Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se od četiri do šest tona i ona se velikim delom plasira na domaćem tržištu. Pčelari iz regiona, Srbije, BiH, Crne Gore kažu da se od proizvodnje meda može pristojno živeti ali je potrebno dosta truda, znanja ali i novca da bi se ovaj posao isplatio.
Srbija trenutno ima rast ove privredne grane i pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanzijući trendu broju košnica a jedan od razloga je nezaposlenost i kriza gde veliki broj ljudi pokušava da nadje način da zaradi i preživi. Med iz Srbije je sve traženiji a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz. U svet 2000. godine iz Srbije je izvezeno meda u vrednosti oko 55.000 dolara, kaže Nevena Despotović iz Regionalne privredne komore Užice.
“Pčelari su ove godine imali dobru proizvodnu godinu. Za prvih devet meseci izvoz meda je dostigao sedam miliona dolara, što je približno ukupnom iznosu u prošloj godini. Najviše meda izvezeno je na tržište Italije, Nemačke i Norveške .“
Profesionalni pčelari koji od prodaje meda izdražavaju porodice imaju minimum 100 košnica.Izvozna cena od 4,5 evra za kilogram garantuje solidnu zaradu, pa je u Srbiji sve više pčelara koji med proizvode po strogim uslovima koje diktira probirljivo evropsko tržište. Ovo je trenutno najisplativiji posao u poljoprivredi pojašnjava Dragan Divac iz Nove Varoši koji je ove godine proizveo oko sedam tona meda, a na italijansko tržište plasirao najveći deo proizvodnje.
„Italijani novac isplaćuju pre transporta otkupljenog meda. Najskuplje plaćaju bagremov med. Osim livadskog i šumskog meda koji je kod nas skuplji nego u drugim evropskim zemljama kompletnu proizvodnju bagremovog i suncokretov meda izvozim. Pčelarstvo je sada jedna od najproduktivnijih grana poljoprivrede. Da bi se imala bolja zarada mora se imati najmanje 200 košnica, da se sele pčele, da bi se imala plata kao u jednom javnom preduzeću“, kaže Divac
Bogdan Novaković iz Rudog, BIH ističe da se od proizvodnje meda može pristojno živeti, ali je potrebno dosta truda, znanja i novca da bi se ovaj posao isplatio. Cena je od 8 do 10 evra po kilogramu.
„Od ovog se posla može i obogatiti a ne samo živiti. Od pčelarenja ja sam iškolovao svoje troje djece na fakultetu. Ali samo treba dosta raditi i voljeti ovaj posao"
Pritisnuti egzistencijalnim problemima ljudi se sve više okreću ovoj prvrednoj grani za koju su potrebna niža ulaganja nego u drugim oblastima smatra Milovan Medenica iz Mojkovca, Crna Gora. Mada je ove godine proizvodnja bila rekordna po proizvodnji, to je bar za sada samo dodatni posao jer je slaba kupovna moć.
Da bi se pospešil aproizvodnja meda u Crnoj Gori, Vlada Crne Gore je uložila oko pola miliona evra za otvaranje „Kuće meda„ u blizini Danilovgrada, koja će kako je planirano biti centar za razvoj pčelarstva i brendiranje crnogorskog meda.
„To daje jedan dodatni impuls da se pčelari druže. Dobili smo i materijal za proizvodnju satnih osnova i to je za sada dobro krenulo“, kaže Medenica.
Pčelarstvo pruža odličnu mogućnost za razvoj pčelarskog turizma, te regionalnoj saradnji treba dati prioritet, smatra Božo Kakuća iz Višegrada koji na Romaniji ima preko 100 košnica.
„Mi ovde imamo odlične uslove pčelarskog turizma, gde možemo pčelinje proizvode u zdravoj prirodnoj sredini da ponudimo turistima koji dolaze. Samo treba dosta rada. Blizina Andić grada, Zlatibora, Mokre Gore, dolina Lima, pruža ogromne razvojne šanse koje treba iskoristiti.“
Pčelari kažu da bez obzira što država nedovoljno stimuliše razvoj pčelarastva , subencije su po 500 dinara po košnici oni se snalaze kako znaju i umeju. U Srbiji se med i uvozi ali je u odnosu na izvoz zanemarljivo. Prošle godine uvoz je bio oko 240.000 dolara.
