Iznošenjem argumenata Beograda i Prištine sutra pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počinje javna rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Za razliku od srpskih zvaničnika, koji su, bar u javnim izjavama, puni optimizma u pogledu budućeg savetodavnog mišljenja Suda, međunarodno-pravni stručnjaci smatraju da će ono biti prilično pravno neodređeno.
Srpsku delegaciju predvodiće Dušan Bataković, ambasador u Francuskoj, a sudijama će se obratiti i zamenik šefa delegacije Saša Obradović, kao i eksperti za međunarodno pravo Malcolm Shaw iz Velike Britanije, Macelo Cohen iz Švajcarske i Andreas Zimmermann iz Nemačke. Delegaciju Prištine predvodiće ministar spoljnih poslova Skender Hyseni, a pravnu argumentaciju u korist nezavisnosti Kosova obrazlagaće i britanski advokat Michael Wood. 30 država se prijavilo za raspravu, a od bivših jugo-republika u debati će učestvovati jedino Hrvatska, koja će iznositi argumente u prilog nezavisnosti Kosova. Slovenija je podnela pismeni podnesak, ali se nije prijavila za usmeno argumentovanje.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić u izjavi za B92 izrazio je nedvosmisleni optimizam u pogledu savetodavnog mišljenja Suda.
„Imamo razloga da očekujemo da će Sud doneti jednu odluku da je jednostrano proglašena nezavisnost od strane privremenih institucija (Kosova) 17. februara 2008. bila zapravo jedan etnički motivisan pokušaj secesije koji predstavlja kršenje međunarodnog prava”, rekao je Jeremić.
Srpski vox populi je, međutim, u pogledu očekivanja, oprezniji od svog šefa diplomatije. Evo kakav rezultat očekuju Užičani:
Eksperti za međunarodno pravo, kako regionalni, tako i zapadni, prilično su usaglašeni u očekivanju da će Sud, zbog toliko različitih stavova o pitanju samoopredeljenja i presedana koji bi mogao da se napravi, doneti savetodavno mišljenje koje će po svemu sudeći biti neodređeno. To ističe i britanski list Economist.
Ovaj medij prenosi mišljenje Marca Wellera, međunarodnog pravnika na Univerzitetu Kembridž, koji podržava stav kosovskih vlasti, da bi Međunarodni sud pravde "napravio ogroman presedan" u "malo verovatnom slučaju" da ustanovi da su kosovski Albanci zaista imali kvalifikovano pravo da proglase nezavisnost. Economist zaključuje da se upravo iz tog razloga ne očekuje da će sudije MSP-a tačno odrediti šta zakon kaže po ovom pitanju.
NE OČEKUJU SE SPEKTAKULARNI REZULTATI?
I srpski stručnjaci za međunarodno pravo na sličnom su stanovištu. Radoslav Stojanović očekuje da će mišljenje Suda biti uravnoteženo i da nijednoj strani neće dodeliti ulogu pobednika, odnosno, gubitnika:
“Jednostrano otcepljenje Kosova jeste protivpravni čin, ali ako jedan narod, jedna etnička ili nacionalna zajednica, izrazi volju za samoopredeljenje, pritom kontroliše teritoriju na kojoj je većinska zajednica, a teritorijalna država primeni nasilje, tada ta zajednica ima pravo čak i na oružanu samoodbranu, a da ne govorimo o samoopredeljenju do otcepljenja. Pošto je Srbija primenila nasilje prema Kosovu ’98-’99. godine, ja sam siguran da će se kosovski Albanci u svom izlaganju pozvati na tu činjenicu, a to je nešto što ni Sud ne može da zanemari. U tom smislu očekujem od Suda jedno dvostrano uravnoteženo mišljenje koje će imati značaj presedana za slučajeve koji postoje širom sveta. On će ovim mišljenjem na neki način precizirati međunarodno-pravni okvir unutar kojega može da se govori o samoopredeljenju i otcepljenju, što su procesi koji postoje u mnogim zemljama sveta”, smatra Stojanović.
Zijad Bećirović iz ljubljanskog Instituta za balkanske i bliskoistočne studije, ima slična očekivanja u pogledu buduće presude Međunarodnog suda pravde:
“Rasprava na Međunarodnom sudu pravde neće doneti neke spektakularne rezultate zato što i jedna i druga strana imaju argumentaciju kojom mogu dokazivati kako legalnost nezavisnosti, što će činiti Priština, tako i njenu nelegalnost, što će raditi Beograd. Mislim, međutim, da je veoma bitno da se ta rasprava koja će trajati iskoristi za dodatne pritiske i na vlasti u Beogradu i na one u Prištini. Na vlasti na Kosovu da poboljšaju položaj nealbanskih, prije svega, srpske manjine jer su kosovske vlasti tu zakazale. A kad je u pitanju Srbija, međunarodna zajednica i dalje mora vršiti pritisak na njene vlasti prije svega kad je u pitanju đelovanje pravne države“, zaključuje Bećirović.
