Zbog kritika Evropske komisije Skupština Srbije usvaja novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji bi trebalo da omogući oštriju kontrolu partijskih kasa. No, pitanje je koliko će novim zakonima biti razvrgnuta sprega tajkuna i političkih partija.
Srpske vlasti pritisnute zahtevima Evropske unije a u nameri da dobiju datum za početak predpristupnih pregovora menjaju zakon o finansiranju političkih partija.
Ministar za državnu upravu Milan Marković rekao je poslanicima da zakon omogućava partijama da pod jednakim uslovima stiču finansijska sredstava i da uspostavlja striktnu kontrolu.
„Predlog zakona propisuje da se uplata vriš isključivo sa tekućeg računa davaoca priloga, politički subjekat je dužan da evidentira svaki prilog, kao i da javno objavi na svom web sajtu davanje čijaje vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne zarade“, naveo je Marković.
Osvrćući se na kritike Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. u kome se traži transparentnije finansiranje političkih partija i bolja kontrola trošenja sredstava ministar Milan Marković tvrdi da će nova zakonska rešenja to omogućiti.
“Zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, prikrivanje identiteta ili iznosa priloga a propisana je i zabrana vršenja pritiska odnosno davanja privilegija prilikom prikupljanja sredstava za finansiranje političkih subjekata”, kaže ministar Marković.
Iscepani posteri sa liderima političkih partija - ilustracija
Jedna od najznačajnih novina zakona je polaganje izbornog jemstva političkih subjekata koji nameravaju da koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje. Ako politički subjekt na izborima ne osvoji jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 ukoliko predstavlja stranku manjine, dužan je da ta sredstva vrati u budžet u roku od 30 dana.
Novina je i uvođenje krivične odgovornosti umesto dosadašnje prekršajne i predviđa se da se sav protivpravno pribavljen novac oduzima partijama uz uskraćivanje novca iz budžeta.
Opozicija kritikuje predložena rešenja. Čedomir Jovanović, lider LDP misli da se sumnjiv odnos politike i biznisa ne može regulisati samo zakonom o finansiranju političkih aktinosti, već da je potrebna celovita reforma društva.
„Najefikasniji način borbe protiv toga je transparentnost a ne licemerno bacanje prašine u oči i pozivanje na anonimne donatore ili konstatovanje kako nema nikog na listi stranačkih finansijera od onih koji novac u Srbiji imaju pa kampanje finansiraju neke str radnje i privredna društva koja su formirana tri meseca pred izbore a ne Mišković ne Beko ne Lazarević ne Kostić ne Marković ne Cepter ne oni koji pare imaju“, poručuje Jovanović.
Najmisteriozniji deo političkih partija
Paradoksalno je da Srpska radikalna stranka koja je na izborima osvojila 78 mandata dobija i dalje iz budžeta novac na taj broj poslanika iako je njih 20 sa Tomislavom Nikolićem napustilo radikale. Zato Nikolić kritikuje odredbe zakona po kojima stranke dobijaju novac iz budžeta na osnovu osvojenih glasova a ne broja mandata u parlamentu.
Iz Zakona o finansiranju političkih stranaka
"Može da se desi uskoro da jedna velika poslanička grupa ostane na nekoliko poslanika, one koji su najglasniji, a da dobija sredstva za osvojene glasove pre tri godine. Da li vi mislite da je to u redu? Ja mislim da nije i da zakon zbog toga ne valja. Nego koliko ko ima poslanika tako da bude finansiran a ne koliko si osvojio sa Tomislavom Nikolićem", poručuje Nikolić.
Nikolić koji se više puta kandidovao za predsednika Srbije zamera i što nisu uređeni izbori za predsednika republike, koliko će novca u tom slučaju biti izdvojeno za kampanju i da li će kandidati polagati jemstvo.
"Zašto je to sklonjeno od nas? SNS računa da će pobediti na izborima za predsednika i Narodnu skupštinu i hoćemo da znamo pod kakvim uslovima ćemo da se takmičimo na tim izborima", rekao jeNikolić.
I pored toga što objavljuju svoje finansijske izveštaje pravi izvori finansiranja stranaka uglavnom nisu poznati. Javna je tajna da stranke finansiraju tajkuni koji na taj način obezbeđuju i usvajanje zakona koji njima odgovaraju, kao i da novac u partijske kase dolazi iz javnih preduzeća kojima takođe rukovode partijski ljudi.
Upravo zbog sivih finansijskih tokova gde imate nekontrolisano poslovanje preduzeća, posebno u javnom sektoru, kaže Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije, teško je kontrolisati novčane tokove u Srbiji.
„Mi treba da imamo revizorsku instituciju sa nekoliko stotina novih revizora da bi mogla da prati sve novčane tokove“, kaže on.
I prethodni zakon iz 2003. ostao je mrtvo slovo na papiru. Do danas u Srbiji nijedna stranka nije kažnjena na osnovu tog zakona i pored očiglednih nepravilnosti.
Predložena rešenja jesu bolja od starog zakona, kaže predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati, ali misli da ne postoji politička volja da se to sprovede. Goati ne veruje ni da će novi zakon razvrgnuti spregu tajkuna i političkih partija.
„To neće biti nikada, finansiranje je najmisteriozniji deo političkih partija. Mislim da će političke partije biti u stanju da nastave taj svoj sistem anonimnog, vanzakonskog finansiranja. Da institucije nemaju dovoljno političke moći da uđu naročito u vladajuće partije bilo da je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije, bilo o Državnoj revizorskoj instituciji. Tu više nije reč o slovu zakona nego o volji da se stvar menja. Mislim da ta volja kada dođe do kritičnog trenutka zapravo izostaje,“ kaže Goati.
