Sadašnji ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je reditelja Vitalija Manskog na neformalni sastanak ranih dvehiljaditih.
"Dogovorili smo se da on poseti svoju učiteljicu i da to bude epizoda u našem filmu za rusku televiziju. A pored toga, dogovorili smo se da ćemo početi da snimamo film o njemu. Tako sam se našao u Putinovom okruženju" - ovako je, rečima ruskog reditelja Vitalija Manskog, nastao i dokumentarac "Putinovi svedoci", jedan od filmova koji je privukao najveću pažnju gledalaca na nedavno završenom festivalu "Slobodna Zona" u Beogradu.
"Putinovi svedoci" prikazuje trenutak Putinovog dolaska na vlast, na mesto vršioca dužnosti predsednika Rusije uoči Nove godine 31. decembra 1999. godine, kada je tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin podneo ostavku. Film prati Putinov prvi mandat i istovremeno rast njegove popularnosti.
Manski ovim filmom sugeriše da je Jeljcinova porodica najzaslužnija za Putinov uspon, ali da je Putin ubrzo po stupanju na dužnost napravio otklon od Jeljcinove politike. Film beleži i trenutak kada je na predsedničkim izborima u martu 2000. godine Putin pobedio u prvom krugu izbora.
Manski u intervjuu za Radio Slobodna Evropa navodi da je kao „prilično poznat i uspešan dokumentarista u Rusiji“ bio u prilici da kamerom zabeleži detalje Putinove predsedničke kampanje i prvog predsedničkog mandata, a kasnije i da snima film o Putinu.
"To se dogodilo, s jedne strane, sasvim slučajno, a s druge strane, to je bilo prirodno. Moji filmovi su bili veoma popularni na televiziji i na festivalima. Snimao sam u to vreme film o Borisu Jeljcinu i Mihailu Gorbačovu (bivšem predsedniku Sovjetskog Saveza, prim. aut.). Štaviše, u to doba bio sam rukovodilac odeljenja dokumentarnih filmova državne televizijske mreže RTR, koja se sada zove Rusija 1. Moja je oblast odgovornosti bila snimanje filmova o važnim i aktuelnim temama", kaže Manski.
Manski navodi da je u početku gajio simpatije prema Putinu.
"U to vreme Putin je znao da osvoji sagovornike zahvaljujući svojoj iskrenosti i nekim, na prvi pogled, ne tako ozbiljnim pitanjima. Ali, ipak, ova simpatija se brzo pretvarala u opreznost, jer se izazivao osećaj neiskrenosti, potcenjivanja drugih. Upravo iz tog razloga, već u prvoj godini Putinovog vladanja, kada se činilo da nije bilo formalnog razloga za optužbe zbog uzurpacije vlasti, postavljao sam mu pitanja o njegovom odnosu prema imperijalnim tradicijama, primopredaji vlasti, o njegovim ličnim planovima. Mislim da sam postavljao ta pitanja zbog nekih nesvesnih strahova koji su nastali dok sam bio unutar svega toga."
Manski u filmu beleži detalje iz Putinovog kabineta, njegovu posetu fabrikama tokom izborne kampanje, proslavu pobede na predsedničkim izborima 2000. godine. On kaže da je imao pristup Putinovim prostorijama i aktivnostima delom i zahvaljujući tome što mu je Putin bio naklonjen.
"Možda je moj slobodan oblik ponašanja impresionirao Putina. Bio je raspoložen za diskusiju sa mnom, iako tih razgovora nije bilo mnogo. Mislim da je u tom trenutku Putin još uvek razmišljao o stvarnom životu i hteo da čuje mišljenje ljudi oko njega, ali oni više nisu izražavali svoje mišljenje. Osetio sam kako su prestali da se raspravljaju sa njim", kaže Manski.
U filmu "Putinovi svedoci" objavljeni su i snimci razgovora između reditelja Manskog i Putina u kojima Manski kritikuje ruskog predsednika zbog vraćanja simbola Sovjetskog Saveza u vojsku, kao i zbog nove državne himne koja je bila zapravo adaptirana himna iz sovjetskog perioda.
"Ovo je bila jedna lukava odluka, kada su u novoj Rusiji koja je odabrala novi put razvoja i novu simboliku vlasti, počeli da vraćaju stare sovjetske simbole. To je bio važan signal za mene i ja mislim da je od tog trenutka moj odnos prema Putinu promenio. Moram naglasiti da sam pred kraj njegovog prvog predsedničkog mandata odlučio da napustim državne strukture", naveo je Manski.
Manski ističe da je Putinova politika za njega lično postala neprihvatljiva 2012. godine kada je Putin najavio povratak u predsedničku fotelju nakon četvorogodišnjeg mandata premijera jer je "cela priča oko privremenog povratka Dmitrija Medvedeva (predsednik Vlade Ruske Federacije, prim. aut.) na vlast (na mesto predsednika Ruske Federacije, prim. aut.) bila deo kampanje".
Manski je, kako kaže, na kraju napustio Rusiju 2014. godine zbog rata u Ukrajini i to je za njega, kako kaže, nepovratna tačka.
"Rusiju sam napustio spontano, to nije bilo u planovima naše porodice, nismo se pripremali za to. Ali, kada smo saznali za odluku gornjeg doma ruskog parlamenta, koji je ovlastio predsednika da koristi oružane snage izvan teritorije Ruske Federacije, uoči krize u Ukrajini, odmah smo odlučili da napustimo Rusiju. Otišli smo u roku od tri dana. Sada živimo u Letoniji. U ovoj zemlji živim komotnije, uprkos činjenici da ovo nije moja domovina. I, naravno, jako mi je žao što smo morali da napustimo Rusiju", navodi on.
Manski smatra da "civilizovani svet okreće Rusiji leđa" i da je u tom smislu Putinova uloga "izuzetno negativna" jer on "snosi punu odgovornost bez obzira na njegove pokušaje da se distancira od svega ili da se sakrije iza nekih procedura". Ipak, Manski kaže da njegov film nema za cilj da menja stvarnost.
"Ja ne smatram moje filmove propagandom i ne volim propagandne filmove, čak i ako u njima zastupaju stavove koji ja delim. Ne pravim filmove kako bih promenio stvarnost, nego kako bi ljudi sagledali stvarnost, da bi mogli da analiziraju situaciju i formulišu svoj stav o onome šta se događa, kako bi mogli svesno i slobodno da donose svoje odluke. Trenutno ruska televizija prikazuje dokumentarce sa apsolutno jasnim porukama i uputstvom koji ne ostavljaju gledaocima pravo na razmišljanje i donošenje sopstvenih odluka. Ovo je za žaljenje", tvrdi Manski.
Film "Putinovi svedoci" proglašen je najboljim dokumentarnim filmom na češkom filmskom festivalu u Karlovim Varima 2018. Vitalij Manski autor je i dokumentarnog filma "Ispod sunca" o pripremama jedne devojčice za proslavu rođendana Kim Džong Ila u Severnoj Koreji.
Facebook Forum