Još uvek je potpuno neizvesno kada će Prirodnjački centar u Svilajncu, u čiju je izgradnju do sada uloženo oko šest miliona evra, biti otvoren za posetioce. Umesto građana tog grada, deo njegovih eksponata iz ove naučne institucije – među kojima repliku dinosaurusa u prirodnoj veličini dužine 20 metara – prvo će videti Beograđani, na izložbi na Kalemegdanu.
Dok država ne pronađe dodatna sredstva, velelepna zgrada Prirodnjačkog centra ostaće prazna bez postavke, čiji se eksponati već nalaze u depou, a dinosaorusi u njegovom Dino parku.
U Sviljancu je pre dve godine izgrađena nova savremena zgrada Prirodanjačkog centra površine 3.400 kvadratnih metara i zabavni park sa trideset različitih replika dinosaurusa, a u unutrašnjosti centra se nalazi 3D bioskop i dva nivoa namenjenih izložbama. Međutim, po starom srpskom običaju, u realizaciji ove sjajne ideje koja je najavljivana kao veliki početak dislociranja naučnih i kulturnih događaja iz prestonice, zafalilo je još oko 350 hiljada evra za završetak objekta i opremanje postavki.
Direktorka Irena Dubravac kaže za Radio Slobodna Evropa, da je u međuvremenu dobar deo preostalih radova završen i da se ne zna tačan iznos potreban za završetak celog projekta, ali da se lokalna samouprava nada da će Prirodnjački centar biti što skorije otvoren.
“Prirodnjački centar poseduje zgradu od 3.400 kvadrata, u kojoj će biti smeštena naučna institucija, i zabavni park sa 30 replika različitih dinosaurusa. Za početak našeg rada i otvaranje centra potrebno je završiti izložbe koje su planirane u centralnom i svim ostalim delovima zgrade”, kaže Dubravac.
Dino park U Turističkoj organizaciji Svilajnca kažu da je plan da Prirodnjački centar postane samoodrživi projekat, jer resavski kraj već posećuju đačke ekskurzije koje će, kada centar bude gotov, imati u programu još jedan veoma atraktivan sadržaj. Tako bi trebalo da bude zaokružena turistička tura sa manstirima Manasijom i Ravanicom, Resavskom pećinom i Senjskim rudnikom.
Saradnici na realizaciji projekta Prirodnjačkog muazeja su eminentne naučne ustanove koje su obezbedile originalne eksponate i replike, zvog čega je prava šteta što ovo blago, kojim se može pohvaliti malo ko u ovom delu Evrope, i dalje ostaje nedostupno, a otvaranje se ponovo odlaže.
“Saradnici na ovom projektu, na svim izložbama u našem centru su Prirodnjački muzej Beograd i Rudarsko-geološki fakultet koji su dali karakteristične izložbe koje će biti posetiocima Prirodnjačkog centra u Svilajncu, jednog dana kada počnemo da radimo, voma interesantne i zanimljive”, kaže Dubravac.
