Magistar pravnih nauka Milorad Marković izabran je 27. januara za vrhovnog državnog tužioca (VDT). Time je Crna Gora, nakon pet godina, dobila VDT-a u punom mandatu.
Glasanje je bilo tajno. Za izbor Markovića glasao je 61 poslanik.
Za izbor VDT-a bila je potrebna tropetinska većina, odnosno podrška najmanje 49 od ukupno 81 poslanika koliko ima crnogorski parlament.
Izbor Markovića u Skupštini su podržali poslanici vladajuće većine, partije manjinskih naroda i dio opozicionih stranaka.
Tokom diskusije samo su poslanici opozicione Demokratske partije socijalista najavili podršku Markovićevoj protivkandidatkinji sudkinji Višeg suda Suzani Mugoši.
Za nju je 13 glasalo poslanika.
Ova funkcija bila je upražnjena od 2019. godine, kada je istekao mandat dotadašnjem VDT-u Ivici Stankoviću.
Od tada je funkciju VDT-a obavljalo nekoliko tužioca u statusu vršioca dužnosti.
Od 2009. godine bila su raspisana četiri konkursa za ovu poziciju ali partije nisu mogle da se dogovore o kandidatu kojeg bi podržale potrebnom većinom.
To je konstatovala i Evropska komisija koja je u posljednjem izvještaju o Crnoj Gori istakla da se na imenovanje VDT-a, koji je ujedno i predsjednik Tužilačkog savjeta, čeka od oktobra 2019. godine zbog izostanka međuparijskog konsensuza u parlamentu.
"Imenovanje Vrhovnog državnog tužioca vitalno je značajno za vladavinu prava u Crnoj Gori", poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.
Ko je Milorad Marković i šta mu se zamjera?
Marković je magistar pravnih nauka s dugogodišnjim iskustvom u oblasti ljudskih prava, pravosuđa, krivičnog prava.
Godinama je radio na Pravnom fakultetu u Podgorici i kao konsultant na projektima EU, Savjeta Evrope, OEBS-a, UNDP-a. Sarađivao je na projektima sa domaćim i stranim nevladinim organizacijama.
Dio opozicionih partija, prije svega DPS, saopštio je da neće glasati za Markovića, jer između ostalog on nikada u svojoj karijeri nije radio u tužilaštvu niti u sistemu pravosuđa.
I predstavnici više nevladinih organizacija ocijenili su da je nepodoban za funkciju prvog tužioca u državi.
Nevladina organizacija Akcija za ljudska prava (HRA) smatra da je neprihvatljiv za obavljanje funkcije VDT-a zbog navodnog konflikta interesa jer je njegov otac bio optužen za ratni zločin Deportacija BiH izbjeglica 1992.
"Treba razmotriti da li kod Markovića postoji konflikt interesa po pitanju ratnih zločina s obzirom na to da je njegov pokojni otac bio optužen za ratne zločine pa oslobođen upravo u jednom od ovih predmeta", poručili su iz HRA u saopštenju 25. januara.
Naime, u maju 1992. crnogorska policija je nezakonito uhapsila najmanje 66 izbjeglica, civila iz Bosne i Hrecegovine, uglavnom Bošnjaka, a potom ih iz sabirnog centra u Herceg Novom isporučila vojsci Republike Srpske, Radovana Karadžića.
Većina je odmah ubijena, a ostali su odvedeni u logore.
Milisav Marković, otac Milorada Markovića je u to vrijeme bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. On je zajedno sa još osam bivših policijskih funkcionera bio optužen za ratni zločin, ali ga je sud oslobodio krivice kao i ostale optužene.
Direktorica Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanju Ćalović je, osim slučaja Deportacije, kazala da je Marković sakrio da je njegov otac u napadu na Dubrovnik predvodio policijske jedinice.
"Cijela Crna Gora zna da niko nije odgovorao u slučaju „Deportacije“, a Dubrovnik nikad nije otvoren. Dakle imamo čovjeka koji je bio porodično vezan za osobu koja je donosila važne odluke u tom periodu devedesetih".
Odgovarajući na primjedbe iz nevladinog sektora, Marković je saopštio 25. januara da će istrage ratnih zločina biti jedan od prioriteta u njegovom radu:
"Moj pokojni otac je za života pravosnažno oslobođen krivične odgovornosti u jednom predmetu ratnog zločina, što isključuje svaku mogućnost konflikta interesa. Ova činjenica, neće uticati na moj lični i profesionalni odnos prema istragama ratnih zločina, koje će biti moj prioritet".
Osim toga, kako ne bi ugrozio podršku proruskog Demokratskog fronta, treće po snazi parlamentarne snage, smatra Ćalović, sakrio je da je od 2006. zaključno sa 2020. pratio izbore za NVO Centar za monitoring i nadgledao finansiranje kampanje političkih blokova na referendumu 2006. godine.
"Nikada nije saopštio da postoji bilo kakav problem o kupovini glasova, o aferama "Koverta" i "Snimak" ili bilo kog drugog slučaja, kao i da nikada kritikovao rad Specijalnog državnog tužilaštva".
Afera "Koverta" se odnosi na tajni snimak koji je biznismen Duško Knežević objavio 2019, a na kojem je visoki funkcioner DPS-a Slavoljub Stijepović u trenutku predaje navodno oko 100.000 eura za finansiranje kampanje Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića uoči izbora 2016. godine.
