Značajno unapređenje prava građana na obaveštenost i lakše dolaženje do informacija osnovne su promene koje se očekuju od predstojećih zakonskih izmena, izjavio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Srbije najavilo je krajem decembra da bi početkom januara nadležna radna grupa trebalo da počne sa izradom nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji bi trebalo da bude završen u prvom kvartalu 2021. godine.
Jedna od ključnih izmena koje predlaže Poverenik, navodi Milan Marinović, je da se ovoj instituciji povere veća ovlašćenja, kao što su novčane kazne u nominalnom iznosu za organe vlasti koji ne pruže traženu informaciju, vršenje inspekcijskog nadzora primene kompletnog zakona ili u delu u vezi sa prekršajima i predmetima po žalbama, kao i informacijama o radu i dostavljanju godišnjih izveštaja.
“Recimo, nema nikakvih smetnji da se Povereniku da ovlašćenje da izdaje prekršajni nalog u fiksnom novčanom iznosu odgovornim licima za nepostupanje po zahtevu”, kaže Marinović i napominje da bi jedna od efikasnih mera mogla da bude i da mu se omogući da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.
Građani pitaju gde je novac
Građani od organa vlasti, kao što su Narodna Skupština Srbije, Vlada Srbije, ministarstva, Predsednik Republike Srbije, javna i državna preduzeća, sudovi, tužilaštva, kako navode u službi Poverenika, traže najrazličitije informacije.
Najčešće ih zanima kako se troši novac iz budžeta, na šta odlaze sredstva u javnim preduzećima, kako se raspolaže javnom svojinom, ali i gde idu pare iz raznih sponzorstava i šta u preduzećima znači reprezentacija, koja je po mnogim primerima objavljenim ranijih godina značila troškove za alkoholna pića, ručkove i večere rukovodilaca, egzotična putovanja, pa i kubanske tompuse.
Takođe, građani se interesuju i za tokove sudskih i upravnih postupaka, koje su procesne radnje preduzete i kakva je odluka doneta.
Po aktuelnom zakonu, institucija Poverenika drugostepeni je organ, odnosno odlučuje po žalbama podnosilaca i upućuje Upravnoj inspekciji inicijative za vođenje postupaka nadzora nad organima javne vlasti koji krše ovaj zakon, i nema ingerencije da samoinicijativno traži informacije, već građani prvo sami moraju da podnesu zahtev za pristup informacijama organu javne vlasti. Ako njihovom zahtevu ne bude udovoljeno, onda se izjavljuje žalba Povereniku.
Tako, navodi Marinović, u praksi postoji veliki broj slučajeva u kojima neko zahteva određenu informaciju, a organ vlasti odgovori da je ne poseduje.
“Onda nama stiže žalba u kojoj podnosilac kaže da lažu, da je imaju ali da neće da je daju. Međutim, mi nismo u mogućnosti da izvršimo nadzor da bi to proverili jer nemamo ovlašćenja”, objašnjava Marinović.
Izmenama Zakona o opštem upravnom postupku iz 2017. godine umesto dotadašnjih novčanih kazni u iznosu od najviše 200.000 dinara, propisano je da Poverenik u postupku upravnog izvršenja svojih rešenja može da izrekne novčanu kaznu u visini polovine godišnjih prihoda tog organa vlasti u prethodnoj fiskalnoj godini.
“Ali taj pojam u stvarnosti ne postoji i to moj prethodnik nije ni izricao. Samim tim ne izričem ni ja jer ne znam koliko da izreknem”, tvrdi Marinović.
Od najmodernijeg do neupotrebljivog
Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kako između ostalog stoji u njegovom članu 1, uređuju se prava radi zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. U cilju ostvarivanja prava građana u ovoj oblasti, tim aktom ustanovljena je institucija Poverenika koja je definisana kao samostalni nezavisni državni organ.
Tada, pre više od 15 godina, ovaj zakon pohvalila je Evropska unija i važio je za jedan od najliberalnijih u svetu jer je davao velike mogućnosti tražiocima informacija.
U međuvremenu, vreme je pokazalo neprimenjivost njegovih teoretski dobrih rešenja. Kao jedan od najvećih problema pokazala se Upravna inspekcija pri Ministarstvu državne uprave, organ koji bi trebalo da vrši nadzor nad primenom zakona. Po informacijama Poverenika, ta inspekcija prošle godine podnela je samo jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu vlasti koji nije pružio traženu informaciju, dok su u u isto vreme građani podneli skoro 5.000 zahteva prekršajnih sudovima.
“To nije normalna situacija jer ne može nadležni organ koji je zadužen za podnošenje prijava da ostavlja da to sami rešavaju tražioci informacija”, kaže Marinović.
Protekle godine pokazale su da su novinari po prirodi posla, pored pojedinaca, udruženja građana i nevladinih organizacija, najviše zainteresovani za informacije koji se tiču rada organa vlasti. Tri najveća novinarska udruženja u Srbiji složna su u oceni da je krajnje vreme da se ta oblast efikasno uredi.
Novinari: Vlast ignoriše zahteve
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), ocenio je za RSE da je u pitanju stari problem – zakon dobar, a primena loša.
“Moćni državni funkcioneri plaćaju kazne i bez odgovora ostavljaju pitanja od javnog značaja. I tako uspešno skrivaju, ono što mi sumnjamo, svoje koruptivne poslove”, naveo je Bodrožić.
Na pitanje da li ima političke volje za promene zakona, Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), odgovara potvrdno.
“Ali ne znam da li je ima dovoljno da bude izmenjen onako kako bi trebalo, odnosno da se omogući Povereniku da izvrši zakon tamo gde nadležni subjekat odbija da to uradi”, kaže za RSE Radomirović.
Kako to izgleda u praksi, navodi Radomirović, najbolji primer je krug između organa javne vlasti, Vlade Srbije i javnih preduzeća u njenom vlasništvu.
“Oni odbiju da dostave odgovore novinarima. Onda se Poverenik, koji ne može da izvrši svoj nalog da se ta informacija dostavi, za to obraća Vladi, a ona ignoriše njegov zahtev”, objašnjava Radomirović.
Tako, dodaje Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), nema sankcija za prekršioce i navodi detalj iz domena apsurda.
“Kada Poverenik izrekne kaznu imaocu informacije koji ne postupi po zahtevu ona se opet uplaćuje u budžet, jer obično se radi o budžetskim korisnicima. Tako da nema efikasnog načina da se prekršioci sankcionišu”, zaključuje Milić.
Po informacijama Poverenika saopštenim Radiju Slobodna Evropa, u 2020. godini ta institucija primila je 3.286 žalbi zbog povreda prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Istovremeno, u tom periodu rešeno je 3.584 žalbe, u koje spadaju i slučajevi iz prethodne godine.
Tražioci informacija najviše su se, navodi Poverenik, žalili protiv gradskih i opštinskih organa vlasti, protiv ministarstava Vlade Srbije, republičkih direkcija i agencija, zavoda, fondova i lokalnih javnih preduzeća.
Od pomenute 3.584 žalbe, u 1.216 slučajeva Poverenik je naložio da se tražiocu da informacija, u 409 slučajeva poništio je odluku organa vlasti i vratio je na ponovne postupke, u 14 slučajeva meritorno je naložio da se pruži tražena informacija, 381 žalba je odbijena, 207 je odbačeno iz formalnih razloga, a u 1.357 slučajeva postupak je obustavljen. Institucija Poverenika trenutno u radu ima još 2.750 nerešenih žalbi.
