Mađarski premijer Viktor Orban, uoči svoj najtežeg izbornog izazova od dolaska na vlast 2010. godine, povećava vladinu potrošnju nizom mera – od poreskih olakšica i penzijskih bonusa do ograničenja cena goriva, pišu svetski mediji.
Ograničenje cene goriva
Orban je u subotu, 12. februara, produžio ograničenje na cene goriva i naznačio izdašnije mere podrške porodicama ako bude ponovo izabran na izborima 3. aprila na kojim će se suočiti s najvećim izazovom u svojoj dosadašnjoj 12-godišnjoj vladavini, ističe Rojters (Reuters).
U godišnjem govoru o stanju nacije Orban je optužio svoje protivnike da planiraju povratak na loše ekonomsko upravljanje zemljom koje je Mađarsku gurnulo na ivicu finansijskog kolapsa 2008. godine
Na izborima u aprilu, kako navodi Rojters, Orban i njegova vladajuća nacionalistička partija Fides prvi put od 2010. suočiće se s ujedinjenim opozicionim frontom.
Nekoliko minuta pre nego što je Orban počeo govor, opozicioni lider Peter Marki-Zaj (Peter Marki-Zay) objavio je na Fejsbuku (Facebook) da je alijansa od šest partija prikupila dovoljno potpisa da izađe s kandidatima u svih 106 izbornih jedinica.
Orbanov put do reizbora, prema oceni Rojtersa, takođe komplikuju rast inflacije i spor s Evropskom unijom oko demokratskih standarda koji je doveo do zamrzavanja sredstava namenjenih oporavku od pandemije.
Da bi ublažila efekte rasta cena, Orbanova vlada je u februaru ograničila cene osnovnih namirnica, produžavajući već postojeće limite na cene energenata, goriva i kamate na hipoteke.
Orban je u govoru u subotu rekao da je ograničenje cena na gorivo bilo uspešno, zbog čega će vlada produžiti tu meru za još tri meseca. Time će ograničenje cena goriva od 480 forinti (1,36 evra) po litru, koje je trebalo da istekne ove nedelje, ostati na snazi do 15. maja.
Mađarski premijer je takođe stavio ograničenje na kamate na hipotekarne kredite za stanovništvo do kraja juna kako bi ga zaštitio od povećanja troškova otplate pošto je zbog inflacije centralna banka podigla kamate više nego što se očekivalo.
Orbanova vlada, koja uoči izbora domaćinstvima daje poreske olakšice i druge mere u ukupnoj vrednosti od oko 5,1 milijarde evra, očekuje da će se privredni rast usporiti na oko pet odsto ove godine sa skoro sedam odsto u 2021.
Inflatorni pritisak
Inflacija u Mađarskoj dostigla je skoro 15-godišnji maksimum pošto vladine mere ograničenja cena za robu od šećera do goriva nisu uspela da obuzdaju rast cena, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Potrošačke cene u januaru su na godišnjem nivou porasle 7,9 odsto, što je najviše od avgusta 2007. godine, ali i iznad očekivanja.
Osnovna stopa inflacije, u koju nisu uračunate nestabilne cene energije i hrane, porasla je na 7,4 odsto, što je najviše u poslednjih 20 godina.
Novi podaci o inflaciji, ocenjuje Blumberg, stavljaju pritisak na centralnu banku Mađarske da nastavi pooštravanje monetarne politike. Efektivna kamatna stopa već je podignuta za 250 baznih poena na 4,3 odsto od sredine novembra u nizu povećanja, mada je prošlog meseca naznačeno da će biti usporeno zatezanje monetarne politike.
Dok je rast cena tema uoči, kako ističe Blumberg, najneizvesnijih izbora u više od deset godina, mađarska vlada očekuje da će ograničenja cena na kraju smanjiti inflaciju do 2,5 procentnih poena.
Penzijski bonusi i poreske olakšice
Konzervativna mađarska vlada je povećala predizbornu potrošnju isplatom najvećeg penzijskog bonusa u sredu, 9. februara, i najavom poreskih olakšica za porodice, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Te mere su deo davanja i poreskih smanjenja u ukupnoj vrednosti od preko pet milijardi evra za koje mađarska centralna banka i pojedini ekonomisti kažu da bi mogli da podstaknu još veću inflaciju, dovede do kratkoročnog skoka u potrošnji i utiču na spoljnotrgovinski bilans zemlje izazivajući povećanje uvoza.
Orban će se u aprilu, kako ističe britanski list, suočiti s najtežim izborima otkad je došao na vlast ubedljivom pobedom 2010. godine. Većina anketa pokazuje da premijerova desničarska populistička partija Fides ima neznatnu prednost nad savezom šest opozicionih partija, dok su mnogi glasači još neodlučni.
Orban je vodio čvrstu fiskalnu politiku pošto je zemlju sklonio s ivice bankrota posle finansijske krize 2008. teškim merama kao što su renacionalizacija većine privatnih penzionih fondova i dodatni porezi na velika preduzeća u finansijskom, energetskom, maloprodajnom i telekomunikacijskom sektoru.
Njegova vlada je, međutim, povećala potrošnju poslednjih godina, ističe Fajnenšl tajms. Budžetski deficit zemlje porastao je na 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2020, dok je za prošlu godinu procenjeno 7,5 odsto.
Za ovu godinu je predviđen manjak od 5,9 odsto, ali je od objave budžeta prošlog leta najavljena dodatna potrošnja, uključujući penzijski bonus od 550 miliona evra u novembru koji bi odrazio veći privredni rast i inflaciju. Ostale mere uključivale su povećanje penzija u januaru više nego što se očekivalo u vrednosti na godišnjem nivou od 550 miliona evra, kao i dodatni bonus od milijardu evra u februaru.
Porodice s decom dobiće olakšice poreza na dohodak u ukupnom iznosu od 1,7 milijardi evra; pripadnici oružanih snaga dobiće dodatnih šest meseci plate u ukupnoj vrednosti od 500 miliona evra, a radnici mlađi od 25 godina više neće plaćati porez na dohodak, što će, prema ministarstvu finansija, koštati 400 miliona evra godišnje.
U novembru je ministarstvo finansija najavilo smanjenje doprinosa na socijalno osiguranje i druge poreze za otprilike dve milijarde evra.
UPITNIK: Kako da poboljšamo Dnevno@RSE?
Više od dve godine šaljemo Dnevno@RSE za medije i novinare širom Zapadnog Balkana kako bi sa vama podelili sadržaje koje možete besplatno da objavite na svojim platformama.
Ako ste novinar ili medijski radnik koji koristi ovu uslugu, želimo da čujemo od vas kako je možemo unaprediti.
Molimo vas da popunite kratki upitnik koji možete naći na ovom linku: UPITNIK
Facebook Forum