Odlaskom na operaciju kičme u nemačku kliniku “Groshadern” ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević prilično je uzburkao javnost, jer je, po mišljenju mnogih, time uputio jasnu poruku građanstvu da nema poverenja u domaći zdravstveni sistem, na čijem je čelu već punih osam godina. Predstavnici opozicije smatraju da je takav gest dovoljan razlog da ministar podnese ostavku.
Pre manje od pola godine, ministar zdravlja Tomica Milosavljević prvi je, ličnim primerom, otvorio put vakcinaciji protiv novog gripa u Srbiji, otklanjajući tako sumnje u domaći zdravstvstveni sistem.
Poslednjim postupkom, odlaskom u nemačku kliniku “Groshadernna, kako mnogi lekari kažu - rutinsku operaciju diskus hernije, ministar zdravlja otvorio je prostor spekulacijama, da taj isti sistem, koji je lično gradio poslednjih osam godina, ipak, ne uživa u dovoljnoj meri njegovo poverenje.
U stvaranju takvog utiska, očekivano, dominiraju predstavnici opozicije.
Mileta Poskurica, poslanik opozicione Srpske napredne stranke i lekar specijalista:
„Ja ne znam šta je time hteo da pokaže - da li to da mi nemamo dovoljno stručnog kadra, ili nemamo dovoljno sofisticiranu opremu. U oba slučaja pada njemu na grehe. Dobio je dovoljno novca za kupovinu opreme, a sam je kriv što je napravio prazninu u stručnosti. Svuda je ostavio po samo nekoliko probranih eksperata, za svaku kritičnu oblast u Srbiji. Ugasio je specijalizacije. Ljudi godinama nisu dobijali specijalizacije i taj će se problem tek osetiti u zdravstvu. Dakle, jako ozbiljan gest, vredan ozbiljnog razmišljanja o poverenju u ministra.“
U prilog ovoj tezi, Poskurica pridružuje i druge, po njemu dovoljne razloge za preispitivanje pozicije ministra, kao što su „propala vakcinacija, neuređeno farmaceustska tržiše, javne nabavke...“
Odluka uz konsultacije sa lekarom
Ministar Milosavljević, koji se posle uspešne intervencije operavlja na klinici “Groshadern”, poručuje da se opredelio za operaciju u Nemačkoj, jer je ona mogla da se obavi "na manje invazivan način, uz iste rezultate i kraći period oporavka":
“Ja sam svom neurohirurgu preneo da bih mogao da budem operisan postupkom koji bi bio manje invazivan, više bi se poštedelo tkivo, i oporavak bi bio kraći, a rezultat isti. Profesor Antunović mi je doslovno rekao: „Ja bih bio lud, kada bih ti savetovao suprotno. Ako je tako, ne gubi vreme, uradi to” , kaže Milosavljević.
Takvu odluku podržavaju i Milosavljevićevoj stranci – G 17 plus.
“On je tu odluku doneo uz konsultacije sa našim vrhunskim neurohirurzima ovde. To govori da je zdravstveni sistem još daleko od idealnog, da je mnogo toga urađeno u poslednjih deset godina i da to nije samo uradio Tomica Milosavljević, već čitav tim ljudi, ali da će proteći još, očigledno, vremena da mi bukvalno svaku operaciju možemo da uradimo u Srbiji.”, kaže Suzana Grubješić iz G 17 plus.
U Lekarskoj komori bez komentara
Navodeći brojne primere iz sopstvenog okruženja, oni koji kritikuju ministra tvrde da je takva opreacija moguća u Srbiji.
Šta o svemu tome kažu u Lekarskoj komori Srbije? Direktorka Tatjana Radosavljević:
“Mi nemamo komentar, a profesoru Milosavljeviću želimo što brži oporavak.”
RSE: Da li je moguće da u ovakvoj situaciji, kada se uzburkala javnost u Srbiji, lekarska komora nema komentar? Ipak je to slučaj od prvorazrednog značaja. Zar ministar nije taj koji trebalo da pruži primer ostalim građanima?
Radosavljević: Ja Vam jedino mogu ponoviti da zaista nemao komentar i s obzirom da je bolest u pitanju, želimo kolegi što brži oporavak. Naša etika nas upozorava, da sve te stvari moramo sagledavati sa etičke strane.
Delimično se sa ovom tvrdnjom slaže i profesor Beogradskog unverziteta Ljubiša Rajić koji, ipak, napominje:
"Svaki pacijent ima pravo da bira lekara koga hoće, ali kad je ministar zdravlja pacijent, onda se on nalazi u drugačijoj situaciji nego mi koji smo obični ljudi.”
Profesor Rajić kaže da ministar zdravlja mora da bude primer i da posebno vodi računa o tome šta čini. Ukoliko je, čak, i bio opravdan razlog njegovog odlaska u inostrantvo, morao je na neki drugačiji način da to objasni javnosti, kaže Rajić:
“ Mislim da je ključni problem u tome što se naša politička elita, i tu sad nema nikakve razlike između vlasti i opozicije jer je opozicija bila vlast u svom trenutku, ponaša veoma bahato i ne pada im na pamet, po pravilu, da bilo kome i bilo šta objašnjavaju, a posebno ne nama običnim građanima. Upravo ta bahatost, neobjašnjavanje, nedavanje razloga nizašta što vlast čini, prenela se i na Milosavljevića. I onda su on i njegovo okruženje tako postupili. To je ono što mislim da je izazvalo ključno nezadovoljstvo među građanima.”
