Pored tragičnog događaja u utorak, u kojem su poginuli pilot aviona MIG 29 Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek, u septembru prošle godine u avionu supergaleb G-4 stradao je pilot Vojske Srbije Ištvan Kanas, takođe pripremajući se za akrobatske tačke. Istraga će verovatno utvrditi šta je uzrok pada aviona MIG 29, koji se srušio na vojnom aerodromu Batajnica. Pilot Ranđelović se katapultirao, ali je ipak podlegao povredama.
Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovsta i protiv-vazdušne odbrane Srbije, kaže da uzroka sigurno ima više:
"Ne možemo sa sigurnošću reći da li je u pitanju ljudski ili tehnički faktor, ili neki treći. Mi smo formirali stručnu komisiju za ispitivanje okolnosti i uslova u kojima se desila ova nesreća."
Nekoliko nesreća vojnih aviona i helikoptera sa tragičnim posledicama obeležile su u poslednje dve decenije, gotovo kao po pravilu, uvežbavanje programa za aeromitinge. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se teško u ovom trenutku može govoriti o bilo kakvoj odgovornost pilota u nesrećama:
"Mislim da bi bilo nedopustivo i nekompetentno da pričamo o tome šta se dešava u glavama pilota u trenutku kada ulaze u kabinu jer mi nismo u toj poziciji, mali broj ljudi u Srbiji leti na borbenom avionu. Ali, u svakom slučaju, možda je tema incidenata u pripremi za aeromitinge nešto o čemu treba razgovarati sa stručnjacima za psihologiju. I, možda tu treba tražiti rešenje problema – u nekoj drugačijoj pripremi ljudi za izvršavanje takvog zadatka. Jer, nije reč o ispoljavanju neke nediscipline. Oba pilota koja su stradala u pripremama za aeromiting na Kalemegdanu su izvrsna. To su vrhunski profesionalci. Ni u kom slučaju nisu bili egzibicionisti koji bi hteli da nekoga impresioniraju potezima koji bi izašli daleko iz okvira dozvoljenog. Ali činjenica da se desilo to što se desilo ukazuje na to da bi trebalo da se zapitamo šta učiniti i kako dalje."
Pitanje, na koje će se odgovor od nadležnih čekati do kraja jula, jeste šta je bilo presudno za nesreću, stepen tehničke ispravnosti letelice ili greška izazvana ljudskim faktorom. Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovsta Srbije:
"Taj avion je proizveden 1987. godine, a zadnja opšta opravka na njemu je izvršena tačno 25. maja 2008. godine. Znači, zadovoljava sve kriterijume i stroge zahteve koji se postavljaju za takvu jednu letelicu."
Pripadnik ratnog vazduhoplovstva potpukovnik Rade Ranđelović važio je za najiskusnijeg pilota na avionu MIG 29. Ovaj avion jedan je od četiri MIG 29 koji su nedavno remontovani u zavodu “Moma Stanojlović” pod nadzorom ruskih stručnjaka, a koji su bili van upotrebe nekoliko godina posle NATO bombardovanja.
Vojni analitičar Aleksandar Radić podseća da je protekle dve decenije u Srbiji bilo više od desetak teških incidenata na aeromitinzima, što takođe mora da bude predmet dodatnog interesovanja odgovornih:
"Mislim da bi sada ratno vazduhoplovstvo moralo da preispita učešće na aeromitinzima i da je to, na žalost, neizbežno. Ne postoji neki poseban razlog koji bi bio zajednički u slučaju pogibije Ranđelovića i Kanasa, ali previše se u našoj istoriji vazduhoplovstva desilo katastrofa, previše pogibija u pripremi za aeromitinge, mnogo je ljudi umrlo za 20-25 godina, a to je malo poznata stvar – sve nesreće su se desile u pripremama, a nijedna na samom aeromitingu. Još 1990. u pripremi za aeromiting u Beogradu je poginulo dva pilota na MIG-u 21, 1992. godine pred načelnikom generalštaba i ministrom odbrane poginuo je komandir te iste eskadrile iz koje je dve godine ranije poginuo tadašnji komandir. Bilo je više takvih situacija, a evo sad, na žalost, imamo dva slučaja u kratkom vremenskom periodu."
Tragični događaj na aerodromu Batajnica je jedanaesti udes letelica Vojske Srbije od 1999. godine. U prethodnim udesima ukupno su izgubljena tri aviona “Utva 75”, tri helikoptera “Gazela”, dva “Super Galeba”, jedan “Orao” i jedan transportni avion. Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovstva:
"Sigurno da su takvi letovi opasni i pilot je izložen većem riziku nego kod redovnog, normalnog letenja. Baš se iz tog razloga uvek biraju najsposobniji, najiskusniji piloti koji će sesti u takav avion i koji će, shodno svom trenutnom fizičkom i psihičkom stanju, da pokušaju da s tim avionom prikažu i urade sve ono što piše u knjigama. Naravno, ide se do neke granice jer imamo i taj ljudski faktor."
