Nakon što mu je oduzet pasoš i pred američkim sudom plaćena kaucija, a on pušten iz pritvora, ljudi iz Konzulata Srbije u NY su mu tada pomogli da pobegne u Beograd.
Šta zna ovakva vlada šta je milion dolara! U ko zna kom po redu napadu genijalnosti, piše srpski kolumnista, Cvetkovićev kabinet je odlučio da ja i ostali građani, koji uredno plaćamo porez i dajemo im plate, platimo i milion dolara odštete i tako kupimo "slobodu" Miladina Kovačevića koji je do ivice smrti pretukao svog američkog kolegu, studenta Bryana Steinhauera što ga je dovelo pod udar američkog pravosuđa. Da osionost bude kompletna, Vlada Srbije je ovo proglasila čak i državnom tajnom.
Prema pisanju medija koji se pozivaju na izvore u Vladi, Cvetkovićev kabinet je ovu odluku usvojio na preporuku Ministarstva spoljnih poslova i proglasio je državnom tajnom.
Od kakvog je to državnog interesa student Miladin Kovačević koji je prebio svog američkog kolegu pero lake kategorije i pobegao sa lica mesta u majčicu Srbiju?
Ministarka pravde Snežana Malović, koja još uvek nije smenjena uprkos kršenju Zakona o vladi, priča o nekakvom minimalizovanju štete koja je po Vladu nastala bekstvom Kovačevića uz pomoć srpskih diplomata u Americi, a zatim lakonski upućuje na drugu adresu:
"Za sve dalje informacije morate se obratiti Ministarstvu inostranih poslova."
I ministar zdravlja Tomica Milosavljević odgovarao je na "the million dollar question", što ga je, očigledno, veoma razdražilo:
"Za to drugo pitanje moraćete da se obratite Ministarstvu inostranih poslova, to vam je već više puta rečeno od strane različitih predstavnika vlade. O tome mislim da ne potrebe dalje diskutovati."
Ministar policije Ivica Dačić takođe je imao kratak narativ, koji, razume se, nije ponudio veću informativnu vrednost od prethodnih:
"O tome se razgovaralo na sednici Vlade, u smislu da se pronađe način da Ministarstvo inostranih poslova, i delom Ministarstvo pravde, stavi tačku na slučaj Miladina Kovačevića i pogoršanje naših odnosa sa SAD. Sve ostalo je, dakle, u njihovoj nadležnosti, tako da ne mogu da komentarišem."
Novinari su se, dakako, preporučenom ministarstvu ino-poslova obraćali i juče i danas, ali nikakav odgovor nisu dobili. To je, zar ne, i priroda državne tajne.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da Vlada Srbije u Poslovniku lako može naći osnov za proglašavanje neke informacije državnom tajnom, ali i da je dužna da objasni šta je razlog za ograničavanje pristupa javnosti. Dodaje, međutim, da on ne može da interveniše u odluke Vlade:
"Na žalost, nisam nadležan za Vladu Srbije. Vlada Srbije je jedan od šest organa za koji poverenik formalno, po zakonu, nije nadležan. Dakle, onog trenutka kada oni ograniče pravo na slobodan pristup informacijama, pravni put je tužba Vrhovnom sudu Srbije. Vlada, ako misli da ima osnova da uskrati informaciju, ona to i može da učini, može da donese rešenje kojim će odbiti zahtev za slobodan pristup informacijama i kojim će se pozvati na neki od zakonom predviđenih razloga. Ne bih da spekulišem na šta se ona može pozvati, a što se mene tiče, uvek sam govorio da je višak tajnosti kontraproduktivan."
Zašto bi građani Srbije plaćali za nedelo koje je počinio Kovačević u inostranstvu? Vlada će, kolikim god velom tajnosti ga zaogrtala, čini se, ipak biti prinuđena da odgovori na to pitanje. A u međuvremenu poslušajmo i Zorana Ivoševića, bivšeg sudiju Vrhovnog suda Srbije, ovako odgovara:
"Država nema nikakvu obavezu prema njemu, on je učinio krivično delo i on lično bi trebalo za to i da odgovara – to je lična odgovornost. Ako je država davala neke garancije za njega, a mi to ne znamo, onda u to ne mogu da ulazim. Ne znam nijednu činjenicu i ne mogu vam reći da li iza toga postoji još nešto. Mene samo brine zašto je to tajna. Zašto bi to bila tajna? Ako je nešto tajna, to se onda skriva od javnosti, a čim se nešto skriva od javnosti, postoji neki razlog za to skrivanje od javnosti – to može izazvati samo podozrenje."