Iz Moskve gde uživa u zaštiti ruske države, udovica Slobodana Miloševića u miru i bez straha da će je kazna ikada stići posmatraće suđenje koje se protiv nje odvija u Srbiji. Odluka nadležnih omogućava da proces bez prisustva Mirjane Marković, dok će njeni nekadašnji saradnici morati da zauzmu mesta na optuženičkim klupama.
Svi oni terete se za nezakonitu dodelu stanova, a sama Markovićeva da je podstrekivala druge da dodele stan dadilji njenog unuka. Optužbe zvuče banalno ako se uporede sa svim onim što se na dušu stavlja ženi koja je smatrana sivom eminencijom autokrate, čija je vladavina upamćena po krvi, stradanjima i siromaštvu, ali i bogaćenju onih koji su upravo bili bliski takvom režimu.
Međutim danas, deset godina kasnije, sve su manje šanse da će najzaslužniji za pljačkanje države i odgovarati.
Skoro svi su tu, ali nje nema. Kako nam je rekla nekadašnja funkcionerka ugašene Jugoslovenske levice Dragana Kuzmanović, Mirjana Marković ni ne namerava da se pojavi pred sudom u Srbiji.
“U tome je sprečava jasna namera države da joj politički sude. Naravno da ona sebi neće da dozvli da dođe u zemlju i da ide na sud”, kaže Kuzmanovićeva.
Bez Markovićeve na optuženičku klupu u sudbnicu broj tri u beogradskoj Palati pravde u četvrtak ujutro sela je nekadašnja generlana sekretarka Vlade Srbije Živka Cica Knežević. Ona i još desetak bivših funkcionera JUL-a i SPS-a od marta 2003. godine optuženi su za nezakonitu dodelu stanova.
Među njima je i bivši ministar Branislav Ivković od koga je, kako se navodi, Mirjana Marković tražila da utiče na Kneževićevu kako bi ova bez ikakvog pravnog osnova dodelila stan dadilji njenog unuka, radnici Zdravstvenog centra u Požarevcu, Iloni Pešić. Po izlasku iz sudnice Ivković nam je rekao:
“Prvo ovaj proces uopšte nije trebalo ni da se dogodi. Evropa koja sa pravom stavlja primedbe na reformu pravosudnog sistema trebalo bi da proveri političku pozadinu mnogih procesa koje su jurišnici sadašnjeg režima u ono vreme sproveli protiv hiljade i hiljade nevinih ljudi.”
Osam godina postupka
Ivković je među onima koji su od 2000. izgubili mnoge bitke. Osim što više nije u SPS-u gde je posle Miloševića u jednom trenutku bio viđen i kao njegov naslednik na liderskoj poziciji, sedmu godinu nosi se sa postupkom kome se kraj ne nazire.
Predugo trajanje procesa tako postaje još jedan od niza primera o nužnosti reforme pravosuđa takođe jednog od segmenata srpske države koji se, kao i mnogi drugi, dramatično srozano upravo u vreme Miloševića.
Rajko Danilović“Trajanje od osam godina jednog takvog postupka pokazuje da je naše sudstvo neefikasno. Da više opterećuje građane nego što ih relaksira”, kaže advokat Rajko Danilović.
Bez Haškog tribunala pitanje je da li bi se takvo pravosuđe uspelo u gonjenju nosioca odgovornosti za masovne ratne zločine.
Baš tako je i pitanje da li bi se sistem obračunavao sa ostacima te zločinačke mašinerije da nije nastavila da deluju i posle pada Miloševića, drugim rečima da nije bilo ubistva Zorana Đinđića, te političkih atentata koji su prethodili.
Zahvaljajući tome jedan od optuženih iz afere nelagalnog davanja stanova već je iza rešetaka. Radi se bivšem dierktoru Carina Mihalju Kertesu koji robija zbog učešća u četvorostrukom ubistvu ljudi bliskih Vuku Draškoviću na ibarskoj magistrali. On iz zatvora u Požarevcu nije doveden na suđenje vezano za stanove, baš kao što je izostala i bivša JUL-ovka te komesarka za izbeglice, Bratislava Buba Morina, što je opravdano njenim zdravstvenim stanjem.
Zbog njihovog odsustva suđenje je otkazano za decembar kada bi trebalo svi da se okupe, ali ne i Markovićeva koja za to sada ima i adekvatnu odluku Apelacionog suda - saopštava portarpola Mirjana Piljić:
“Suđenje će se odvijati u njenom odsustvu po odluci Višeg suda u Beogradu koja je potvrđena od strane Apalacionog suda”.
RSE: To znači da ona ne mora prisustvovati procesu, a na kraju će presuda biti izrečena nezavisno od toga gde je ona?
Mirjana Piljić: Tako je. Da.
