Predstavnici dva medijska udruženja – Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) zadovoljni su sadržajem Medijske strategije koja je usvojena 30. januara, ali ocenjuju da neće biti lak put od tog dokumenta do izmene medijskih zakona.
Tekst Strategije još nije objavljen na sajtu Vlade, ali su svi medijski poslenici koji su činili Radnu grupu za njenu izradu videli usaglašeni tekst Predloga tog dokumenta nekoliko dana pred usvajanje, kažu u NUNS-u.
"Smatramo da su mapirani svi problemi koji pogađaju medijsku scenu Srbije i na osnovu te analize predložene su mere koje bi trebalo da unaprede stanje medijskih sloboda u Srbiji“, kaže za RSE Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Smatramo da su mapirani svi problemi koji pogađaju medijsku scenu Srbije i na osnovu te analize predložene su mere koje bi trebalo da unaprede stanje medijskih sloboda u SrbijiTamara Filipović Stevanović
Ona je bila članica radne grupe za izradu Strategije, a biće i u radnoj grupi za izradu Akcionog plana za njenu primenu, koji se očekuje u narednih 90 dana.
Premijerka Srbije Ana Brnabić napisala je na svom Tviter nalogu 30. januara da je Vlada Srbije usvojila Medijsku strategiju do 2025. godine.
Ista radna grupa, navela je, nastaviće da radi na Akcionom planu za njenu implementaciju. "Hvala članovima Radne grupe i partnerima iz Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Ambasade Norveške i Fondacije Konrad Adenauer", napisala je Brnabić.
U Radnoj grupi za izradu Nacrta medijske strategije učestvovali su medijski predstavnici i udruženja. Među njima UNS i članovi Medijske koalicije, koju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija Lokal pres.
Dobri predlozi
Kao dobre predloge u Strategiji Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a pre svega izdvaja jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i transparentnije projektno sufinansiranje medija.
„Strategija predlaže da se obezbedi veća nezavisnost, transparentnost i efikasnost REM-a. Ono što može da se pohvali jesu i subvencije medijima kroz projektno sufinansiranje. Predlaže se da se daju i neke poreske olakšice lokalnim medijima jer će to doprineti medijskom pluralizmu na lokalnom nivou, koji je poprilično ugrožen – najpre partijskom privatizacijom koja je sprovedena, a kasnije i projektnim sufinansiranjem koje se koristi na način da se dodeljuje novac medijima koji su bliski vladajućim strukturama. Nova medijska strategija predlaže da se taj sistem dodatno uredi“, ističe Filipović Stevanović.
Glavni problem REM-a, kako su isticali medijski zastupnici, jeste to što nema nezavisnost u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast i što ne vrši funkciju monitoringa predizbornog medijskog izveštavanja, odnosno, ravnopravnosti učešća političkih aktera u predizbornim kampanjama.
U izveštaju američke organizacije Freedom House iz prošle godine REM se apostrofira kao „nefunkcionalno“ telo, naročito zbog toga što nije uspelo da obustavi dominaciju vladajućih stranaka u medijskom prostoru.
Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije, takođe je pozitivno ocenjuje Strategiju.
„Dobili smo kvalitetan tekst koji je pohvaljen i od eksperta koga je angažovala Evropska komisija, ali to je samo početni dokument. Važno je ono što će se desiti u narednim godinama, pre svega u vezi sa izmenama Zakona o javnom informisanju i drugim medijskim propisima.“
Dobili smo kvalitetan tekst koji je pohvaljen i od eksperta koga je angažovala Evropska komisija, ali to je samo početni dokument. Važno je ono što će se desiti u narednim godinama, pre svega u vezi sa izmenama Zakona o javnom informisanju i drugim medijskim propisimaVladimir Radomirović
Radomirović ističe da je važno to što se u Strategiji predlaže da lokalne samouprave odvajaju minimum sredstava za rad lokalnih medija.
