Sofija Mandić je pravnica iz Beograda. Rođena Novosađanka i samo rođena u SFRJ – odrasla na njenim ruševinama. Trenutno radi u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, kao pravnica – istraživačica. Dugogodišnja je saradnica Peščanika. Mnogo voli balet, knjige i pse.
Subota-nedelja, 14-15. maj
Opoziciona Demokratska stranka je organizovala protest zbog fantomskog rušenja Beograda u izbornoj noći. To je već drugi protest u poslednjih nedelju dana u glavnom gradu. Prvi je, istim povodom, okupila građanska inicijativa "Ne davimo Beograd". Šta se, zapravo, dogodilo? U noći između 24. i 25. aprila nepoznati ljudi s fantomkama na glavama su bagerima porušili objekte u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu. Iako su građani pozivali policiju i prijavljivali da ih maskirani ljudi maltretiraju, policija nije reagovala. Slučaj je postao poznat tako što su se žrtve obratile javnosti.
Postoji sumnja da su vladajuće strukture umešane u slučaj divljačkog, bespravnog rušenja grada. Zaštitnik građana je utvrdio da je iz vrha policije upućena naredba da policija ne sme da izađe na teren. Gradonačelnik nije imao komentar, tvrdeći da nije nadležan. Premijer smatra da je sve urađeno kako treba, samo da je trebalo rušiti po danu. Građani i Demokratska stranka traže jedno – ostavke ministra policije, načelnika beogradske policije i v.d. direktora policije. Do tog trenutka se, kažu, protesti nastavljaju.
U nedelju mirno. Kišno po ko zna koji dan u nizu. Vreme za strateške pripreme za narednu nedelju i za pozorišnu tišinu u komšiluku – gleda se ili tenis ili fudbal.
Ponedeljak, 16. maj
U košarkaškom finalu Evrolige moskovski CSKA je pobedio turski Fenerbahče. Bila je to uzbudljiva utakmica, turski klub je gubio sa 20 poena razlike, zatim je tu razliku smanjio i poslednje minute igrao za pobedu. Naizgled dobra slika – različitost nacija i jezika. Međutim, stvari se ipak komplikuju – u Turskoj se pojavljuju predlozi da se obori još jedan ruski borbeni avion, u znak odmazde. Više se ni utakmice ne gube bez vojnih posledica.
Najavljeno da će Svetozar Marović, predsednik političkog saveta crnogorske Demokratske partije socijalista, sutra biti na slobodi. Potpisao je sporazum sa tužilaštvom – priznaje da je zloupotrebio službeni položaj i grad Budvu oštetio za nekoliko desetina milona evra. U zatvoru će, verovatno, provesti tri godine. To je dobra poruka svim političarima sličnim njemu – zločin se isplati.
Utorak, 17. maj
Međunarodni dan protiv homofobije. Srbija ga dočekuje, kao i svake godine, tako što je većina zgrožena potrebom LGBT zajednice da najavi svoj skup na jesen – Paradu ponosa. Istog stava je i predstavnik desničarskog pokreta koji je po prvi put ušao u parlament, Boško Obradović. Seksualna orjentacija nije ljudsko pravo i takav skup vređa javni moral – tvrdi on. Drugačiji stav nismo ni mogli očekivati.
Ipak, treba napomenuti da je samo nekoliko nedelja ranije više hiljada građana izašlo na ulice braneći osvojene glasove desne koalicije. Republička izborna komisije je pokušala da, falsifikujući izveštaje sa izbornih mesta (i uz mnoge druge izborne nepravilnosti), ovu koaliciju ostavi ispod cenzusa ni manje ni više nego – za jedan glas.
Građani su izašli na ulice da ovo spreče, mnogi protiv svojih ideoloških uverenja. Desničari su se tada pravili da ne vide transparente i zastave duginih boja, tada one nisu vređale javni moral. Zato smo se možda i nadali da čovek čoveku može da pruži ruku kada je u nevolji. Uzajamno. To se ispostavilo kao lažna nada, a pružena ruka LGBT zajednice je ostala da visi u vazduhu.
Sreda, 18. maj
Smenjeni su svi urednici Informativnog programa vojvođanske televizije. U prethodnoj nedelji se isto dogodilo programskom uredniku i generalnom direktoru. Oni, zajedno sa zaposlenima, tvrde da je to posledica političkog upodobljavanja i činjenice da je Srpska napredna stranka krenula u medijski obračun pre nego što i zvanično formira vojvođansku vladu. Premijer, slično kao i kod slučaja Savamala, tvrdi da je sve urađeno po zakonu. Moguće da misli na zakon jačeg.
Na trgu Republike se održava protest protiv nasilja nad ženama. Samo u prošloj godini, njih 35 je ubijeno od sadašnjeg ili bivšeg partnera. Pre tačno godinu dana u samo tri dana – njih sedam. Iz prethodnih zabeleški je jasno u koliko nasilnom društvu živimo. Nasilje je svuda i postaje svakodnevno i normalno. Obuzima muškarce i ubija žene. To je samo posledica.
Četvrtak, 19. maj
Dan je počeo informacijom da je još jedan avion nestao sa radara. Taman kada strah popusti i kada pomislimo da možemo da živimo bez stalnog preispitivanja da li smo bezbedni u autobusu, na koncertu, u kafiću – dobijemo novu opomenu. Pomišljam na više od 200 ljudi koji su pre više od dve godine nestali bez traga iznad Indijskog okeana. I to u svetu u kom se u svakom trenutku zna gde se ko kreće, koji je pokriven satelitskim signalima i kamerama.
Petak, 20.maj
U toku prepodneva sa koalicijom prEUgovor, koja prati pridruživanje EU (u oblasti pravosuđa, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti) podnosim redovni šestomesečni izveštaj. Situacija nije dobra, tehnički pomaci u procesu pridruživanja su u senci ozbiljnih kršenja ljudskih prava. I pored toga, nadamo se i formalnom otvaranju pregovora sa EU u junu. Ovo je i dalje upitno zbog zahteva Hrvatske – koja postaje srpska Slovenija.
Mnogi događaji izgledaju kao da stižu sa 20 godina zakašnjenja. Takvi su i glavni likovi, skoro istorijski – Vučić, Dačić, Nikolić, Gojković, Šešelj. U toj tragediji mora biti i nešto pomalo smešno. U postupku konsultacija za formiranje parlamentarne većine, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, mora da se sretne sa svim predstavnicima parlamentarnih stranaka. Ovo uključuje i njegovog nekadašnjeg mentora i prijatelja, Vojislava Šešelja. Njih dvojica će sresti posle mnogo godina i prvi put posle političkog razlaza u Srpskoj radikalnoj stranci. Šta god o tom susretu budemo javno čuli, ne mogu da ne pomislim da će jedan drugom pružiti ruku i reći da su – uspeli.