Vojska Srbije je pre udesa aviona MIG 29 imala pet letelica tog tipa – četiri jednoseda i jedan dvosed. Inače, organizacioni odbor Aeromitinga odložio je održavanje mitinga u subotu 11. jula.
Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovsta i protiv-vazdušne odbrane Srbije, kaže da uzroka sigurno ima više:
"Ne možemo sa sigurnošću reći da li je u pitanju ljudski ili tehnički faktor, ili neki treći. Mi smo formirali stručnu komisiju za ispitivanje okolnosti i uslova u kojima se desila ova nesreća."
Nekoliko nesreća vojnih aviona i helikoptera sa tragičnim posledicama obeležile su u poslednje dve decenije, gotovo kao po pravilu, uvežbavanje programa za aeromitinge. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se teško u ovom trenutku može govoriti o bilo kakvoj odgovornost pilota u nesrećama:
"Mislim da bi bilo nedopustivo i nekompetentno da pričamo o tome šta se dešava u glavama pilota u trenutku kada ulaze u kabinu jer mi nismo u toj poziciji, mali broj ljudi u Srbiji leti na borbenom avionu. Ali, u svakom slučaju, možda je tema incidenata u pripremi za aeromitinge nešto o čemu treba razgovarati sa stručnjacima za psihologiju. I, možda tu treba tražiti rešenje problema – u nekoj drugačijoj pripremi ljudi za izvršavanje takvog zadatka. Jer, nije reč o ispoljavanju neke nediscipline. Oba pilota koja su stradala u pripremama za aeromiting na Kalemegdanu su izvrsna. To su vrhunski profesionalci. Ni u kom slučaju nisu bili egzibicionisti koji bi hteli da nekoga impresioniraju potezima koji bi izašli daleko iz okvira dozvoljenog. Ali činjenica da se desilo to što se desilo ukazuje na to da bi trebalo da se zapitamo šta učiniti i kako dalje."
Pitanje, na koje će se odgovor od nadležnih čekati do kraja jula, jeste šta je bilo presudno za nesreću, stepen tehničke ispravnosti letelice ili greška izazvana ljudskim faktorom. Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovsta Srbije:
"Taj avion je proizveden 1987. godine, a zadnja opšta opravka na njemu je izvršena tačno 25. maja 2008. godine. Znači, zadovoljava sve kriterijume i stroge zahteve koji se postavljaju za takvu jednu letelicu."
Pripadnik ratnog vazduhoplovstva potpukovnik Rade Ranđelović važio je za najiskusnijeg pilota na avionu MIG 29. Ovaj avion jedan je od četiri MIG 29 koji su nedavno remontovani u zavodu “Moma Stanojlović” pod nadzorom ruskih stručnjaka, a koji su bili van upotrebe nekoliko godina posle NATO bombardovanja.
Vojni analitičar Aleksandar Radić podseća da je protekle dve decenije u Srbiji bilo više od desetak teških incidenata na aeromitinzima, što takođe mora da bude predmet dodatnog interesovanja odgovornih:
"Mislim da bi sada ratno vazduhoplovstvo moralo da preispita učešće na aeromitinzima i da je to, na žalost, neizbežno. Ne postoji neki poseban razlog koji bi bio zajednički u slučaju pogibije Ranđelovića i Kanasa, ali previše se u našoj istoriji vazduhoplovstva desilo katastrofa, previše pogibija u pripremi za aeromitinge, mnogo je ljudi umrlo za 20-25 godina, a to je malo poznata stvar – sve nesreće su se desile u pripremama, a nijedna na samom aeromitingu. Još 1990. u pripremi za aeromiting u Beogradu je poginulo dva pilota na MIG-u 21, 1992. godine pred načelnikom generalštaba i ministrom odbrane poginuo je komandir te iste eskadrile iz koje je dve godine ranije poginuo tadašnji komandir. Bilo je više takvih situacija, a evo sad, na žalost, imamo dva slučaja u kratkom vremenskom periodu."
Tragični događaj na aerodromu Batajnica je jedanaesti udes letelica Vojske Srbije od 1999. godine. U prethodnim udesima ukupno su izgubljena tri aviona “Utva 75”, tri helikoptera “Gazela”, dva “Super Galeba”, jedan “Orao” i jedan transportni avion. Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovstva:
"Sigurno da su takvi letovi opasni i pilot je izložen većem riziku nego kod redovnog, normalnog letenja. Baš se iz tog razloga uvek biraju najsposobniji, najiskusniji piloti koji će sesti u takav avion i koji će, shodno svom trenutnom fizičkom i psihičkom stanju, da pokušaju da s tim avionom prikažu i urade sve ono što piše u knjigama. Naravno, ide se do neke granice jer imamo i taj ljudski faktor."
Vojska Srbije je pre udesa aviona MIG 29 imala pet letelica tog tipa – četiri jednoseda i jedan dvosed. Inače, organizacioni odbor Aeromitinga odložio je održavanje mitinga u subotu 11. jula.
