Gotovo tri četvrtine novinara u Srbiji, njih 74 odsto, smatra da postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje medijskih sloboda ili da uslovi za to uopšte i ne postoje, dok skoro dve trećine njih smatra da medije najviše kontroliše politički establišment, pokazuje istraživanje „Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara“ koje je sprovela Slavko Ćuruvija fondacija. Istraživanje je pokazalo da najčešći uticaji na slobodu medija dolaze od organa vlasti, pre svega izvršne, i vladajućih političkih partija, a zatim od uredništva, dok su najređi od oglašivača i vlasnika.
„Naš informativni program je ranije bio politika, politika, politika, sport i vreme, a danas je Vučić, Vučić, Vučić, sport i vreme“, tim rečima je, kako je rekla autorka istraživanja i saradnica Instituta društvenih nauka Jovanka Matić, jedan od anketiranih novinara objasnio uticaj organa vlasti, pre svega izvršne, na rad medija.
„Ministar zove glavnog urednika ili urednika dnevnika ili zamenika urednika, ili zove neko iz pr službe, nikad ne znaš ko je, ali non stop zovu“, još jedan je u nizu citata iz istraživanja "Kontrola i sloboda medija" u kome su novinari navodili svoja iskustva u poslednjih godinu dana. U istraživanju, koje su realizovali Fondacija Slavko Ćuruvija, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) anketirano je 177 medijskih radnika a dubinski je intervjuisano desetoro novinarki i novinara.
„Istraživanje je pokazalo da je 69 odsto ispitanika trpelo uticaj predstavnika organa vlasti, 56 odsto političkih stranaka, 47 odsto uredništva, 41 odsto poslovodnih organa, 33 odsto oglašivača i 30 odsto vlasnika medija", rekla je Matić.
Navedeno je da se uticaj organa vlasti, kao izvora najčešćih i najsnažnijih kontrolnih uticaja posebno iskazuje u kriznim situacijama i tokom izbornih kampanja i da se sa njima srelo od jedne do dve trećine anketiranih.
„Organi vlasti i političke partije rade iste stvari. Odbijaju da daju informacije, izjave, intervjue, izražavaju nezadovoljstvo nekim konkretnim izveštavanjem nekome u mediju, sistematski diskriminišu neki medij. Na taj način oni štite svoje političke interese“, navela je Matić.
O preprekama pred kojima se novinari nalaze u dolaženju do informacija govorila je i Dragana Obradović Žarković, direktorka BIRN-a koja je prenela, kako je rekla, mučan utisak iz rada ove istraživačke medijske kuće na projektu utvrđivanja mehanizama kroz koje država plasira novac na medijsko tržište i stepen njihove transparentnosti.
„Sve je teže doći do informacija. Od trenutka kada smo počeli na projektu da radimo pre godinu dana do danas način na koji se dolazi do informacija, koje bi u svakom normalnom sistemu trebalo da budu informacije od javnog značaja i dostupne bez toga da se specifično traže, postalo je maltene nemoguće doći do njih“, rekla je Obradović Žarković.
Iz ovoga istraživanja "Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara" proizilazi da se organi vlasti najčešće žale na nedovoljnu medijsku podršku državnim politikama:
„I to ovako kaže jedan novinar: ’zameraju nam da smo neprofesionalni, da smo žuti, da podrivamo Vučića, da ne verujemo u reforme, da smo neprijatelji’. Organi vlasti smatraju da imaju pravo na povlašćen tretman koji im pripada pobedom na izborima i zahtevaju ga u raznim vidovima“, prenela je Matić.
Trećina novinara, prema ovom istraživanju, trpi unutrašnje izvore uticaja gde je uredništvo najvažniji, dok ih polovina ne oseća. Najčešći uticaj obavlja se pri planiranju novinarskog rada i 47 odsto ispitanika ima lično iskustvo uredničkog odbijanja novinarskog predloga teme, a 39 odsto ima lično iskustvo uredničkog nametanja obrade teme za koju nema profesionalnog opravdanja, navela je autorka istraživanja Jovanka Matić.
„Jedan novinar na primer kaže ’moraš da se boriš za svaku svoju reč kada tvoj tekst ode u obradu, ti ne znaš šta će se na kraju pojaviti’“, navela je Matić još jedan od odgovora ispitanika u istraživanju.
Iako su ispitanici preneli da nema zvanično zabranjenih tema naveli su da novinari vrlo dobro znaju šta su granice prihvatljivog, te da nedodirljive teme, kao nešto što je prećutno prihvaćeno, predstavljaju one koje na bilo način ugoržavaju vlast, vladajuće političke partije i javlja preduzeća, zatim teme u vezi sa crkvom i velikim korporacijama, kao i firmama kojima mediji duguju novac za razne usluge. Istraživanje je pokazalo da urednici ne koriste zabrane već razne izgovore za izbegavanje problematičnih tema.
Preduslov svake medijske slobode je fizička bezbednost novinara, ukazao je Ilir Gaši izvršni direktor Fondacije Slavko Ćuruvija.
„Od početka ove godine, govorim o podatku od 6. februara, dakle manje od pet nedelja, u Srbiji je po evidenciji NUNS-a bilo čak 11 slučajeva napada na novinare, pritisaka i pretnji. U slučajevima o kojima je reč događalo se više nego retko da im prethode javne diskreditacije od strane najviših državnih službenika“, upozorio je Gaši.
U istraživanju se navodi da su intervjuisani novinari dali sledeće opise slobode medija:
„Nema je“; „Nema slobode medija u Srbiji. Ne znam šta je sloboda medija u Srbiji“; „Jedna velika nula… Ovo nije lokalna televizija, ovo je jako loša PR agencija SNS-a“; „Sloboda medija je danas na najnižem nivou od 2000. godine”; „U poslednjih 10 godina, otkako se bavim novinarstvom, mislim da situacija nikad nije bila gora“; „Nema je. Ali ne mislim da je kriva pre svega vlast. Krivi su novinari“.
Anketirani novinari ocenili su da su najviše nezavisni mediji TV N1, list "Danas", RTS i nedeljnik "Vreme", a najmanje nezavisni TV Pink, list "Informer" i RTS. Najveću raznovrsnost mišljenja, po oceni ispitanika, neguju TV N1, RTS i „Danas“ a najamnju TV Pink, Informer, RTS. RTS se na pojavljuje na sve četiri liste, objasnila je Jovanka Matić, zbog toga što ima veoma raznovrstan program, te ga ispitanici različito doživljavaju.
Facebook Forum