Sređivanje biračkih spiskova među glavnim je preduslovima za održavanje demokratskih i fer izbora u Makedoniji, slažu se sagovornici RSE, te ocenjuju da je nedostatak političke volje najveća prepreka da se to sprovede.
Ima još mnogo posla, a malo vremena do 5. juna da bi se ispunili svi uslovi da bi imali fer i kredibilne izbore, ocenila je nemačka ambasadorka u Makedoniji Kristine Althauzer za Radio Slobodna Evropa.
Ona ističe da bi sve partije trebale raditi na ispunjavanju tih uslova, te da bi institucije morale dati podršku Državnoj izbornoj komisiji kako bi mogla na vreme završiti prečišćavanje biračkih spiskova.
“Sada je ključna stvar implementacija. Takođe, potrebna je jasna metodologija o tome kako izbaciti sve nelegitimno upisane u birački spisak. Da ponovim, potrebno je još mnogo posla”, ocenjuje Althauzer.
Pored toga toga, napominje nemačka ambasadorka, bitno je da se akteri izbora uzdrže od političke manipulacije građanima i glasanjem.
Ona smatra i da je neophodno ponovo pokrenuti razgovore o situaciji u medijskoj sferi, jer građani imaju pravo na adekvatne informacije o izborima.
Politički analitičar Albert Musliu ocenjuje, međutim, da u vezi medija nije učinjeno ništa još od odlaganja izbora koji su najpre bili zakazani za 24. april, pa su odloženi pre nešto više od mesec dana.
Musliu smatra da, ukoliko se izbori održe 5 juna, Sobranje treba biti raspušteno 7. aprila, a to znači da ostaje veoma malo vremena da bi se uradio iskorak ka ispunjavanju kriterijuma za održavanje fer i kredibilnih izbora.
Što se tiče biračkog spiska, ističe Musliu, narednih dana biće jasnija slika o tome da li je realno moguće prečišćavanje spiska u predviđenom roku.
“Teško je verovati da će se moći završiti posao, kako ne bi ostala nikakva sumnja prema biračkom spisku. A što se tiče odvajanja države od partije, mislim da je čitav proces okrenut naglavačke - svedoci smo povećane aktivnosti ranijeg premijera Nikole Gruevskog kao predsednika vladajuće VMRO DPMNE”, komentariše Musliu.
Musliu smatra da je jedan od ključnih problema očigledni nedostatak političke volje za ispunjavanje uslova za fer izbore.
U međuvremenu, u toku je terenska provera biračkog spiska, odnosno oko 90.000 “sumnjivih glasača” do kojih je Državna izborna komisija došla nakon ukrštene provere baza podataka nekoliko institucija.