Optužnica protiv Miroslava Miškovića zbog malverzacija u putarskim preduzećima dosadašnji je pravosudni epilog u slučaju ovog biznismena nakon što je uhapšen u decembru prošle godine. Vlasnik kompanije „Delta holding“ tereti se da je sa još desetoro saradnika oštetio preduzeća za puteve za oko 150 miliona evra.
Optužnicom Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, pored Miroslava Miškovića, obuhvaćeni su i njegov sin Marko i vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković. Njima se na teret stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja za koja je zaprećeno po 10 godina zatvora.
Jelisaveta Vasilić, iz Saveta za borbu protiv korupcije, izjavila je za RSE da je važno da su predmeti sumnjivih privatizacija došli na red za sudsko procesuiranje.
„Ovo nije ništa spektakularno, već samo početak svega što treba uraditi. Ali i dokaz da se nastoji uvesti vladavina prava u ovoj zemlji, da vlast stvarno pokušava da se izbori sa korupcijom. A šta će od svega na kraju biti još se ne može predvideti... Jer to je jedan dugotrajan i mukotrpan posao.“
Miroslav i Marko Mišković i Milo Đurašković terete se da su od 2005. do 2010. godine nezakonito izvlačili novac iz nekoliko preduzeća za puteve i tako ih oštetili za 16,95 milijardi dinara. Optuženi su da su nezakonito podigli vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš, kako bi ih prodali pošto im je u medjuvremenu pala vrednost.
Tužilac Miljko Radisavljević rekao je da je za otkup tih akcija “Nibens” 25 miliona evra obezbedio kreditom kod Unikredit banke, a da je obaveza vraćanja nezakonito prebačena na nekoliko preduzeća za puteve.
“Radnjama okrivljenih oštećena su putarska preduzeća i njihovi poverioci. Zbog obaveze solidarnih dužnika da oni vrate kredit koji je odobren Nibens korporaciji, i nemogućnosti da ostvare regresno pravo prema ovom preduzeću jer su jedina njegova imovina bile akcije PZP Niš, došlo je prvo do trajne blokade a potom i do pokretanja stečajnih postupaka nad PZP Niš, Kragujevac i Vranje kao i do raskida ugovora o privatizaciji PZP Beograd, Vojvodina put-Bačka put, Partizanski put i FAM.”
Prema optužnici, Miškovići su u dogovoru sa Đuraškovićem tokom 2005. i 2006. preko svojih firmi „Hemslade Trade Limited“ sa Kipra i „Mera investment faund B.V.“ sa Holandskih Antila izvršili ulaganje u PZP „Niš“ i stekli 47,59 odsto akcija, nakon čega je 2008. došlo do obezvređivanja kapitala ovog preduzeća. Posle povlačenja Miškovića osnovane su firme u vlasništvu Đuraškovića u koje su osnivači kao svoje uloge uneli akcije PZP „Niš“ po nezakonito uvećanoj vrednosti.
Dokumentacija u policiji
Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je za potvrdjivanje optužnice najvažnije dokazati kako je izvlačen novac iz pomenutih firmi.
“Forenzičari računovodstvene struke uvek kažu da novac nikada ne gubi trag. I samo je potrebno utvrditi kako se novac kretao, odakle je iznošen i kuda je upućivan. Naravno pitanje je, ukoliko je taj novac prebacivan na račune u inostranstvu, koliko je tužilaštvo imalo prilike da saradjije sa inostranim organima i da tamo dobije podatke o uplatama i isplatama sa tih računa.”
Na moguće malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća prvi je upozorio Savet za borbu protiv korupcije.
Jelisaveta Vasilić kaže da je svu dokumentaciju koju poseduje o tome Savet dostavio policiji.
“Mi smo njima prosledili brojne ugovore u kojima se vide raznorazni krediti, od koga i kako su uzimani i ostalo… Medjutim, da bi se dokazalo da je bilo korupcije najbitnije je istražiti tokove novca. A mi to nismo mogli da utvrdimo zato što banke nisu bile dužne da nam daju takve podatke. Sada i u ovom slučaju mnogo zavisi od toga da li će se, i koliko, banke otvoriti.”
Miroslav Mišković nakon hapšenja je zajedno sa sinom Markom saslušavan i o poslovanju privatizovane “Luke Beograd”, kao i dva puta biznismen Milan Beko, dok se vlasnik “Delte” pominje i kao osumnjičeni u slučaju kupovine trgovinske firme “C market”.
Goran Ilić zakjučuje da ne treba očekivati, ukoliko dodje do podizanja novih optužnica, da svi predmeti budu spojeni u jedan proces.
“Čini mi se da bi bilo vrlo složeno da se to sve stavi pod jednu optužnicu. Ali tužilaštvo može da proceni da je koncentracija materijala, i činjenica da bi ista lica mogla da budu uvezana u jednu optužnicu ili optužena, takva da ima razloga da dodje do spajanja postupaka. Ipak, najverovatnije mi je da će se ovi predmeti procesuirati kroz odvojene postupke.”