Pre manje od pola godine, ministar zdravlja Tomica Milosavljević prvi je, ličnim primerom, otvorio put vakcinaciji protiv novog gripa u Srbiji, otklanjajući tako sumnje u domaći zdravstvstveni sistem.
Poslednjim postupkom, odlaskom u nemačku kliniku “Groshadernna, kako mnogi lekari kažu - rutinsku operaciju diskus hernije, ministar zdravlja otvorio je prostor spekulacijama, da taj isti sistem, koji je lično gradio poslednjih osam godina, ipak, ne uživa u dovoljnoj meri njegovo poverenje.
U stvaranju takvog utiska, očekivano, dominiraju predstavnici opozicije.
Mileta Poskurica, poslanik opozicione Srpske napredne stranke i lekar specijalista:
„Ja ne znam šta je time hteo da pokaže - da li to da mi nemamo dovoljno stručnog kadra, ili nemamo dovoljno sofisticiranu opremu. U oba slučaja pada njemu na grehe. Dobio je dovoljno novca za kupovinu opreme, a sam je kriv što je napravio prazninu u stručnosti. Svuda je ostavio po samo nekoliko probranih eksperata, za svaku kritičnu oblast u Srbiji. Ugasio je specijalizacije. Ljudi godinama nisu dobijali specijalizacije i taj će se problem tek osetiti u zdravstvu. Dakle, jako ozbiljan gest, vredan ozbiljnog razmišljanja o poverenju u ministra.“
U prilog ovoj tezi, Poskurica pridružuje i druge, po njemu dovoljne razloge za preispitivanje pozicije ministra, kao što su „propala vakcinacija, neuređeno farmaceustska tržiše, javne nabavke...“
Odluka uz konsultacije sa lekarom
Ministar Milosavljević, koji se posle uspešne intervencije operavlja na klinici “Groshadern”, poručuje da se opredelio za operaciju u Nemačkoj, jer je ona mogla da se obavi "na manje invazivan način, uz iste rezultate i kraći period oporavka":
“Ja sam svom neurohirurgu preneo da bih mogao da budem operisan postupkom koji bi bio manje invazivan, više bi se poštedelo tkivo, i oporavak bi bio kraći, a rezultat isti. Profesor Antunović mi je doslovno rekao: „Ja bih bio lud, kada bih ti savetovao suprotno. Ako je tako, ne gubi vreme, uradi to” , kaže Milosavljević.
Takvu odluku podržavaju i Milosavljevićevoj stranci – G 17 plus.
“On je tu odluku doneo uz konsultacije sa našim vrhunskim neurohirurzima ovde. To govori da je zdravstveni sistem još daleko od idealnog, da je mnogo toga urađeno u poslednjih deset godina i da to nije samo uradio Tomica Milosavljević, već čitav tim ljudi, ali da će proteći još, očigledno, vremena da mi bukvalno svaku operaciju možemo da uradimo u Srbiji.”, kaže Suzana Grubješić iz G 17 plus.
U Lekarskoj komori bez komentara
Navodeći brojne primere iz sopstvenog okruženja, oni koji kritikuju ministra tvrde da je takva opreacija moguća u Srbiji.
Šta o svemu tome kažu u Lekarskoj komori Srbije? Direktorka Tatjana Radosavljević:
“Mi nemamo komentar, a profesoru Milosavljeviću želimo što brži oporavak.”
RSE: Da li je moguće da u ovakvoj situaciji, kada se uzburkala javnost u Srbiji, lekarska komora nema komentar? Ipak je to slučaj od prvorazrednog značaja. Zar ministar nije taj koji trebalo da pruži primer ostalim građanima?
Radosavljević: Ja Vam jedino mogu ponoviti da zaista nemao komentar i s obzirom da je bolest u pitanju, želimo kolegi što brži oporavak. Naša etika nas upozorava, da sve te stvari moramo sagledavati sa etičke strane.
Delimično se sa ovom tvrdnjom slaže i profesor Beogradskog unverziteta Ljubiša Rajić koji, ipak, napominje:
"Svaki pacijent ima pravo da bira lekara koga hoće, ali kad je ministar zdravlja pacijent, onda se on nalazi u drugačijoj situaciji nego mi koji smo obični ljudi.”
Profesor Rajić kaže da ministar zdravlja mora da bude primer i da posebno vodi računa o tome šta čini. Ukoliko je, čak, i bio opravdan razlog njegovog odlaska u inostrantvo, morao je na neki drugačiji način da to objasni javnosti, kaže Rajić:
“ Mislim da je ključni problem u tome što se naša politička elita, i tu sad nema nikakve razlike između vlasti i opozicije jer je opozicija bila vlast u svom trenutku, ponaša veoma bahato i ne pada im na pamet, po pravilu, da bilo kome i bilo šta objašnjavaju, a posebno ne nama običnim građanima. Upravo ta bahatost, neobjašnjavanje, nedavanje razloga nizašta što vlast čini, prenela se i na Milosavljevića. I onda su on i njegovo okruženje tako postupili. To je ono što mislim da je izazvalo ključno nezadovoljstvo među građanima.”
