovde i po Srbiji, menjaju auta svaki dan. A mnogi nemaju ni za hleb”, kaže on.
Što se međuljudskih odnosa sa Albancima iz Mitrovice tiče, Ivanović naglašava da se komunikacija između komšija Srba i Albanaca u ovom gradu zapravo nikada nije prekidala.
"Ja nikada nisam prekidao kontakte sa mojim komšijama Albancima. I dalje se družim sa Albancima sa kojima sam proveo mladost i detinjstvo svoje.Oni su dolazili kod mene na Slavu, ja kod njih na Bajram, medjuljudski odnosi su bili odlični. Jer, mi nismo mogli da utičemo na kasnija dešavanja, nas niko ništa pitao nije. Znate, nacionalista ima svuda, na obe strane. Ali nisu svi ljudi isti. Lično mislim da ima više pobornika te ideje da ponovo živimo zajedno, da radimo, budemo ovde jedni za druge, za dobro. Ali iskreno, nisam baš optimista. Jer mlada generacija Srba i Albanaca se udaljava, ne poznaju jezik, nema komunikacije. Međutim, ipak se nadam da će ekonomija biti ta veza, ta spona koja će spojiti interese Srba i Albanaca, hteli to ili ne, ovde na severu Kosova”, istakao je ivanović.
Rešenje je ekonomija
Njegova sugrađanka Jelena Cvetanović smatra da na severu Kosova postoji niz praktičnih pitanja koja niko od predstavnika lokalne vlasti i dalje ne rešava.
"Sve ono što se obećavalo ovom narodu ovde u predizbornoj kampanji-ostalo je na tome, na obećanjima. Ono što je ključni problem jeste infrastruktura, preregistracija vozila, odsustvo pravosudnog sistema…Mislim da treba dovesti nove i sposobne ljude a ne korumpirane političare. i ne treba da se gleda ko je iz koje partije, već ko je i za šta sposoban, ko realno može da doprinese boljitku ovdašnjem stanovništvu. Mogu oni da potpisuju i hiljadu sporazuma, ali ti sporazumi bez realizacije, bez praktične primene, svakako neće uticati na nas koji živimo ovde”, smatra ona.
I Ljubiša Baščarević je sličnog mišljenja.
"Nama ovde mnogo toga nedostaje. Pre svega infrastruktura za mlade, prvenstveno sportska i kulturna. Nemamo halu sportova, kulturni centar, otvorene ili zatvorene bazene…To su prioritetne stvari zbog kojih mladi ljudi i odlaze odavde, jer grad ne pruža dovoljno mogućnosti. Nezaposlenost je zabrinjavajuća, tržište rada je vrlo skromno, tako da mi se čini da su svima ‘puna usta’ mladih ljudi, ali niko za njih ništa konkretno ne radi”, kaže on.
A kako je živeti u Mitrovici, gradu koji je podeljen na srpski i albanski deo, Ljubiša kaže:
"Mitrovica je najispolitizovaniji deo Evrope, sigurno. Jer ove tri-četiri ulice, koliko ih ima u severnom delu, niko nikada nije odvajao od politike. Neki novac ovde možda i dolazi zbog te politike, i on je sigurno uslovljen nekim dnevnim redom, što znači da ne ide na pravu stranu, ne koristi se na pravi način. Moje je mišljenje, što se Mitrovice tiče, da je najveći problem obrazovanje. Znači, ljudi moraju da se obrazuju, da sami sebe unapredjuju iznutra i kada budu zadovoljni svojim nekim ličnim dostignućima, onda će možda moći da grade komunikaciju i veze prvo sa svojim komšijama pa dalje. Moja generacija je žrtva tranzicije, ali zbog ovih mladih, lepih i pametnih ljudi moramo biti optimisti. Mladi ljudi u Mitrovici ne treba da se bave problemom koji smo im mi, možda, napravili. Jer, moja generacija nije uspela da reši problem, i taj problem, taj balast ostaje njima, koji nisu krivi ni za šta.”
Prema rečima Jelene Cvetanović, rešenje kosovske krize treba, osim u ekonomiji, pronaći samo i isključivo u dogovoru najviših predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini.
"Na pomirenju treba da se radi godinama. To je ono što smo propustili, a neke stvari koje smo propustili danas ne možemo nadoknaditi. Ovde postoji neka saradnja, kontakti izmedju Srba i Albanaca, što se ekonomije tiče. Mnogo Srba odavde sa severa ide dole na jug kod Albanaca za osnovne životne potrebštine. Ali mislim da je potrebno mnogo više od dobre volje ljudi, potrebno je da se nadje neko sporazumno rešenje izmedju samih političara, predstavnika centara moći u Beogardu i Prištini-jer samo na tom državnom nivou može da se postigne neko dobro rešenje za sve nas na Kosovu”, naglasila je ona.
Inače, na glavnom ibarskom mostu u Mitrovici, koji grad deli na južni (albanski) i severni (srpski) deo, nalazi se i jedina preostala betonska barikada na severu Kosova.
U svetlu iščekivanja preciznog datuma o novoj rundi pregovora Beograda i Prištine pokušali smo da saznamo koji su to životni, praktični problemi sa kojima se susreću gradjani srpske nacionalnosti na severu Kosova.