RSE: Da li Mirjana Marković prati šta se događa u procesu koji se protiv nje vodi u Srbiji?
Dragana Kuzmanović: Ja sam sigurna da ljudi koji vode proces nju o tome izveštavaju i da ona zna šta se dešava.
Skretanje pažnje sa problema građana
Baš to je i glas koji je bije, da dobro zna šta se zbiva, ali da je preterano ne zanima. ilustruje to i čuvena izjava uzeta iz naše arhive u kojoj Markovićeva o svojoj porodici, suprotno poznatim detaljima o razmetanju kojoj su njeni članovi (posebno dvoje naslednika) bili skloni, navodi:
"I da smo mogli da se obogatimo, nismo mogli, ali da smo mogli verovatno to ne bismo ni učinili jer prosto postoje takve porodice. Postoje porodice kojima su materijalna dobra važna, postoje ljudi kojima nisu. Mi spadamo u te druge."
No, sve i da se svi optuženi suoče sa sudijama, dominantan utisak je da reč o postpuku koji zbog zvučnih imena daleko odjekuje. Suštinski navodne manipulacije u dodeljivanju stanova sitni su primer nelegalnog korišćenja državnih resursa što je u vreme Miloševića bila uobičajena praksa.
Brojne afere koje su usledile posle Miloševića pokazale su da i nove vlasti nisu imune na zloupotrebu državnih para i imovine, ali su se i te kako izveštile u bučnom najavljivanju istraga i suđenja, do sada uglavnom bez presuda.
Stoga ni Branislav Ivković danas ne želi da govori o procesu niti drugim optužbama koje su nekada stavljanje njemu na dušu (poput onih da je organizovao prebijanje pripadnika organizacije “Otpor”:
“Ja samo mogu da kažem da je ovaj sistem u nečemu uspešan. A to je u medijskim kampanjama. Kako da spinuje, kako da skrene pažnju sa krucijalnih problema građana, a to je preživljavanje", kaže Ivković.
U prostoru između optužbi i gonjenja onih koji su odavno izgubili na realnom političkom uticaju sigurno mesto našli su najmoćniji pojedinci današnje Srbije, stasali u devedesetim. U međuvremenu i političke okolnosti su se duboko izmenile (do mere da su transformisani Miloševićevi socijalisti, poslednje tri godine na vlasti), tako da je malo verovatno da se i u buduće može očekivati otvaranje starih rana, podvlači advokat Rajko Danilović.
“Zato što je prošlo vreme pa će se uvek to objašnjavati nekakvim revanšizmom", kaže Danilović.
Baš to dokazuje da je po sredi test za društvo u tranziciji koje odgovara na pitanje, da li mu je draža politika ili pravda.
Svi oni terete se za nezakonitu dodelu stanova, a sama Markovićeva da je podstrekivala druge da dodele stan dadilji njenog unuka. Optužbe zvuče banalno ako se uporede sa svim onim što se na dušu stavlja ženi koja je smatrana sivom eminencijom autokrate, čija je vladavina upamćena po krvi, stradanjima i siromaštvu, ali i bogaćenju onih koji su upravo bili bliski takvom režimu.
Međutim danas, deset godina kasnije, sve su manje šanse da će najzaslužniji za pljačkanje države i odgovarati.
Skoro svi su tu, ali nje nema. Kako nam je rekla nekadašnja funkcionerka ugašene Jugoslovenske levice Dragana Kuzmanović, Mirjana Marković ni ne namerava da se pojavi pred sudom u Srbiji.
“U tome je sprečava jasna namera države da joj politički sude. Naravno da ona sebi neće da dozvli da dođe u zemlju i da ide na sud”, kaže Kuzmanovićeva.
Bez Markovićeve na optuženičku klupu u sudbnicu broj tri u beogradskoj Palati pravde u četvrtak ujutro sela je nekadašnja generlana sekretarka Vlade Srbije Živka Cica Knežević. Ona i još desetak bivših funkcionera JUL-a i SPS-a od marta 2003. godine optuženi su za nezakonitu dodelu stanova.
Među njima je i bivši ministar Branislav Ivković od koga je, kako se navodi, Mirjana Marković tražila da utiče na Kneževićevu kako bi ova bez ikakvog pravnog osnova dodelila stan dadilji njenog unuka, radnici Zdravstvenog centra u Požarevcu, Iloni Pešić. Po izlasku iz sudnice Ivković nam je rekao:
“Prvo ovaj proces uopšte nije trebalo ni da se dogodi. Evropa koja sa pravom stavlja primedbe na reformu pravosudnog sistema trebalo bi da proveri političku pozadinu mnogih procesa koje su jurišnici sadašnjeg režima u ono vreme sproveli protiv hiljade i hiljade nevinih ljudi.”
