Poslanici Skupštine Kosova iz redova nevećinskih zajednica pokrenuli su inicijativu da rezervisana mesta u ovoj instituciju ostanu i u naredna dva skupštinska mandata.
U prva dva izborna mandata, 20 od 120 mesta bila su rezervisana za predstavnike manjinskih zajednica na Kosovu, a svako dobijeno mesto na izborima bilo je dodatno mesto.
Ustavom je predviđeno da u trećem izbornom mandatu, koji predstoji, rezervisana mesta postanu zagarantovana, što znači da će predstavnici manjinskih zajednica moći maksimalno da dobiju 20 mesta.
Deset mesta u Skupštini su rezervisana za one koji zastupaju srpsku zajednicu na Kosovu, dok ostala deset pripadaju drugim, Bošnjacima, Turcima, i pripadnicima RAE zajednica.
Poslanik Duda Balje ispred bošnjačke koalicije Vakat navodi da, uzimajući u obzir u kojoj se situaciji nalaze manjinske zajednice, rezervisana mesta u Skupštini trebaju da traju još dva mandata.
“S obzirom na to da smo započeli mnoge projekte vezane za manjinske zajednice, smatramo da je naš broj u parlamentu upravo presudan za njihovo rešavanje i bolju implementaciju zakona i svega što se tiče manjina”, kazala je ona.
Od 25 manjinskih poslanika njih 24 je potpisalo platformu koja omogućava LOBI grupi da se angažuje kod svih relevantnih faktora kako bi se odobrila rezervisana mesta.
Ministar rada i socijalne zaštite Nenad Rašić smatra da su zajednice na Kosovu do sad igrale veoma konstruktivnu ulogu i da je potrebno da se rezervisana mesta i dalje održe.
“Ukoliko demokratsko društvo jeste cilj Kosova, ukoliko želite da integrište sever, ukoliko želite da ukažete visoke norme demokratskog vrednovanja, rezervisana mesta su verovatno jedna od preduslova ukoliko želite da pokažete da hoćete stvarno biti demokrata ne samo deklarativno, već i suštinski”, kazao je on.
Predsednik skupštinske komisije za promenu Ustava Arsim Bajrami kaže da su rezervisana mesta vec promenjena u garantovana mesta Ustavnim amadmanima usvojenim prošle godine.
Bajrami napominje da su manjinske zajednice zaštićene najvišim evropskim standardima ugradjenim u Ustav Kosova, ali da se zahtev poslanika manjinskih zajednica mora rešiti na političkom nivou.
“To je ustavna odluka o kojoj se treba da se diskutuje na političkom nivou kako bi se videlo da li politicičke partije većine imaju taj koncenzus”, kazao je on.
Komentarišući zahtev manjinskih zajednica da se za još dva mandata produže rezervisana mesta u Skupštini Kosova, predsednik Skupštine Jakup Krasnići početkom nedelje je rekao da o tome odluku moraju doneti političke partije, ali da po njemu taj zahtev prevazilazi demokratiju.
„Za demokratiju nije zdravo da Skupstina Kosova ima vise broja od volje gradjana. Smatram da u tom pogledu koliko smo imali do sada da je Kosovo ucinilo pozitivniji korak u odnosu na ostale zemlje I ne trebamo ici dalje od onoga sto imamo”, kazao je Krasnici.
Protiv rezervisanih mesta izjasnili su se i predstavnici opozicionog Demokratskog saveza Kosova i pokreta Samoopredeljenje.
U prva dva izborna mandata, 20 od 120 mesta bila su rezervisana za predstavnike manjinskih zajednica na Kosovu, a svako dobijeno mesto na izborima bilo je dodatno mesto.
Ustavom je predviđeno da u trećem izbornom mandatu, koji predstoji, rezervisana mesta postanu zagarantovana, što znači da će predstavnici manjinskih zajednica moći maksimalno da dobiju 20 mesta.
Deset mesta u Skupštini su rezervisana za one koji zastupaju srpsku zajednicu na Kosovu, dok ostala deset pripadaju drugim, Bošnjacima, Turcima, i pripadnicima RAE zajednica.
Poslanik Duda Balje ispred bošnjačke koalicije Vakat navodi da, uzimajući u obzir u kojoj se situaciji nalaze manjinske zajednice, rezervisana mesta u Skupštini trebaju da traju još dva mandata.
“S obzirom na to da smo započeli mnoge projekte vezane za manjinske zajednice, smatramo da je naš broj u parlamentu upravo presudan za njihovo rešavanje i bolju implementaciju zakona i svega što se tiče manjina”, kazala je ona.
Od 25 manjinskih poslanika njih 24 je potpisalo platformu koja omogućava LOBI grupi da se angažuje kod svih relevantnih faktora kako bi se odobrila rezervisana mesta.
Ministar rada i socijalne zaštite Nenad Rašić smatra da su zajednice na Kosovu do sad igrale veoma konstruktivnu ulogu i da je potrebno da se rezervisana mesta i dalje održe.
“Ukoliko demokratsko društvo jeste cilj Kosova, ukoliko želite da integrište sever, ukoliko želite da ukažete visoke norme demokratskog vrednovanja, rezervisana mesta su verovatno jedna od preduslova ukoliko želite da pokažete da hoćete stvarno biti demokrata ne samo deklarativno, već i suštinski”, kazao je on.
Predsednik skupštinske komisije za promenu Ustava Arsim Bajrami kaže da su rezervisana mesta vec promenjena u garantovana mesta Ustavnim amadmanima usvojenim prošle godine.
Bajrami napominje da su manjinske zajednice zaštićene najvišim evropskim standardima ugradjenim u Ustav Kosova, ali da se zahtev poslanika manjinskih zajednica mora rešiti na političkom nivou.
“To je ustavna odluka o kojoj se treba da se diskutuje na političkom nivou kako bi se videlo da li politicičke partije većine imaju taj koncenzus”, kazao je on.
Komentarišući zahtev manjinskih zajednica da se za još dva mandata produže rezervisana mesta u Skupštini Kosova, predsednik Skupštine Jakup Krasnići početkom nedelje je rekao da o tome odluku moraju doneti političke partije, ali da po njemu taj zahtev prevazilazi demokratiju.
„Za demokratiju nije zdravo da Skupstina Kosova ima vise broja od volje gradjana. Smatram da u tom pogledu koliko smo imali do sada da je Kosovo ucinilo pozitivniji korak u odnosu na ostale zemlje I ne trebamo ici dalje od onoga sto imamo”, kazao je Krasnici.
Protiv rezervisanih mesta izjasnili su se i predstavnici opozicionog Demokratskog saveza Kosova i pokreta Samoopredeljenje.
