Stari političari na novim funkcijama, može biti definicija stanja u nekim od najvećih sportskih klubova u Srbiji. Uprkos obećanja vlasti da neće biti politike u sportu, upravo političari ili drugi kadrovi problematičnih biografija i dalje zauzimaju najvažnijie pozicije. Poslednji je primer Milorada Vučelića.
Milorad Vučelić, direktor Televizije Srbije početkom devedesetih i jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, upravo je promovisan za predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan.
Taj izbor ne iznenađuje, kaže novinar Zoran Pavić, ali ne raduje prave ljubitelje sporta.
„Za koga god da navijate, tu odluku morate da shvatite kao sramotu. Samo u Srbiji Partizan ima milion ili dva navijača, da li ih je neko uopšte pitao ko će da bude predsednik njihovog sportskog društva. To što je jugoslovensko čitavoj priči daje i simboličku težinu. U smislu Vučelićevog ideološkog opredeljenja koje je bilo prilično ultranacionalističko. On je duboko kompromitovan, ideološki, politički i na mnoge druge načine. A sada je na čelu društva sa divnom sportskom i moralnom tradicijom. To je bruka“, smatra Pavić.
Mada Milorad Vučelić nije prva osoba sa upitnim bekgraundom na bitnoj sportskoj funkciji, jer dve i po decenije upravo slični kadrovi vladaju u srpskom sportu, sagovornici RSE kažu da je to klasičan primer učvršćivanja temelja nakaradnog sistema.
Povratak otpisanih, kaže profesor Beogradskog univerziteta u penziji Dobrivoje Radovanović, bio je izvestan jer lustracije nije bilo.
„Nakon sloma demokratske vlasti u Srbiji 2012. godine, a zapravo još odmah nakon smrti Zorana Đinđića, na scenu se vrlo snažno vraćaju radikali, u jednom ili drugom obliku, i Miloševićevi socijalisti. Vučelić pripada toj sferi političara i zato je verovatno sada u poziciji da bude predsednik vrlo uglednog sportskog kolektiva. Treba očekivati da će sa tog mesta biti lansiran u politiku“, konstatuje Radovanović.
Tokovi novca van kontrole
Vučelić, devedesetih godina visoki funkcioner Miloševićevog SPS-a, od demokratske javnosti optuživan kao medijski ratni huškač i figura mračne prošlosti, već izvesno vreme je i potpredsednik FK Partizan.
Na te sportske funkcije, smatra novinar Zoran Pavić, sigurno nije došao sam.
„On je, kao i cela poslednja uprava FK Partizan, bukvalno oktroisan od strane državne vlasti. Dva najveća srpska kluba po imenima i tradiciji, Partizan i Crveza zvezda, su pod šapom jedne stranke, a bio bih slobodan da kažem i jednog čoveka. Vladajuća stranka želi potpunu kontrolu nad ta dva fudbalska kluba. Zbog političkih razloga, jer oni imaju navijače koji su bitna stavka kao glasači, ali i zbog tokova novca koji su u fudbalu u Srbiji i dalje potpuno van kontrole“, ocenjuje Pavić.
Pošto u Srbiji u 21. veku još nema ni „p“ od privatizacije u sportu, osim političara, po klubovima se motaju i biznismeni sumnjivih biografija, neki sa aktuelnim krivičnim prijavama, menadžeri različitih profila, pa je mešetarenje reč koja se često vezuje uz njihove aktivnosti.
Zoran Pavić veruje da su negativne pojave u sportu mogle da budu zaustavljene da im je, kako je i obećala, nova vlast stala na put.
„Podsećam da je premijer Aleksandar Vučić pre par godina napravio ponoćnu sednicu rukovodstva FK Crvena zvezda. Očigledno se svrstao na jednu stranu i pokazao lične afinitete. Tom prilikom uveo je vanredno stanje u klub i postavio upravu. Tada je grubo pokazano da vrh politike ne želi da se izvuče iz sporta, iz fudbala pre svega“, kaže Pavić.
Između ostalog, Milorad Vučelić, danas direktor i glavni urednik časopisa Pečat, ostao je upamćen i kao čovek koji se, zajedno sa bezbednjakom Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem i drugim važnim ličnostima tog doba, devedesetih pojavljuje na čuvenom video snimku, koji je kasnije završio u Hagu, sa smotre Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti. U današnje vreme, samo jedan od poslednjih skandala vezan za srpski fudbal je zabeleženo prisustvo, kako se to u Srbiji kaže, kontroverznog biznismena Andrije Draškovića na tribinama Partizanovog stadiona na jednoj od evropskih utakmica.
Možda će jednog dana fudbal u Srbiji, zaključuje Dobrivoje Radovanović, biti samo sport bez sumnjivih likova:
„Ali treba da protekne jako mnogo vremena. I da narod u Srbiji, u kojoj inače ima 20 do 30 posto nepismenih ili polupismenih, konačno shvati šta se dešava u politici. Da nije dovoljno da se vikne ’Srbija je iznad svega’ ili ’Kosovo je Srbija’ pa da se dobije 60 posto glasova na izborima.“