Prekvalifikacijom optužnice protiv Mirjane Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, gotovo u poslednjem trenutku, izbegnuto je zastarevanje prvobitne optužnice za dodeljivanje stana dadilji njenog unuka.
Novom kvalifikacijom krivičnog dela, umesto nezakonitog posredovanja, njoj se sada stavlja na teret podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, za šta je zaprećena kazna do 12 godina zatvora. Supruga Miloševića, međutim, ne namerava da se odazove pozivu na suđenje i napusti novi dom u Rusiji.
Istovremeno sa pojavljivanjem vesti da će poternica protiv Mirjane Marković biti ukinuta 13. oktobra, zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, Više tužilaštvo u Beogradu promenilo je optužnicu i odlučilo da se optuženoj sudi, bez obzira na činjenicu što se nalazi u bekstvu i što, preko prijatelja, nedvosmisleno poručuje:
“Ona se neće vratiti i to ostaje tako. Trajno. Bar dok je ova vlast na sceni.”
Dobar deo javnosti, koji još uvek pamti njenu ulogu i uticaj na mnoga nesrećna zbivanja tokom devedesetih, postavlja međutim pitanje – da li je stan za dadilju jedino zlo koje se Mirjani Marković može staviti na teret?
“Još je za Vajmarsku Republiku jedan čuveni nemački pravnik rekao da njeno sudstvo žmuri na desno oko. I naše sudstvo žmuri na desno oko”, kaže profesor Međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, koji poslednji potez domaćeg pravosuđa, u ovom kontekstu, tumači kao ispravljanje grešaka na brzinu.
“Pošto je skandalozno uhapšen Maki, na osnovu presude iz 1999. godine zbog njegove opozicione aktivnosti; pošto se onda otkrilo da neko ko je bio veći nasilnik u ličnim odnosima od Mire Marković, a to je njen sin, da njegova optužba zastareva, sada se odjednom sa užasom konstatovalo da će i ova optužnica protiv Mirjane Marković zastareti, ako se ne prekvalifikuje u krivično delo”, kaže Dimitrijević.
Nisu spremni da se daju
S druge strane, Hadži Dragan Antić, dugogodišnji prijatelj bračnog para Milošević-Marković i jedan od čelnih ljudi režima koji su oni prevodili, potez srpskog pravosuđa tumači kao najobičniju farsu i bacanje prašine u oči javnosti kako bi se pokazala doslednost u tome da je privedu pravdi.
“Smatram da je to pritisak na nju da se ne vrati u zemlju, iako ja nisam siguran da bi to uopšte bilo dobro za nju. Mislim da je to sve iskonstruisano, a isto tako mislim da od te poternice nema ništa. Jednostavno, ona će biti nedostupna našim organima”, kaže Antić.
RSE: Budući da ste prijatelj sa Mirom Marković, da li se viđate s njom i da li razgovarate o tome šta se dešava ovde?
Antić: Nisam sad razgovarao. Razgovarao sam pre. Tada je ona to komentarisala kao nešto što je politički motivisano, kao jedna vrsta odmazde prema njoj, njenom suprugu i njenoj porodici.
Dok prijatelji Miloševića postupke sadašnje vlasti vide kao odmazdu, dobar deo građanske javnosti smatra da su, nakon pesonalnih promena 5. oktobra, izostale suštinske promene.
Dramaturg Borka Pavićević kaže da nije bilo istinskog suočavanja sa prošlošću i da se, u okviru vrednosnog sistema, šalje poruka da je zločin nekažnjiv.
“Odnosno da se ne može stradati zborg zlodejstvovanja. Pa , kad već toliko govorimo o tom pojmu vrednosti i o tome kako omladina to nema, kako su svuda kriminal i korupcija…, bilo bi konačno vreme da se nekako saberu stvari i da se vidi da ljudi to, zapravo, misle zato što im se primerom pokazuje ono, upravo obrnuto od svakog vrednosnog sistema. Onda se nije čuditi što imate nasilje u društvu i što imate jedno javno stanje u kome postaje sve dozvoljeno”, ocenjuje Borka Pavićević.
Bez obzira na izbeglički status koji u Ruskoj Federaciji imaju Mira Marković i njen sin Marko, koji ih štiti od izručenja, u Ministarstvu pravde su uvereni da će oni, pre ili kasnije, biti dostupni srpskim pravosudnim organima, jer je Interpolova poternica još uvek na snazi. Međutim, kako kaže Hadži Dragan Antić:
“Ne znam kako je to rešeno, ali znam da domaćini nisu spremni da je daju, što bi se reklo.”
Ne ulazeći u pretpostavke da li će se Mirjana Marković naći pred domaćim sudovima, ili ne, profesor Vojin Dimitrijević smatra da je smešno da se protiv nje vodi postupak za jednu – kako kaže – bagatelnu stvar.
“Za razliku od svog sina koji je bio švercer i lični kabadahija, ona je učestvovala u donošenju odluka i pravljenju planova najgore vrste, sa teškim posledicama. Da pomenem samo ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. U odnosu prema Miloševiću bi se vidio postupak što je pribavio stan jeftinije nego što je trebalo. To u punoj meri otkriva, tek sada, prazninu one fraze u borbi protiv Haškog tribunala kada su svi govorili, pa i mnogi bivši opozicionari, da njima svima treba suditi u Srbiji. Kada bi se desilo da je to suđenje samo ovde, videlo bi se na šta to liči”, zaključuje profesor Dimitrijević.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekst
Neispunjena obećanja o zemlji demokratije
Novom kvalifikacijom krivičnog dela, umesto nezakonitog posredovanja, njoj se sada stavlja na teret podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, za šta je zaprećena kazna do 12 godina zatvora. Supruga Miloševića, međutim, ne namerava da se odazove pozivu na suđenje i napusti novi dom u Rusiji.
