Ministarski sastanak: Region za saradnju i dijalog

Neformalni sastanak Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi okupio je u Beogradu ministre i predstavnike zemalja članica. Da su evropske integracije način za stabilizaciju regiona, da otvorena pitanja treba rešavati bileteralno, te da kriza proširenja EU daje veći značaj regionalnoj saradnji, samo su neke od poruka sa samita. A članstvo Hrvatske u EU doživljava se kao ohrabrenje za region.

Domaćin neformalnog samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić ocenio je da će obim ekonomske krize, čiji je epicentar u EU, neizbežno uticati i na budućnost regiona. Iako podcrtava da to neće ugroziti stratešku opredeljenost Srbije za Evropsku uniju i nastavak neophodnih reformi Jeremić misli da pod novim okolnostima regionalna saradnja dobija na značaju.

“Danas se ovde u Beogradu srećemo u trenutku koji je izuzetno ekonomski težak za Evropu, za ceo svet, a taj težak ekonomski trenutak nosi političke posledice i jedna od političkih posledica je smanjenje entuzijazma za proširenje ili bar ubrzano proširenje EU na Balkan. I pod takvim okolnostima regionalna saradnja igra još i veću ulogu", poručio je Jeremić.

Samit je doveo Vesnu Pusić prvi put u Beograd od kako je ministarka spoljnih poslova Hrvatske.

„Moram reći da sam, nakon što sam bila izabrana za ministarku vanjskih i evropskih poslova, najprije posjetila Brisel, poslije našeg referenduma 22. siječnja, a u prvoj regionalnoj posjeti – evo me ovde. To nije slučajnost već simbol isticanja značaja, a rekla bih, i dodatne vrijednosti, koju prepoznajem u tome da naše zemlje razvijaju regionalnu suradnju i preuzimaju odgovornost za sopstveni region, koji je u svakom pogledu i prema svim standardima, veoma važan evropski region“, navela je Pusić.

Evropske integracije su jedini način za stabilizaciju regiona, ocena je šefica diplomatije Hrvatske, zemlje koja postaje članica EU 2013. godine Ona se založila i za pozitivnu odluku Brisela o kandidaturi Srbije i početku dijaloga EU sa Crnom Gorom. "Podržavamo to jer je to dobro i za te zemlje, ali i za ceo region",
rekla je ona.

“Hrvatska će, isto tako, pomoći sve zemlje zemlje jugoistočne Europe na njihovom putu ka EU integracijama, prvo politički, ali isto tako nudeći pomoć oko svih tehničkih i administrativnih pitanja. Hrvatsko približavanje članstvu takođe otkriva spremnost EU da nastavi sa proširenjem i da da perspektivu članstva u EU svim zemljama Jugoistočne Europe. Svijesni činjenice da koristi od članstva u EU neće biti potpune bez integracije čitavog regiona, Hrvatska će u okviru EU dijelovati kao prijatelj zemalja jugoistočne Europe i podržavati njihove članstvo u EU”, poručila je hrvatska ministarka.

Ona je ocenila da je za stabilnost regiona bitan preduslov stabilnost BiH i čestitala toj zemlji na formiranju Saveta ministara. Ona je još rekla da sva otvorena pitanja izmedju zemalja treba rešavati bilateralno.

Duh kompromisa

I ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen uz ocenu da će davanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji biti dodatan impuls za
sve u regionu podvukao je značaj dijaloga.

“Vrijeme je da pogledamo i sa svih aspekata ocijenimo postojeći nivo regionalne saradnje u novim okolnostima. To prije svega treba da učinimo zbog nas samih, a ne zato što je taj zadatak u vrhu evropske agende. Važno je da Srbija istakne značaj dijaloga i uvrsti ga među svoje prioritete. Taj model treba da uključi sve države u regionalne inicijative, kao i da riješi preostala otvorena pitanja između Beograda i Prištine, Skoplja i Atine, kao i interne odnose u Bosni i Hercegovini“, rekao je Roćen.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH Branimir Mandić rekao da je regionalna saradnja "zajednički imenitelj svih aktivnosti u regionu". Prema njegovoj oceni, regionalna saradnja će doneti dugoročnu dobit u prevazilaženju nekih otvorenih pitanja između suseda, uspostavljanju medjusobnog poverenja i poboljšanju odnosa.