Za razliku od srpskih zvaničnika, koji su, bar u javnim izjavama, puni optimizma u pogledu budućeg savetodavnog mišljenja Suda, međunarodno-pravni stručnjaci smatraju da će ono biti prilično pravno neodređeno.
Srpsku delegaciju predvodiće Dušan Bataković, ambasador u Francuskoj, a sudijama će se obratiti i zamenik šefa delegacije Saša Obradović, kao i eksperti za međunarodno pravo Malcolm Shaw iz Velike Britanije, Macelo Cohen iz Švajcarske i Andreas Zimmermann iz Nemačke. Delegaciju Prištine predvodiće ministar spoljnih poslova Skender Hyseni, a pravnu argumentaciju u korist nezavisnosti Kosova obrazlagaće i britanski advokat Michael Wood. 30 država se prijavilo za raspravu, a od bivših jugo-republika u debati će učestvovati jedino Hrvatska, koja će iznositi argumente u prilog nezavisnosti Kosova. Slovenija je podnela pismeni podnesak, ali se nije prijavila za usmeno argumentovanje.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić u izjavi za B92 izrazio je nedvosmisleni optimizam u pogledu savetodavnog mišljenja Suda.
„Imamo razloga da očekujemo da će Sud doneti jednu odluku da je jednostrano proglašena nezavisnost od strane privremenih institucija (Kosova) 17. februara 2008. bila zapravo jedan etnički motivisan pokušaj secesije koji predstavlja kršenje međunarodnog prava”, rekao je Jeremić.
Srpski vox populi je, međutim, u pogledu očekivanja, oprezniji od svog šefa diplomatije. Evo kakav rezultat očekuju Užičani:
Eksperti za međunarodno pravo, kako regionalni, tako i zapadni, prilično su usaglašeni u očekivanju da će Sud, zbog toliko različitih stavova o pitanju samoopredeljenja i presedana koji bi mogao da se napravi, doneti savetodavno mišljenje koje će po svemu sudeći biti neodređeno. To ističe i britanski list Economist.
Ovaj medij prenosi mišljenje Marca Wellera, međunarodnog pravnika na Univerzitetu Kembridž, koji podržava stav kosovskih vlasti, da bi Međunarodni sud pravde "napravio ogroman presedan" u "malo verovatnom slučaju" da ustanovi da su kosovski Albanci zaista imali kvalifikovano pravo da proglase nezavisnost. Economist zaključuje da se upravo iz tog razloga ne očekuje da će sudije MSP-a tačno odrediti šta zakon kaže po ovom pitanju.
NE OČEKUJU SE SPEKTAKULARNI REZULTATI?
I srpski stručnjaci za međunarodno pravo na sličnom su stanovištu. Radoslav Stojanović očekuje da će mišljenje Suda biti uravnoteženo i da nijednoj strani neće dodeliti ulogu pobednika, odnosno, gubitnika:
“Jednostrano otcepljenje Kosova jeste protivpravni čin, ali ako jedan narod, jedna etnička ili nacionalna zajednica, izrazi volju za samoopredeljenje, pritom kontroliše teritoriju na kojoj je većinska zajednica, a teritorijalna država primeni nasilje, tada ta zajednica ima pravo čak i na oružanu samoodbranu, a da ne govorimo o samoopredeljenju do otcepljenja. Pošto je Srbija primenila nasilje prema Kosovu ’98-’99. godine, ja sam siguran da će se kosovski Albanci u svom izlaganju pozvati na tu činjenicu, a to je nešto što ni Sud ne može da zanemari. U tom smislu očekujem od Suda jedno dvostrano uravnoteženo mišljenje koje će imati značaj presedana za slučajeve koji postoje širom sveta. On će ovim mišljenjem na neki način precizirati međunarodno-pravni okvir unutar kojega može da se govori o samoopredeljenju i otcepljenju, što su procesi koji postoje u mnogim zemljama sveta”, smatra Stojanović.
Zijad Bećirović iz ljubljanskog Instituta za balkanske i bliskoistočne studije, ima slična očekivanja u pogledu buduće presude Međunarodnog suda pravde:
“Rasprava na Međunarodnom sudu pravde neće doneti neke spektakularne rezultate zato što i jedna i druga strana imaju argumentaciju kojom mogu dokazivati kako legalnost nezavisnosti, što će činiti Priština, tako i njenu nelegalnost, što će raditi Beograd. Mislim, međutim, da je veoma bitno da se ta rasprava koja će trajati iskoristi za dodatne pritiske i na vlasti u Beogradu i na one u Prištini. Na vlasti na Kosovu da poboljšaju položaj nealbanskih, prije svega, srpske manjine jer su kosovske vlasti tu zakazale. A kad je u pitanju Srbija, međunarodna zajednica i dalje mora vršiti pritisak na njene vlasti prije svega kad je u pitanju đelovanje pravne države“, zaključuje Bećirović.
