Akademik, književnik Milorad Pavić preminuo je danas od posledica infarkta u 81. godini.
Milorad Pavić je važio za jednog od prevođenijih savremenih srpskih pisaca, prvenstveno zahvaljujući romanu "Hazarski rečnik" objavljenom pre 25 godina.
“Sa Mišom Pavićem se izgubilo mnogo, tačno onoliko, koliko se sa njim dobilo. Nama ostaje da se okrenemo onom što smo u njemu imali, što je on uradio, što smo sa njim dobili”, kaže za RSE akademik Ljubomir Simović, Pavićev dugogodišnji prijatelj, a poslednjih godina i prvi komšija.
Podsećajući na veliki uspeh koji je Pavić ostvario u svetu sa svojim romanima i pripovetkama, Simović kaže da je njegova poezija nezasluženo ostala u senci njegove proze.
“Mislim na njegove izvanredne knjige “Palimpsesti“, „Mesečev kamen“, “Duše se kupaju poslednji put.....“ U ovim dvema poslednjim knjigama pomešani su proza i poezija, što ne smeta ni poeziji, ni prozi.“
Simović kaže da ne treba zaboraviti Pavićev ogoroman doprinos koji je ostvario kao istoričar književnosti i kao jedan od najboljih prevodilaca ruskih klasika.
“Čitajući njegov prevod Puškinovog “Evgenija Onjegina”, ja sam se uvek pitao šta je pesnički ubedljivije. Da li je original ili prevod? Nadam se, da sa ovim pitanjem koje sam sebi, čitajući taj prevod, postavljao – ne preterujem."
Milorad Pavić je važio za jednog od prevođenijih savremenih srpskih pisaca, prvenstveno zahvaljujući romanu "Hazarski rečnik" objavljenom pre 25 godina.
“Sa Mišom Pavićem se izgubilo mnogo, tačno onoliko, koliko se sa njim dobilo. Nama ostaje da se okrenemo onom što smo u njemu imali, što je on uradio, što smo sa njim dobili”, kaže za RSE akademik Ljubomir Simović, Pavićev dugogodišnji prijatelj, a poslednjih godina i prvi komšija.
Podsećajući na veliki uspeh koji je Pavić ostvario u svetu sa svojim romanima i pripovetkama, Simović kaže da je njegova poezija nezasluženo ostala u senci njegove proze.
“Mislim na njegove izvanredne knjige “Palimpsesti“, „Mesečev kamen“, “Duše se kupaju poslednji put.....“ U ovim dvema poslednjim knjigama pomešani su proza i poezija, što ne smeta ni poeziji, ni prozi.“
Simović kaže da ne treba zaboraviti Pavićev ogoroman doprinos koji je ostvario kao istoričar književnosti i kao jedan od najboljih prevodilaca ruskih klasika.
“Čitajući njegov prevod Puškinovog “Evgenija Onjegina”, ja sam se uvek pitao šta je pesnički ubedljivije. Da li je original ili prevod? Nadam se, da sa ovim pitanjem koje sam sebi, čitajući taj prevod, postavljao – ne preterujem."