"Dijalog između političkih snaga i duh kompromisa i dalje je nedovoljan, naročito kada se radi o etničkim pitanjima. Brojna neriješena pitanja i dalje postoje između susjednih zemalja, a ona mogu biti riješena samo kroz dijalog i politički kompromis", rekao je Mandić.

Istakavši značaj regionalne saradnje i regionalnih foruma zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja založio se da na njima učestvuju i predstavnici Kosova.

"Načelo sveobuhvatnosti, bilo je i biće sine kva non za pravičnu i usepšnu regionalnu saradnju. U skladu s preporukama ključnih međunarodnih partnera, nastavljamo da podržavamo učešće Kosova u svim regionalnim organizacijama, inicijativama i centrima, smatrajući ga suštinskim za naše zajedničke izazove", rekao je Belortaja na ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP).

Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu rekavši da zemlje SEECP treba da podržavaju međusobne kandidature, jer će “svako ko uđe u neku
organizaciju predstavljati ceo region", poručio je da Turska želi da bude predstavnik svih zemalja regiona u NATO-u čija je članica.

Izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi spoljnih poslova Miroslav Lajčak rekao je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova regiona da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni za proces približavanja Evropskoj uniji. On je dodao da bi EU želela da vidi sve partnere iz regiona da se i dalje aktivno angažuju u regionalnoj saradnji i, ako je moguće, intenziviraju svoje aktivnosti u tom pogledu. Lajčak je naglasio da regionalna saradnja može intenzivirati proces evrointegracija.

Važni koraci i ishitrene odluke

Poruka koja je provejavala kroz govore svih učesnika je da bi trebalo promovisati regionalnu solidarnost baziranu na jačanju političkog dijaloga. Srpski šef diplomatije, ne tako poznat po taktičnosti kada je reč o susedima a zbog čega je često bio meta kritika, sada vidi značaj regionalne saradnje.

“Ona ima smisla”, ocenjuje za RSE Bojan al Pinto-Brkić, iz Foruma za međunarodne odnose, “ali u okviru neke veće asocijacije na primer u okviru ujedinjene Evrope”, kaže Brkić, podsećajući da postoje blokovi zemalja koji tome pribegavaju poput skandinavskih i baltičkih ali da regionalna saradnja kao neka vrsta alternative EU na prostoru Zapadnog Balkana nema mnogo političkog smisla.

No, još jedno ključno pitanje je koliko su verbalne poruke o saradnji propraćene konkretnom politikom, recimo u ovom slučaju, domaćina ovog skupa, Srbije, koja je nedavno uručila demarš Crnoj Gori zbog teksta crnogorskog pisca; isti šef diplomatije Jeremić se nije libio da uđe u verbalni sukob sa donedavnom hrvatskom premijerkom; a sporno je za Beograd i prisustvo kosovskih zvaničnika na regionalnim skupovima što je još uvek kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine.

Bojan al Pinto-Brkić kaže da politika Srbije prema susedima nije baš konzistentna i da postoje brojni primeri gde se Beograd nije odnosio sa potrebnim razumevanjem i taktom prema nekim otvorenim pitanjima.

“Postoji veliki interes u regionalnoj saradnji, ali da bi se na neki način to materijalizovalo mora postojati stalna komunikacija i stalni nivo odnosa u uzlaznoj putanji, a ne može se dešavati da stalno jedna zemlja drugoj spočitava nešto. U poslednje četiri godine Srbija je učinila važne korake da unapredi i svoju evropsku perspektivu i svoje odnose sa susedima međutim, zbog pojedinih ishitrenih odluka odnosi sa susedima danas nisu na najboljem nivou i mislim da bi Srbija pre nego što sebi pripiše neke buduće zasluge u regionalnoj saradnji trebalo da porazmisli o svojoj politici do sada”, zaključuje Brkić.

Prioriteti srpskog predsedavanja Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi su da se ustanovi zajednički pristup u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kroz niz konkretnih inicijativa, uključujući jačanje pravosudnog sistema i institucija.