Osam godina postupka
Ivković je među onima koji su od 2000. izgubili mnoge bitke. Osim što više nije u SPS-u gde je posle Miloševića u jednom trenutku bio viđen i kao njegov naslednik na liderskoj poziciji, sedmu godinu nosi se sa postupkom kome se kraj ne nazire.
Predugo trajanje procesa tako postaje još jedan od niza primera o nužnosti reforme pravosuđa takođe jednog od segmenata srpske države koji se, kao i mnogi drugi, dramatično srozano upravo u vreme Miloševića.
Bez Haškog tribunala pitanje je da li bi se takvo pravosuđe uspelo u gonjenju nosioca odgovornosti za masovne ratne zločine.
Baš tako je i pitanje da li bi se sistem obračunavao sa ostacima te zločinačke mašinerije da nije nastavila da deluju i posle pada Miloševića, drugim rečima da nije bilo ubistva Zorana Đinđića, te političkih atentata koji su prethodili.
Zahvaljajući tome jedan od optuženih iz afere nelagalnog davanja stanova već je iza rešetaka. Radi se bivšem dierktoru Carina Mihalju Kertesu koji robija zbog učešća u četvorostrukom ubistvu ljudi bliskih Vuku Draškoviću na ibarskoj magistrali. On iz zatvora u Požarevcu nije doveden na suđenje vezano za stanove, baš kao što je izostala i bivša JUL-ovka te komesarka za izbeglice, Bratislava Buba Morina, što je opravdano njenim zdravstvenim stanjem.
Zbog njihovog odsustva suđenje je otkazano za decembar kada bi trebalo svi da se okupe, ali ne i Markovićeva koja za to sada ima i adekvatnu odluku Apelacionog suda - saopštava portarpola Mirjana Piljić:
“Suđenje će se odvijati u njenom odsustvu po odluci Višeg suda u Beogradu koja je potvrđena od strane Apalacionog suda”.
RSE: To znači da ona ne mora prisustvovati procesu, a na kraju će presuda biti izrečena nezavisno od toga gde je ona?
Mirjana Piljić: Tako je. Da.
RSE: Da li Mirjana Marković prati šta se događa u procesu koji se protiv nje vodi u Srbiji?
Dragana Kuzmanović: Ja sam sigurna da ljudi koji vode proces nju o tome izveštavaju i da ona zna šta se dešava.
Skretanje pažnje sa problema građana
Baš to je i glas koji je bije, da dobro zna šta se zbiva, ali da je preterano ne zanima. ilustruje to i čuvena izjava uzeta iz naše arhive u kojoj Markovićeva o svojoj porodici, suprotno poznatim detaljima o razmetanju kojoj su njeni članovi (posebno dvoje naslednika) bili skloni, navodi:
"I da smo mogli da se obogatimo, nismo mogli, ali da smo mogli verovatno to ne bismo ni učinili jer prosto postoje takve porodice. Postoje porodice kojima su materijalna dobra važna, postoje ljudi kojima nisu. Mi spadamo u te druge."
No, sve i da se svi optuženi suoče sa sudijama, dominantan utisak je da reč o postpuku koji zbog zvučnih imena daleko odjekuje. Suštinski navodne manipulacije u dodeljivanju stanova sitni su primer nelegalnog korišćenja državnih resursa što je u vreme Miloševića bila uobičajena praksa.
Brojne afere koje su usledile posle Miloševića pokazale su da i nove vlasti nisu imune na zloupotrebu državnih para i imovine, ali su se i te kako izveštile u bučnom najavljivanju istraga i suđenja, do sada uglavnom bez presuda.
Stoga ni Branislav Ivković danas ne želi da govori o procesu niti drugim optužbama koje su nekada stavljanje njemu na dušu (poput onih da je organizovao prebijanje pripadnika organizacije “Otpor”:
“Ja samo mogu da kažem da je ovaj sistem u nečemu uspešan. A to je u medijskim kampanjama. Kako da spinuje, kako da skrene pažnju sa krucijalnih problema građana, a to je preživljavanje", kaže Ivković.
U prostoru između optužbi i gonjenja onih koji su odavno izgubili na realnom političkom uticaju sigurno mesto našli su najmoćniji pojedinci današnje Srbije, stasali u devedesetim. U međuvremenu i političke okolnosti su se duboko izmenile (do mere da su transformisani Miloševićevi socijalisti, poslednje tri godine na vlasti), tako da je malo verovatno da se i u buduće može očekivati otvaranje starih rana, podvlači advokat Rajko Danilović.
“Zato što je prošlo vreme pa će se uvek to objašnjavati nekakvim revanšizmom", kaže Danilović.
Baš to dokazuje da je po sredi test za društvo u tranziciji koje odgovara na pitanje, da li mu je draža politika ili pravda.
