Memišević: Političari nisu zabrinuti za evropsku budućnost BiH

Zemlje Zapadnog Balkana za nekoliko sedmica opet će se naći u fokusu, u Briselu, na samitu posvećenom proširenju. Očekuje se potpisivanje Sporazuma o prijemu sa Hrvatskom, davanje datuma za početak završnih pregovora sa Crnom Gorom, a ukoliko do tada suštinski obnovi dijalog sa Kosovom, i Srbija se može nadati kandidatskom statusu.

BiH, zbog ozbiljnog kašnjenja u reformama i velikog zaostatka za ostalim zemljama u isunjavanju preuzetih obaveza, nema se čemu nadati. To, međutim, kako ističe Tija Memišević, direktorica Evropskog istraživačkog centra iz Sarajeva (EIC), ne brine bh. političare.

RSE: Bosna i Hercegovina već nekoliko godina za redom dobija negativne ocjene Evropske komisije, pa se tako izvještaji o napretku pretvaraju u izvještaje o nazadovanju, što do sada nije zabilježeno u sličnim situacijama odnosno u ponašanju zemalja nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kako vi vidite ponašanje bh. političara - da li bilo čime pokazuju kako su zabrinutu zbog ove situacije?

Memišević: Ja bih rekla da u ne postoji neka velika zabrinutost, jer da postoji zabrinutost tokom ovog niza godina što BiH dobija te loše izvještaje, vjerovatno bi se ta politika i promijenila odnosno uložili bi se veći napori u procesu evropskih integracija. Ono što ja smatram da je veliki problem kada su u pitanju političke strukture u Bosni i Hercegovini, jeste to da one nisu jasno i do kraja opredijeljene za proces evropskih integracija, niti mislim da taj proces razumiju u potpunosti. Naime,
ovako kako su stvari sada postavljene, ja vidim da velikom dijelu političkih struktura ovakva situacija odgovara i da ne postoji spremnost da se preuzme odgovornost za proces evropskih integracija, jer preuzimanje te odgovornosti samim tim podrazumijeva stvarno uvođenje pravne države, transparentnost u tim procesima i potrebu da se stvore rezultati. Ako vi imate jasan plan i program u procesu evropskih integracija, ako imate mjerljive rezultate, vi ćete konačno jednom morati izaći pred birače sa postignutim rezultatima. Ako niste postigli očekivane rezultate, možete da izgubite biračku bazu. Mi smo radili jedno istraživanje ovog juna, zajedno s kolegama iz Banjaluke. Na osnovu tog istraživanja došli smo do zaključka da veliki procenat ljudi, skoro polovina onih koji podržavaju ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, ne razumije taj proces ili ga uslovljava nekim drugim stvarima. Meni se čini da političke strukture namjerno izbjegavaju da informišu građane o procesu evropskih integracija, da ljudima ukažu na svakodnevne prednosti koje im taj proces može da donese. Građani Bosne i Hercegovine treba da imaju jasnu viziju o tome šta taj proces predstavlja i da oni sami počnu da traže rezultate od političkih struktura. No, meni to sve izgleda kao jedan začarani krug.

EU se ne fokusira na suštinske stvari

RSE: Poznato je da države iz okruženja imaju više uspjeha u ispunjavanju uslova za prijem u Evropsku uniju, samo da navedemo rezultate koje postiže Hrvatska. To me navodi na pitanje: koji su objektivni uslovi u kojim se zemlje regiona bore za ulazak u evropsku zajednicu naroda, i da li je svaka od njih, uslovno rečeno, specifičan slučaj?

Memišević: Svaka zemlja bivše Jugoslavije je specifičan slučaj kad su u pitanju evropske integracije. Tako, na primjer, vidimo slučaj Makedonije, koja je zajedno sa Hrvatskom dobila kandidatski status, a još nije otpočela proces pregovora. Imamo i slučaj Srbije i odnose između Srbije i Kosova, itd. Svaki taj slučaj je specifičan. Međutim, ono što je za BiH karakteristično i što bih ja rekla da je osnovni problem i što smatram da dan-danas predstavlja veliku kočnicu procesa evropskih integracija, jeste što Evropska unija u odnosu na Bosnu i Hercegovinu još uvijek prioritet daje stabilizaciji umjesto demokratizaciji – što je bilo logično nekoliko godina nakon rata, ali mi smo sada u 2011. godini. Mi vidimo da je Evropska unija dozvolila sebi da se uključi u političke procese u Bosni i Hercegovini kao lokalni politički činilac. Neprestano se šalju signali spremnosti za pregovore i kompromise, što mislim da je jako pogrešno i što podriva princip kondicionalnosti, bez kojeg ne može biti uspješan proces evropskih integracija. Stalno vidimo tu jako lošu strategiju ad hoc reagovanja, gašenja trenutnih političkih požara itd. Vidimo da se ne stavlja fokus na one stvari koje su suštinski važne za proces evropskih integracija u Bosni i Hercegovini, već na rješavanje nekih kratkoročnih problema.

RSE: Čime možete braniti ovu tezu?

Memišević: Ja bih samo spomenula pitanje evropske klauzule. Jedno vrijeme – kad se vidjelo da mi imamo stalnu blokadu političkih procesa – bila je vrlo aktuelna ideja uvođenja evropske klauzule, to jest da svi evropski zakoni budu izuzeti iz mogućnosti političke blokade, tj. da ne podliježu mehanizmima političke blokade pozivanjem na vitalni nacionalni interes. Vi ćete danas, znači godinu ili dvije kasnije, čuti od velikog broja predstavnika Evropske unije ili pojedinih evropskih zemalja, da je uvođenje evropske klauzule nerealno. Meni se postavlja pitanje: ako neko ko je predstavnik Evropske unije kaže da je uvođenje evropske klauzule nerealno, da li to isto tako znači da EU šalje signal da je o evropskim standardima i o evropskim zakonima ustvari moguće pregovarati? A time se samo dalje daje dodatna energija tom nesretnom mentalitetu koji se razvio kod političkih predstavnika u Bosni i Hercegovini, kod političkih struktura. Onog momenta kad se pošalje signal da se može praviti kompromis ili pregovarati o evropskim standardima, to se shvati kao mogućnost daljeg prolongiranja procesa evropskih integracija. Svaka tema u kojoj je bio poslat signal da se može pregovarati, da se mogu praviti kompromisi, koristila je samo za održavanje statusa quo od strane naših političkih predstavnika.

RSE: Često izgleda kao da međunarodna zajednica, pa i Evropska unija, zanemaruju potrebu stabilizacije situacije u Bosni i Hercegovini.

Memišević: Veliki problem vidim u nedostatku hrabrosti od strane Evropske unije zbog ili pogrešno ili ispravno viđenog - sada to nije toliko bitno – potencijala za političku destabilizaciju, u nedostatku hrabrosti da se fokusira na suštinske stvari. Smatram da se ovim ad hoc pokušajima stabilizacije situacije u BiH, koji su vrlo često kontraproduktivni, koji su često bazirani na pogrešnim dijagnozama, ustvari prolongira stanje destabilizacije. Bez suštinskog fokusiranja na pravu demokratizaciju države, uspostavljanje vladavine prava, veliki stupanj poštovanja ljudskih prava, nalaženje nekog balansa između individualnih i kolektivnih prava, dakle, bez suštinskih demokratskih procesa, mi nikad nećemo ni doseći neki stupanj stabilizacije u Bosni i Hercegovini.