Tužilaštvo je zatražilo da Miroslavu Miškoviću i Milu Đuraškoviću pritvor bude produžen i posle 9. juna, nakon što im je 8. marta Apelacioni sud produžio pritvor za još tri meseca uzimajući u obzir težinu krivičnog dela i smatrajući da i dalje postoji opasnost od bekstva.
Optužnicom Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, pored Miroslava Miškovića, obuhvaćeni su i njegov sin Marko i vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković. Njima se na teret stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja za koja je zaprećeno po 10 godina zatvora.
Jelisaveta Vasilić, iz Saveta za borbu protiv korupcije, izjavila je za RSE da je važno da su predmeti sumnjivih privatizacija došli na red za sudsko procesuiranje.
„Ovo nije ništa spektakularno, već samo početak svega što treba uraditi. Ali i dokaz da se nastoji uvesti vladavina prava u ovoj zemlji, da vlast stvarno pokušava da se izbori sa korupcijom. A šta će od svega na kraju biti još se ne može predvideti... Jer to je jedan dugotrajan i mukotrpan posao.“
Miroslav i Marko Mišković i Milo Đurašković terete se da su od 2005. do 2010. godine nezakonito izvlačili novac iz nekoliko preduzeća za puteve i tako ih oštetili za 16,95 milijardi dinara. Optuženi su da su nezakonito podigli vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš, kako bi ih prodali pošto im je u medjuvremenu pala vrednost.
Tužilac Miljko Radisavljević rekao je da je za otkup tih akcija “Nibens” 25 miliona evra obezbedio kreditom kod Unikredit banke, a da je obaveza vraćanja nezakonito prebačena na nekoliko preduzeća za puteve.
“Radnjama okrivljenih oštećena su putarska preduzeća i njihovi poverioci. Zbog obaveze solidarnih dužnika da oni vrate kredit koji je odobren Nibens korporaciji, i nemogućnosti da ostvare regresno pravo prema ovom preduzeću jer su jedina njegova imovina bile akcije PZP Niš, došlo je prvo do trajne blokade a potom i do pokretanja stečajnih postupaka nad PZP Niš, Kragujevac i Vranje kao i do raskida ugovora o privatizaciji PZP Beograd, Vojvodina put-Bačka put, Partizanski put i FAM.”
Prema optužnici, Miškovići su u dogovoru sa Đuraškovićem tokom 2005. i 2006. preko svojih firmi „Hemslade Trade Limited“ sa Kipra i „Mera investment faund B.V.“ sa Holandskih Antila izvršili ulaganje u PZP „Niš“ i stekli 47,59 odsto akcija, nakon čega je 2008. došlo do obezvređivanja kapitala ovog preduzeća. Posle povlačenja Miškovića osnovane su firme u vlasništvu Đuraškovića u koje su osnivači kao svoje uloge uneli akcije PZP „Niš“ po nezakonito uvećanoj vrednosti.
Dokumentacija u policiji
Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je za potvrdjivanje optužnice najvažnije dokazati kako je izvlačen novac iz pomenutih firmi.
“Forenzičari računovodstvene struke uvek kažu da novac nikada ne gubi trag. I samo je potrebno utvrditi kako se novac kretao, odakle je iznošen i kuda je upućivan. Naravno pitanje je, ukoliko je taj novac prebacivan na račune u inostranstvu, koliko je tužilaštvo imalo prilike da saradjije sa inostranim organima i da tamo dobije podatke o uplatama i isplatama sa tih računa.”
Na moguće malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća prvi je upozorio Savet za borbu protiv korupcije.
Jelisaveta Vasilić kaže da je svu dokumentaciju koju poseduje o tome Savet dostavio policiji.
“Mi smo njima prosledili brojne ugovore u kojima se vide raznorazni krediti, od koga i kako su uzimani i ostalo… Medjutim, da bi se dokazalo da je bilo korupcije najbitnije je istražiti tokove novca. A mi to nismo mogli da utvrdimo zato što banke nisu bile dužne da nam daju takve podatke. Sada i u ovom slučaju mnogo zavisi od toga da li će se, i koliko, banke otvoriti.”
Miroslav Mišković nakon hapšenja je zajedno sa sinom Markom saslušavan i o poslovanju privatizovane “Luke Beograd”, kao i dva puta biznismen Milan Beko, dok se vlasnik “Delte” pominje i kao osumnjičeni u slučaju kupovine trgovinske firme “C market”.
Goran Ilić zakjučuje da ne treba očekivati, ukoliko dodje do podizanja novih optužnica, da svi predmeti budu spojeni u jedan proces.
“Čini mi se da bi bilo vrlo složeno da se to sve stavi pod jednu optužnicu. Ali tužilaštvo može da proceni da je koncentracija materijala, i činjenica da bi ista lica mogla da budu uvezana u jednu optužnicu ili optužena, takva da ima razloga da dodje do spajanja postupaka. Ipak, najverovatnije mi je da će se ovi predmeti procesuirati kroz odvojene postupke.”
Tužilaštvo je zatražilo da Miroslavu Miškoviću i Milu Đuraškoviću pritvor bude produžen i posle 9. juna, nakon što im je 8. marta Apelacioni sud produžio pritvor za još tri meseca uzimajući u obzir težinu krivičnog dela i smatrajući da i dalje postoji opasnost od bekstva.