Mitrovčanin Petar Ivanović u razgovoru za RSE kaže da su se u severnoj Mitrovici poslednjih trinaest godina, od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, nagomilali mnogi problemi koje niko od nadležnih do dana današnjeg nije pokušao da reši.
"Ovde je problem položaj mladih ljudi. Oni idu stranputicom, u Mitrovici ima jako puno narkomana ali se niko tim problemom ne bavi. Nezaposlenost je ogromna, i to je dodatni problem. Stvara se revolt kod mladih ljudi, niko im ne valja, ni vlast jedna, druga i treća…Mislim da Beograd dosta pomaže, ali se opet taj novac pogrešno usmerava, ne deli se linearno i onim ljudima kojima je pomoć zaista neophodna. Ja poznajem ljude, odavde iz Mitrovice, koji do 1999. godine nisu imali novac za hleb, a danas imaju stanove ovde i po Srbiji, menjaju auta svaki dan. A mnogi nemaju ni za hleb”, kaže on.
Što se međuljudskih odnosa sa Albancima iz Mitrovice tiče, Ivanović naglašava da se komunikacija između komšija Srba i Albanaca u ovom gradu zapravo nikada nije prekidala.
"Mislim da ima više pobornika te ideje da ponovo živimo zajedno, da radimo, budemo ovde jedni za druge, za dobro", kaže Petar Ivanović.
Rešenje je ekonomija
Njegova sugrađanka Jelena Cvetanović smatra da na severu Kosova postoji niz praktičnih pitanja koja niko od predstavnika lokalne vlasti i dalje ne rešava.
"Sve ono što se obećavalo ovom narodu ovde u predizbornoj kampanji-ostalo je na tome, na obećanjima. Ono što je ključni problem jeste infrastruktura, preregistracija vozila, odsustvo pravosudnog sistema…Mislim da treba dovesti nove i sposobne ljude a ne korumpirane političare. i ne treba da se gleda ko je iz koje partije, već ko je i za šta sposoban, ko realno može da doprinese boljitku ovdašnjem stanovništvu. Mogu oni da potpisuju i hiljadu sporazuma, ali ti sporazumi bez realizacije, bez praktične primene, svakako neće uticati na nas koji živimo ovde”, smatra ona.
I Ljubiša Baščarević je sličnog mišljenja.
"Nama ovde mnogo toga nedostaje. Pre svega infrastruktura za mlade, prvenstveno sportska i kulturna. Nemamo halu sportova, kulturni centar, otvorene ili zatvorene bazene…To su prioritetne stvari zbog kojih mladi ljudi i odlaze odavde, jer grad ne pruža dovoljno mogućnosti. Nezaposlenost je zabrinjavajuća, tržište rada je vrlo skromno, tako da mi se čini da su svima ‘puna usta’ mladih ljudi, ali niko za njih ništa konkretno ne radi”, kaže on.
A kako je živeti u Mitrovici, gradu koji je podeljen na srpski i albanski deo, Ljubiša kaže:
"Mitrovica je najispolitizovaniji deo Evrope, sigurno. Jer ove tri-četiri ulice, koliko ih ima u severnom delu, niko nikada nije odvajao od politike. Neki novac ovde možda i dolazi zbog te politike, i on je sigurno uslovljen nekim dnevnim redom, što znači da ne ide na pravu stranu, ne koristi se na pravi način. Moje je mišljenje, što se Mitrovice tiče, da je najveći problem obrazovanje. Znači, ljudi moraju da se obrazuju, da sami sebe unapredjuju iznutra i kada budu zadovoljni svojim nekim ličnim dostignućima, onda će možda moći da grade komunikaciju i veze prvo sa svojim komšijama pa dalje. Moja generacija je žrtva tranzicije, ali zbog ovih mladih, lepih i pametnih ljudi moramo biti optimisti. Mladi ljudi u Mitrovici ne treba da se bave problemom koji smo im mi, možda, napravili. Jer, moja generacija nije uspela da reši problem, i taj problem, taj balast ostaje njima, koji nisu krivi ni za šta.”
Prema rečima Jelene Cvetanović, rešenje kosovske krize treba, osim u ekonomiji, pronaći samo i isključivo u dogovoru najviših predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini.
"Na pomirenju treba da se radi godinama. To je ono što smo propustili, a neke stvari koje smo propustili danas ne možemo nadoknaditi. Ovde postoji neka saradnja, kontakti izmedju Srba i Albanaca, što se ekonomije tiče. Mnogo Srba odavde sa severa ide dole na jug kod Albanaca za osnovne životne potrebštine. Ali mislim da je potrebno mnogo više od dobre volje ljudi, potrebno je da se nadje neko sporazumno rešenje izmedju samih političara, predstavnika centara moći u Beogardu i Prištini-jer samo na tom državnom nivou može da se postigne neko dobro rešenje za sve nas na Kosovu”, naglasila je ona.
Inače, na glavnom ibarskom mostu u Mitrovici, koji grad deli na južni (albanski) i severni (srpski) deo, nalazi se i jedina preostala betonska barikada na severu Kosova.