Istovremeno sa pojavljivanjem vesti da će poternica protiv Mirjane Marković biti ukinuta 13. oktobra, zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, Više tužilaštvo u Beogradu promenilo je optužnicu i odlučilo da se optuženoj sudi, bez obzira na činjenicu što se nalazi u bekstvu i što, preko prijatelja, nedvosmisleno poručuje:
“Ona se neće vratiti i to ostaje tako. Trajno. Bar dok je ova vlast na sceni.”
Dobar deo javnosti, koji još uvek pamti njenu ulogu i uticaj na mnoga nesrećna zbivanja tokom devedesetih, postavlja međutim pitanje – da li je stan za dadilju jedino zlo koje se Mirjani Marković može staviti na teret?
“Još je za Vajmarsku Republiku jedan čuveni nemački pravnik rekao da njeno sudstvo žmuri na desno oko. I naše sudstvo žmuri na desno oko”, kaže profesor Međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, koji poslednji potez domaćeg pravosuđa, u ovom kontekstu, tumači kao ispravljanje grešaka na brzinu.
Hadži Dragan Antić, dugogodišnji prijatelj bračnog para Milošević-Marković i jedan od čelnih ljudi režima koji su oni prevodili tvrdi kako se Mirjana Marković nikada neće predati pravosudnim organima Srbije.
“Pošto je skandalozno uhapšen Maki, na osnovu presude iz 1999. godine zbog njegove opozicione aktivnosti; pošto se onda otkrilo da neko ko je bio veći nasilnik u ličnim odnosima od Mire Marković, a to je njen sin, da njegova optužba zastareva, sada se odjednom sa užasom konstatovalo da će i ova optužnica protiv Mirjane Marković zastareti, ako se ne prekvalifikuje u krivično delo”, kaže Dimitrijević.
Nisu spremni da se daju
S druge strane, Hadži Dragan Antić, dugogodišnji prijatelj bračnog para Milošević-Marković i jedan od čelnih ljudi režima koji su oni prevodili, potez srpskog pravosuđa tumači kao najobičniju farsu i bacanje prašine u oči javnosti kako bi se pokazala doslednost u tome da je privedu pravdi.
“Smatram da je to pritisak na nju da se ne vrati u zemlju, iako ja nisam siguran da bi to uopšte bilo dobro za nju. Mislim da je to sve iskonstruisano, a isto tako mislim da od te poternice nema ništa. Jednostavno, ona će biti nedostupna našim organima”, kaže Antić.
RSE: Budući da ste prijatelj sa Mirom Marković, da li se viđate s njom i da li razgovarate o tome šta se dešava ovde?
Antić: Nisam sad razgovarao. Razgovarao sam pre. Tada je ona to komentarisala kao nešto što je politički motivisano, kao jedna vrsta odmazde prema njoj, njenom suprugu i njenoj porodici.
Dok prijatelji Miloševića postupke sadašnje vlasti vide kao odmazdu, dobar deo građanske javnosti smatra da su, nakon pesonalnih promena 5. oktobra, izostale suštinske promene.
Bez obzira na izbeglički status koji u Ruskoj Federaciji imaju Mira Marković i njen sin Marko, koji ih štiti od izručenja, u Ministarstvu pravde su uvereni da će oni, pre ili kasnije, biti dostupni srpskim pravosudnim organima.
Dramaturg Borka Pavićević kaže da nije bilo istinskog suočavanja sa prošlošću i da se, u okviru vrednosnog sistema, šalje poruka da je zločin nekažnjiv.
“Odnosno da se ne može stradati zborg zlodejstvovanja. Pa , kad već toliko govorimo o tom pojmu vrednosti i o tome kako omladina to nema, kako su svuda kriminal i korupcija…, bilo bi konačno vreme da se nekako saberu stvari i da se vidi da ljudi to, zapravo, misle zato što im se primerom pokazuje ono, upravo obrnuto od svakog vrednosnog sistema. Onda se nije čuditi što imate nasilje u društvu i što imate jedno javno stanje u kome postaje sve dozvoljeno”, ocenjuje Borka Pavićević.
Bez obzira na izbeglički status koji u Ruskoj Federaciji imaju Mira Marković i njen sin Marko, koji ih štiti od izručenja, u Ministarstvu pravde su uvereni da će oni, pre ili kasnije, biti dostupni srpskim pravosudnim organima, jer je Interpolova poternica još uvek na snazi. Međutim, kako kaže Hadži Dragan Antić:
“Ne znam kako je to rešeno, ali znam da domaćini nisu spremni da je daju, što bi se reklo.”
Ne ulazeći u pretpostavke da li će se Mirjana Marković naći pred domaćim sudovima, ili ne, profesor Vojin Dimitrijević smatra da je smešno da se protiv nje vodi postupak za jednu – kako kaže – bagatelnu stvar.
“Za razliku od svog sina koji je bio švercer i lični kabadahija, ona je učestvovala u donošenju odluka i pravljenju planova najgore vrste, sa teškim posledicama. Da pomenem samo ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. U odnosu prema Miloševiću bi se vidio postupak što je pribavio stan jeftinije nego što je trebalo. To u punoj meri otkriva, tek sada, prazninu one fraze u borbi protiv Haškog tribunala kada su svi govorili, pa i mnogi bivši opozicionari, da njima svima treba suditi u Srbiji. Kada bi se desilo da je to suđenje samo ovde, videlo bi se na šta to liči”, zaključuje profesor Dimitrijević.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekst
Neispunjena obećanja o zemlji demokratije
