Vazduh je i jutros bio "jako zagađen" u delovima Beograda, Novog Sada, Užica, Valjeva, Pančeva, Subotice. Prema podacima državne Agencije za zaštitu životne sredine, koja vrši monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji, to je oznaka za najveći, peti stepen zagađenja koje meri ta Agencija.
Najveći problem predstavljaju PM-10 čestice koje su sastavljene od smoga, čađi i teških metala.
„Koju meru je grad Beograd preduzeo budući da je zagađenje vazduha povećano“, pita Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
On za RSE kaže da ne očekuje od vlasti da objašnjavaju uzroke zagađenja već da otklanjaju te uzroke, kao i posledice.
„Mene zanima šta je urađeno u prethodnih nekoliko godina da se zagađenje ne dešava“, navodi Popović.
On kaže da je jedna od ključnih mera u planu kvaliteta vazduha u Beogradu zoniranje i formiranje novih parking zona i navodi da ne vidi da je to dalo rezultate u smanjivanju zagađenja vazduha u gradu.
Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović rekao je, u nedelju za RTS, da se automatski prati koncentracija sumpor-dioksida, azotnih oksida, prizemnog ozona, ugljen-monoksida i suspendovanih čestica od 10 i 2,5 mikrona.
On je naveo da se njihova koncentracija menja iz minuta u minut.
Jedan od razloga za zagađenost vazduha, prema njegovim rečima, je korišćenje fosilnih goriva, kao i neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine jer su temperaturne inverzije sprečile mešanje vazduha.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je u subotu, nakon što je na Adi Huji zasadio 30 sadnica platana, vrbe i jasena, poručio da stanje nije alarmantno, te da je uzrok zagađenja vazduha u kombinaciji saobraćaja i tople jeseni.
Međutim, Mirko Popović, iz nevladine organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, ukazuje da zagađenje vazduha nije problem koji se pojavio ove ili prethodne godine već da postoji godinama unazad i da to jeste razlog za zabrinutost.
„Mi imamo osam kritičnih tačaka, osam gradova, u kojima je vazduh konstantno ocenjen kao prezagađen i ako biste uzeli podatak koliko ljudi živi u tim gradovima došli biste do zaključka da je više od dva miliona ljudi u Srbiji izloženo prezagađenom vazduhu“, navodi Popović.
On objašnjava da su PM 10 čestice najveći uzrok zagađenja, ali navodi da su u Boru bile prekoračene emisije sumpor dioksida.
PM-10 čestice nastaju kao posledica sagorevanja u individualnim ložištima.
„I u njima se ugalj, drvo i ko zna šta još sagorevaju na veoma niskim temperaturama što dovodi do povećanih emisija štetnih gasova, pa i čestica PM-10. Tako da kada čujemo zvaničnike koji govore da su krivi saobraćaj i toplo leto, ja to ne bih prihvatio“, ukazuje Popović.
Upitan da li su za povećano zagađenje vazduha odgovorni građani ili nadležni, Popović uzvraća da li su građani odgovorni što su siromašni pa koriste neefikasne šporete ili što voze jeftine automobile jer ne mogu da kupe skuplje ili zato što nema nikog da sankcioniše nezakonito ponašanje.
„A šta ćemo sa onima koji su dužni da omoguće uslove u kojima se ostvaruje politika zaštite vazduha, šta ćemo sa onima koji već više od pet godina kasne sa usvajanjem strategije zaštite vazduha na nacionalnom nivou, šta ćemo sa onima koji ne primenjuju nacionalni plan za smanjenje emisija štetnih materija iz termoelektrana“, pita Popović.
Prema aplikaciji za merenje kvaliteta vazduha AirVisual Beograd je u subotu i nedelju bio među gradovima sa najzagađenijim vazduhom u svetu.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje su, međutim za TV N1 u subotu rekli da podaci sa sajta "AirVisual" nisu precizni jer „nije do kraja jasno odakle ti podaci potiču, koji je njihov kvalitet kao samih podataka i načina na koji se oni obrađuju.“
Mirko Popović poručuje da onda Agencija za zaštitu životne sredine i Gradski zavod za javno zdravlje treba da izađu sa pouzdanim podacima.
Facebook Forum