Izdvaja kao dobar i predlog da bude ojačana uloga Saveta za štampu, tako što će pri odlučivanju o projektima na svim konkursima koje raspisuju državni organi biti razmatrane odluke Saveta za štampu, odnosno, da će u obzir biti uzimane ocene tog samoregulatornog tela da li je neki medij prekršio etički kodeks, pri čemu oni među njima koji serijski krše kodeks novinara Srbije ne bi mogli da dobijaju novac građana.
Put pun obrta
Radna grupa završila je rad na Nacrtu medijske strategije krajem decembra 2018. godine i samim tim, prestala da postoji.
Kabinet premijerke Brnabić je nekoliko meseci posle toga posle javne rasprave, samovoljno, ne konsultujući medijska udruženja, poslao Evropskoj komisiji na razmatranje Nacrt medijske strategije, koji su sami izmenili, bez konsultacija sa doskora funkcionišućom Radnom grupom.
“Mi smo kasnije videli da su iz tog nacrta izbacili Savet za štampu i da su još neke izmene unete o kojima nije bilo konsultacija. Protestovali smo, a Brnabić se kasnije izvinila, rekla da je to bila greška. U Brisel je, konačno, jesenas poslat usaglašen nacrt koji je dobio pozitivno mišljenje eksperta Evropske komisije”, navodi Radomirović.
Ovo je, inače, drugi pokušaj izrade nove medijske strategije.
Sredinom 2016. godine, kada je istekla prethodna, Ministarstvo kulture i informisanja je tokom 2017. godine započelo proces izrade nove strategije. Međutim, pokušaj nije uspeo jer su medijska udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM) napustila Radnu grupu, uz obrazloženje da ne žele da budu “ukras” i učestvuju u prividu inkluzivnog procesa koji će Vlada iskoristiti za spoljašnje i unutrašnje potrebe.
Prvi nacrt strategije konačno je završen 6. marta 2018, uprkos tome što su zbog imenovanja Aleksandra Gajovića za državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja prethodne godine, Radnu grupu za izradu Strategije u oktobru 2017. napustili predstavnici Udruženja novinara Srbije, zbog Gajevićeve, kako su naveli, mizogine izjave da ženama nije mesto u politici, zbog čega nije smeo biti izabran na tu funkciju. Radnu grupu napustili su i predstavnici Medijske koalicije.
Država je odbila da omogući medijima uvid u taj nacrt, ali se u javnosti ipak pojavila radna verzija dokumenta, koju su novinarska udruženja osudila, označivši ga kao "nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva".
U aprilu pretprošle godine usledio je novi obrt. Izrada Strategije je zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.
Ministarstvo kulture i informisanja odstranjeno je iz radne grupe koju je do tada činilo sa medijskim udruženjima, a državu je od tada predstavljala premijerka Brnabić. Pozvani su svi kojih se strategija tiče da se uključe i predloženo je formiranje nove radne grupe, koja će obuhvatiti predstavnike domaćih i stranih medijskih udruženja.
Svi predstavnici reprezentativnih medijskih udruženja odazvali su se tom pozivu.
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir rekao je tada da će OEBS pokušati da posreduje u tom dijalogu kako bi se došlo do najboljih rešenja.
S obzirom da se gotovo tri godine čekalo na izradu Medijske strategije predstavnici oba novinarska udruženja ne očekuju da će taj dokument bez teškoća biti pretočen u bolje medijske zakone.
Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima, navodi se u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2019. godinu.
Sloboda medija u Srbiji dramatično je nazadovala, navela je američka nevladina organizacijea Fridom haus (FH) koja je početkom prošle godine objavila izveštaj o slobodama u svetu, prema kojem je Srbija prvi put posle deceniju i po izašla iz kategorije „slobodnih država“ i ušla u kategoriju „delimično slobodnih“.
I druge medijske organizacije, poput Reportera bez granica, navode da je Srbija pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda (World Press Freedom Index) za 2019. godinu organizacije Reporteri bez granica, i nalazi se na 90. od 180 mesta.
Facebook Forum