Saad Hariri je danas (15. jul) podneo ostavku, devet meseci pošto ga je Parlament postavio za mandatara nove Vlade Libana, i kao razlog ostavke naveo "ključne razlike" s libanskim predsednikom Mišelom Aunom.
To će po svoj prilici u još veći haos i neizvesnost gurnuti Liban koji je već suočen s ekonomskom krizom bez presedana koju je Svetska banka opisala kao najgoru u svetu u poslednjih 150 godina.
Hariri je predložio novu vladu od 24 ministra i rekao je da je očekivao da do danas dobije odgovor Auna. Bilo je to navodno njegovo poslednje nastojanje da ispuni svoj zadatak, ali je danas posle sastanka s njim rekao da je "jasno je da neću moći da se složim s predsednikom".
Zasad se ne zna ko će zameniti Haririja.
Sastali su se posle nedelja zastoja u nastojanjima da se reši politička kriza i posle Haririjevog putovanja u Egipat.
Pedesetjednogodišnji Hariri podneo je ostavku na funkciju premijera u oktobru 2019. godine kada su počeli protesti širom zemlje. U Libanu, gde više od 55 odsto stanovnika živi ispod granice siromaštva, demonstranti su zahtevali reforme, a za krizu su optuživali političare.
Godinu dana kasnije on je ponovo imenovan u vreme parališuće ekonomske krize i nekoliko meseci posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci u kojoj je poginulo više od 200 ljudi, ranjeno na hiljade, a dobar deo glavnog grada razoren. Još traje istraga o uzroku i odgovornosti za eksploziju.
Otkako je Hariri imenovan za mandatara izbila je na videlo borba za vlast između njega i Gebrana Bazila, zeta predsednika Auna, koji predvodi najveći blok u parlamentu.
Lideri Libana nisu mogli da se dogovore o sastavu vlade dok su se ekonomski problemi gomilali, a regionalni i međunarodni posrednici nisu uspeli da premoste jaz između dve strane.
Ubrzo pošto je Hariri objavio ostavku, vrednost libanske funte je još više pala, a već je od kraja 2019. godine bila izgubila više od 90 odsto vrednosti.