Srpske vlasti pritisnute zahtevima Evropske unije a u nameri da dobiju datum za početak predpristupnih pregovora menjaju zakon o finansiranju političkih partija.
Ministar za državnu upravu Milan Marković rekao je poslanicima da zakon omogućava partijama da pod jednakim uslovima stiču finansijska sredstava i da uspostavlja striktnu kontrolu.
„Predlog zakona propisuje da se uplata vriš isključivo sa tekućeg računa davaoca priloga, politički subjekat je dužan da evidentira svaki prilog, kao i da javno objavi na svom web sajtu davanje čijaje vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne zarade“, naveo je Marković.
Osvrćući se na kritike Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. u kome se traži transparentnije finansiranje političkih partija i bolja kontrola trošenja sredstava ministar Milan Marković tvrdi da će nova zakonska rešenja to omogućiti.
“Zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, prikrivanje identiteta ili iznosa priloga a propisana je i zabrana vršenja pritiska odnosno davanja privilegija prilikom prikupljanja sredstava za finansiranje političkih subjekata”, kaže ministar Marković.
Jedna od najznačajnih novina zakona je polaganje izbornog jemstva političkih subjekata koji nameravaju da koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje. Ako politički subjekt na izborima ne osvoji jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 ukoliko predstavlja stranku manjine, dužan je da ta sredstva vrati u budžet u roku od 30 dana.
Novina je i uvođenje krivične odgovornosti umesto dosadašnje prekršajne i predviđa se da se sav protivpravno pribavljen novac oduzima partijama uz uskraćivanje novca iz budžeta.
Opozicija kritikuje predložena rešenja. Čedomir Jovanović, lider LDP misli da se sumnjiv odnos politike i biznisa ne može regulisati samo zakonom o finansiranju političkih aktinosti, već da je potrebna celovita reforma društva.
„Najefikasniji način borbe protiv toga je transparentnost a ne licemerno bacanje prašine u oči i pozivanje na anonimne donatore ili konstatovanje kako nema nikog na listi stranačkih finansijera od onih koji novac u Srbiji imaju pa kampanje finansiraju neke str radnje i privredna društva koja su formirana tri meseca pred izbore a ne Mišković ne Beko ne Lazarević ne Kostić ne Marković ne Cepter ne oni koji pare imaju“, poručuje Jovanović.
Najmisteriozniji deo političkih partija
Paradoksalno je da Srpska radikalna stranka koja je na izborima osvojila 78 mandata dobija i dalje iz budžeta novac na taj broj poslanika iako je njih 20 sa Tomislavom Nikolićem napustilo radikale. Zato Nikolić kritikuje odredbe zakona po kojima stranke dobijaju novac iz budžeta na osnovu osvojenih glasova a ne broja mandata u parlamentu.
"Može da se desi uskoro da jedna velika poslanička grupa ostane na nekoliko poslanika, one koji su najglasniji, a da dobija sredstva za osvojene glasove pre tri godine. Da li vi mislite da je to u redu? Ja mislim da nije i da zakon zbog toga ne valja. Nego koliko ko ima poslanika tako da bude finansiran a ne koliko si osvojio sa Tomislavom Nikolićem", poručuje Nikolić.
Nikolić koji se više puta kandidovao za predsednika Srbije zamera i što nisu uređeni izbori za predsednika republike, koliko će novca u tom slučaju biti izdvojeno za kampanju i da li će kandidati polagati jemstvo.
"Zašto je to sklonjeno od nas? SNS računa da će pobediti na izborima za predsednika i Narodnu skupštinu i hoćemo da znamo pod kakvim uslovima ćemo da se takmičimo na tim izborima", rekao jeNikolić.
I pored toga što objavljuju svoje finansijske izveštaje pravi izvori finansiranja stranaka uglavnom nisu poznati. Javna je tajna da stranke finansiraju tajkuni koji na taj način obezbeđuju i usvajanje zakona koji njima odgovaraju, kao i da novac u partijske kase dolazi iz javnih preduzeća kojima takođe rukovode partijski ljudi.
Upravo zbog sivih finansijskih tokova gde imate nekontrolisano poslovanje preduzeća, posebno u javnom sektoru, kaže Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije, teško je kontrolisati novčane tokove u Srbiji.
„Mi treba da imamo revizorsku instituciju sa nekoliko stotina novih revizora da bi mogla da prati sve novčane tokove“, kaže on.
I prethodni zakon iz 2003. ostao je mrtvo slovo na papiru. Do danas u Srbiji nijedna stranka nije kažnjena na osnovu tog zakona i pored očiglednih nepravilnosti.
Predložena rešenja jesu bolja od starog zakona, kaže predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati, ali misli da ne postoji politička volja da se to sprovede. Goati ne veruje ni da će novi zakon razvrgnuti spregu tajkuna i političkih partija.
„To neće biti nikada, finansiranje je najmisteriozniji deo političkih partija. Mislim da će političke partije biti u stanju da nastave taj svoj sistem anonimnog, vanzakonskog finansiranja. Da institucije nemaju dovoljno političke moći da uđu naročito u vladajuće partije bilo da je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije, bilo o Državnoj revizorskoj instituciji. Tu više nije reč o slovu zakona nego o volji da se stvar menja. Mislim da ta volja kada dođe do kritičnog trenutka zapravo izostaje,“ kaže Goati.
