Narodna banka Srbije konačno je preduzela korake u pokušaju da olakša poziciju korisnicima kredita uzetim u švajcarskim francima nakon naglog skoka ove valute. Banke će ubuduće svojim klijentima morati da ponude mogućnost konvertovanja stambenih kredita uzetih u švajcarskim francima u euro po kursu povoljnijem za pet odsto i produžetak roka otplate duga za pet godina. Pojedina udruženja bankarskih klijenata odbacuju modele NBS kao nepovoljne inedovoljne. Ekonomisti su podeljeni.
U prvim komentarima korisnici kredita u „švajcarcima“ kažu da im odluka Narodne banke Srbije neće pomoći da prevaziđu teškoće u otplati. Jedna od njih Dragana Bajalović - Marković, koja je bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, najpre navodi da korisnici kredita nisu zahtevali to što su dobili.
„Korisnici kredita zahtevali su da se otkloni nesrazmera između onoga što su zaista dobili od banaka kada su podizali kredite i onoga što sada vraćaju. Traženo je da se krediti koji su indeksirani u švajcarskim francima konvertuju u evro po kursu koji je važio na dan kada je kredit podignut, odnosno kada je bio odobren“, podseća Bajalović.
Početkom godine švajcarska valuta naglo je ojačala za oko 15 odsto, čime su rate za stambene kredite porasle preko noći. Nakon mera Narodne banke koje su obavezne za poslovne banke Bajalović - Marković ocenjuje da se time samo donekle olakšava položaj dužnika u smislu da će im biti nešto manja rata.
„Međutim, kada uzmete u obzir da se rok otplate kredita produžava i da se kurs snižava samo za pet odsto, pri čemu je kurs švajcarskog franka mnogo više porastao u ovih prethodnih nekoliko godina, onda je jasno da će korisnici kredita i sada bankama davati mnogo više nego što su dobili”, uverena je Bajalović.
Narodna banka Srbije donela je mere kojima obavezuje banke da višak sredstava naplaćen jednostranim povećanjem kamata uračuna u prevremenu otplatu kredita, kao i četiri modela za lakšu otplatu stambenih kredita inedeksiranih u švajcarskim francima: konverzija kredita u evrima po kursu povoljnijem za pet odsto uz mogućnost produženja roka otplate najduže za pet godina; konverzija kredita u evrima uz snižavanje kamatne stope na godišnjem nivou za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz mogućnost produženja roka otplate najduže za pet godina; treći je da kredit ostane u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa snižava za jedan procentni poen, a ne mora biti niža od tri odsto, uz mogućnost produženja roka otplate, najduže za pet godina; i četvrti je da kredit ostane u francima, ali se iznos mesečne rate snižava za 20 odsto tokom 36 meseci, a umanjeni iznos plaća se bez kamate u 12 jednakih mesečnih rata posle otplate celog kredita.
Udruženje bankarskih klijenata Efektiva, koje je predlagalo fiksiranje kursa franka na iznos od 102 dinara za jedan franak, odbacilo je modele Narodne banke Srbije za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, kao nepovoljne i nedovoljne. Ekonomisti su međutim, podeljeni.
Ono što je pozitivno u ovim merama je da je Narodna banka konačno reagovala, ocenjuje ekonomista Mlađen Kovačević a što se samih modela tiče kaže da će nešto će značiti, ali ne mnogo.
„Na primer, to da se produžava rok otplate kredita. To jeste za neke ljude ipak važno, ali neće to baš puno popraviti situaciju ogromnog broja tih porodica koje su se zadužile. Ja mislim da je mogla da bude jedna preporuka ili odluka da kredit, koji je uzet na primer 2008. godine, da se pretvori u dinarske obaveze i da se kaže da će svake godine Narodna banka naplatiti u dinarima da pokrije stopu inflacije i da ima kamatnu stopu od četiri, pet, šest posto i da ubuduće otplate budu samo u dinarima kao što je to na primer u Češkoj, ili kao što se to sad radi u Mađarskoj, pa i u Hrvatskoj“, rekao je Kovačević.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržiše međutim, smatra da su donete mere dosta velikodušne.
“Dobili su što bi se reklo poklončić. Ovde je više u pitanju neka politička dimenzija, ekonomske nema definitivno, ni pravne. Jedino je stvar u tome da je onima koji vode bilo koju državu neugodno da im ljudi idu na ulicu. Poenta je da kod nas postoji jedna sistemska greška kada je reč o stambenim kreditima, a to je da kada vam aktiviraju hipoteku, ako se banka hipotekom ne namiri vi ste i dalje dužni. Da mi nemamo tu začkoljicu kod stambenih kredita oni bi svi mogli da zaprete bankama da će im ostaviti stanove i banke bi morale da pregovaraju. S druge strane, niko nije kukao na švajcarce u vreme dok je bilo bolje imati kredit u švajcarcima nego u evrima. Druga stvar od januara 2012. godine pa do decembra 2014. godine imali su vremena da urade konverizuju po 1.20”, kaže Stevanović.
Jedina pravna osnova koju su klijenti zaduženi u švajcarskim francima mogli imati u zahtevima da se njihov položaj poboljša bio je da se dokaže da su banke imale izvore finansiranja za te kredite koji nisu u švajcarcima, ali to bi bio pravno jako težak posao, ocenjuje Stevanović.
Prema podacima NBS krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarski franak iznose oko 1,1 milijardi franaka, od čega se najveći deo odnosi na stanovništvo. Takve kredite ima oko 20.000 gradjana.
