Agencija za privatizaciju uputila je javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju 37 medija iz unutrašnjosti Srbije.
Na prodaju su ponuđeni mnogi regionalni i lokalni elektronski mediji iz Niša, Kruševca, Kragujevca, Aranđelovca, Valjeva i drugih gradova od Subotice do Pirota i Dimitrovgrada.
Koliko će medija u državnom vlasništvu u unutrašnjosti Srbije dobiti nove vlasnike i šansu za preživljavanje znaće se 31. oktobra do kada je država produžila rok za njihovu privatizaciju, ali je već sada izvesno da regionalne i lokalne medije i zaposlene u njima očekuju bolni rezovi, kao i ozbiljne programske promene.
Boban Rajković, direktor Niške televizije, koja nema sopstveni prostor, kaže za RSE da je njena vrednost procenjena na 75.000 evra i da za te pare ta televizija potencijalnim kupcima - pored brenda - nudi dobru opremu, 80 zaposlenih, široko područje pokrivenosti TV signalom i odličnu programsku šemu čija je okosnica informativni program.
On, međutim, ocenjuje da će privatizacijom najviše izgubiti upravo nezavisna uređivačka politika i informativni program.
"Mislim da je mnogo lakše uticati na medije kada imate jednog vlasnika i mislim da je mnogo lakše dogovoriti se sa njim na dilovanje i dogovore sa političkim strankama. Takođe, mislim da je dosadašnji princip finansiranja medija bio daleko bolji jer čemu onda lokalni parlament služi ako ne tome da kontroliše tu televiziju i uz pomoć vlasti i opozicije. Mislim da to što kažu da će privatizacijom država izaći iz medija, to samo tako izgleda, a da će zbog svega navedenog, biti suprotno - država će ući u sve medije", kaže Rajković.
I u Radio televiziji Šumadija iz Aranđelovca se nadaju da će biti zainteresovanih kupaca, tim pre što je početna cena je 31.000 evra. Njihov radio je osnovan pre 43, a televizija pre 18 godina.
Novinarka Slađana Glišić kaže da se, i pored optimističkih očekivanja, svih 22 zaposlenih opredelilo za socijalni program, u očekivanju potencijalnog kupca.
"Mi bismo voleli da to bude neko ko će imati novca da investira, da zadrži novinare profesionalce, da zadrži profesionalni standard i programsku šemu koja podrazumeva u najvećem delu ono što je posao javnog servisa. Naravno, nama je žao što Medijska strategija nije primenjena u potpunosti i da ostanu regionalni javni servisi čiji smo mi želeli da budemo deo. Sada čekamo da vidimo šta će biti i sada više ništa ne zavisi od nas", kaže Glišić.
Pored dobrog kupca, spremnog da investira u novu opremu, ona očekuje i zadržavanje postojećeg informativnog programa koji je i do sada bio u službi interesa javnosti.
"Nadamo se da će tako biti jer bez informacija na lokalnom nivou, neće biti ni slušalaca ni proverenih, objektivnih i pravovremenih informacija koje njih najviše interesuju. Na drugim medijima ih, svakako, neće biti. Neće se time baviti ni Beograd, ni Vojvodina ni okolni gradovi", navodi Glišić.
Predrag Obućina, direktor Radio Valjeva - jedine informativne kuće u tom gradu, čija je početna cena zbog velikih dugova samo 3.000 evra, nije veliki optimista u pogledu opstanka tog medija.
"Pritom mi nemamo ni zgradu, predajnik je na državnoj, iznajmljenoj lokaciji. Imamo samo opremu i 11 ljudi. Privatizacija, po mom mišljenju, nije najbolje rešenje i država je trebala da nađe neki bolji način da sačuva medije i javno informisanje u lokalnim samoupravama u unutrašnjosti Srbije", ističe Obućina.
Naš sagovornik ne očekuje da će Radio Valjevo, čak i ako dobije novog vlasnika, "zablistati na medijskom nebu Srbije" i da će biti oslobođeno spoljašnih uticaja na uređivačku politiku.
"Nemoguće je sa ovom programskom šemom, sa ovim informativnim sadržajem koji je potreban gradu kao što je Valjevo, da neko sa 11 radnika zaradi da održi taj mediji, to je po meni, sigurno nemoguće. Ponavljam, privatizacija medija u Srbiji, po meni, uopšte nije rešenje i nije dala očekivane rezultate. Ko misli da će to doneti nepristrasno informisanje, taj se vara, jer tek tada dolazi do upliva politike u uređivačku politiku medija", zaključuje Obućina.
