Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) ċe na sastanku koji ċe biti održan u ponedeljak, 15. novembra, raspravljati o prilikama na Zapadnom Balkanu, sa posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu (BiH) i odnosima između Srbije i Kosova.
Iako neċe biti usvojeni zaključci oko regiona, ministri ċe raspravljati oko ideja koje je pripremio kabinet visokog EU predstavnika za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borell (Žozep Borelj) a koja ima za cilj da se ojača prisustvo i angažovanje evropskih insitucija u regionu.
U pripremljenom dokumenu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid se ocenjuje da je politička situacija na Zapadnom Balkanu u poslednjih par meseci “sve izazovnija”.
Spominje se produbljavanje političke krize u Bosni i Hercegovini, tenzije na severu Kosova kao i međupartijske podele u Crnoj Gori koje, kako se kaže “parališu politički sistem” u zemlji.
“Nesuglasice među zapadnobalkanskim partnerima koče sprovođenje regionalnih integracija”, navodi se u dokumentu koji ċe biti predmet rasprave na nivou evroskih ministara.
Šef evropske diplomatije najavljuje u dokumentu jačanje političkog angažovanja u regionu i s tim u vezi se u dokumentu spominje učestle poste raznih ministara inostranih poslova iz držaava EU, obaveštavanje zemalja regiona oko diskusija koje se vode na nivou EU te da ċe se Borell sastati sa liderima regiona nakon raspraave koja ċe biti održana 15. novembra.
U BiH učiniti sve kako bi se očuvala stabilnost
Prema saznanjima RSE, Nemačka je insistirala da Bosna i Hercegovina bude glavni fokus na raspravi. Diplomatski izvori su potvrdili da je iz Berlina najavljeno da bi šef nemačke diplomatije spomenuo moguċnoist sankcija protiv politčara u bh. entitetu Republici Srpskoj koji izjavama i akcijama ugrožavaju Daytonski sporazum.
Međutim, kako je objašnjeno za RSE, pitanje sankcija je veoma kompleksno i zahteva široku raspravu unutar EU te konsenzus među državama članicama, stoga se na satanku 15. novembra ne mogu očekivati odluke osim takozvanog „opipavanja terena” kako bi Brisel mogao reagovati ako Milorad Dodik, srpski član predsedništva BiH, nastavi sa akcijama.
Na papiru koji je izradio Borellov kabinet se ocenjuje da se politička situacija u BiH naglo pogoršala od ljeta.
„Neprihvatljiva, huškačka retorika koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet zemlje doprinela je povećanju tenzija na terenu”, ističe se u dokumentu te dodaje da su državne institucije sada „efektivno blokirane”.
Bivši visoki predstavnik Valentin Inzko je 23. jula, dok je još bio na dužnosti, nametnuo izmjene Kaznenog zakona BiH, odredivši zatvorske kazne do pet godina za svakoga ko “javno opravdava, negira, grubo banalizira ili pokušava opravdati zločin genocida, zločina protiv čovječnosti ili ratni zločin”.
Politički predstavnici iz Republike Srpske osudili su taj potez i počeli su 27. jula bojkotirati institucije središnje vlasti, uključujući Predsjedništvo i Parlament BiH.
Član Predsjedništva BiH i predsjednik vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da “RS neće imati drugu opciju osim da započne disoluciju BiH”.
U dokumentu šefova diplomatija zemalja članica EU se navodi da treba učiniti sve kako bi se očuvala stabilnost BiH.
„Prije svega, hitno je potrebno stvoriti odgovarajući prostor za rešenje zasnovano na dijalogu kako bi BiH napredovala na svom evropskom putu”, navodi se u dokumentu. te dodaje da je neophodno nastaviti zajedničke napore na nivou EU i SAD, jer je bliska koordinacija veoma važna.
Nedavno produženje mandata Saveta bezbjednosti UN za operaciju EUFOR Althea se smatra pozitivnim korakom ka očuvanju sigurnosti i stabilnosti.
Neophodna implementacija svih postignutih sporazuma u dijalogu Srbije i Kosova
EU priznaje da u dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova nema konkretnh pomaka.
Kako stoji u pripremljenom dokumentu koji ċe se naċi za stolom šefova evropskih diplomatija, „atmosfera oko Dijaloga je i dalje izazovna i u poslednjih nekoliko meseci nije postignut dalji napredak”.
Nedavne tenzije nastale oko registarskih tablica za vozila koja na Kosovo ulaze iz Srbije, i rešenje koje je pronađeno je dokaz da dijalog može doneti rezulatate ako je podržan jasni signalima od starne visokih zvaničnika EU i bliske saradnje sa SAD.
„Fokus sada treba da bude na povratku na implementaciju nerešenih obaveza iz dijaloga, poboljšanju atmosfere konkretnim pozitivnim akcijama i radu na agendi koja je okrenuta budućnosti, odnosno na sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, a time i na evropsku budućnost Kosova i Srbije”, stoji u dokumentu.
U dokumentu se takođe navodi da kako bi se podržali napori visokog predstavnika (Josep Borell) i specijalnog predstavnika EU (Miroslav Lajčak) u pružanju podrške, potrebna je kontinuirana podrška i angažovanje na visokom nivou država članica u odnosu na Beograd i Prištinu.
„Strane treba ohrabriti da se konstruktivno angažuju i ostvare pozitivne rezultate, uključujući regionalne sporazume u vezi sa zajedničkim regionalnim tržištem, i da se uzdrže od jednostranih akcija i retorike koja izaziva podele, posebno u vezi sa severom Kosova”, podvlači se u dokumentu.
Iz kabineta Josepa Borella se priznaje da je vizna librealizacija poseban proces, ali se u dokumentu spominje da bi „unapređenje diskusija u Savetu EU o liberalizaciji viznog režima za Kosovo takođe doprinelo poboljšanju kredibiliteta EU” i moglo bi da pruži dalji podsticaj napretku Kosova na evropskom putu.
