Malo užičko selo Stapari sa oko 900 stanovnika, na nadmorskoj visini od oko 800 metara uspelo je da okupi 28 umetnika iz Italije, Nemačke, Brazila, Hrvatske, Engleske, Norveške, ali i iz Beograda i užičkog kraja i da bude domaćin prvog Međunarodnog letnjeg umetničkog festivala.
Umetnici su smešteni u autentičnom ambijentu u kućama meštana, a celo selo će narednih deset dana biti prostor za umetničke sadržaje iz slikarstva, vajarstva, arhitekture, fotografije, filma, muzike, književnosti, performansa.
Sve je počelo željom Biljane Bošnjaković, multimedijalne umetnice koja 23 godine živi u Italiji, poreklom je iz Stapara, i htela je da istovremeno kroz savremenu umetnost i prezentaciju tradicije, ovo selo oživi, i unapredi, kako ne bi bilo zavoravljeno i ugašeno:
„Ja već treću deceniju u Italiji, trenutno u Veroni, radim na organizaciji umetničkih događaja i onda sam ja osetila kao svoju misiju da moje iskustvo iskoristim da bih nešto učinila za svoj kraj. Hoću da napravim ovde u seoskom ambijentu nešto potpuno novo, da se izmeste izložbe iz klasičnih lokacija u šume, na livade na pašnajke, na seoska imanja. I uspeli smo, došli su ovde obrazovani ljudi koji su obišli ceo svet“, kaže Biljana Bošnjaković.
Najveći broj umetnika je iz Italije. Stigao je u Stapare Klaudio Nakarini, doktor književnosti, autor knjige“ Stapari i okolina“, koja je rezultat prošlogodišnjeg Klaudijevog boravka u ovom selu i celom užičkom kraju. Knjiga će najpre ovde biti promovisana:
„Ja sam prošle godine prvi put bio u Staparima. Pozvala me Biljana Bošnjaković, i tada sam počeo pisati putopis. Obišao sam ceo užički kraj, ono što vi zovete Zlatiborski okrug, i svuda sam zapisivao. Kada sam se vratio u Italiju, pokažem to Biljani, ona mi predloži da napišem knjigu. Evo knjige danas u Staparima. Pisana je na italijanskom i engleskom, biće prevedena na srpski jezik. Sav prihod koji bude dobijen od prodavanja ove knjige, želim da uložim u razvoj obrazovanja u Srbiji", navodi Nakarini.
Knjigu je izdala kulturna kooperativa Libre iz Verone, a osnivač ovog udruženja je Suzana Morgante, takođe je došla u Stapare:
„Ovo doživljavam sve kao jedan san na javi. Jako je važno da se saznaju navike, tradicja i običaji različitih kultura, da se približe druge kulture Veroni, i veronske da se izvezu napolje. Prvi utisak je neverovatan ovde, neiskvarena priroda, nisam ovaj ambijent odavno nigde srela, u Italiji već duže vreme. Ako me pitate da li su ovde i ljudi neiskvareni, pa jesu, gledam tu prostodušnost, i iskrenost kod ovih seljaka, meštana“, konstatuje Suzana Morgante.
U Stapare stiže i Karla Hajman. Rođena je u Beogradu, odrasla i studirala u Italiji, živi u Berlinu, doktor je molekularne biologije, Staparcima se predstavlja kao muzičar:
„Imam dva projekta. Prvi je moj lični muzički projekat koji je mešavina kabarea i akustične pop muzike, gitare- ukulele, a drugi projekat je vizuelno muzički perfortmans zajedno sa Stivenom Roterom iz Londona, koji je inače poznat kao osnivač engleskog tehna još 1991. godine. Ovo u Staparima će biti naša, odnosno svetska premijera našeg nastupa, i veoma sam uzbuđena", kaže nam Karla Hajman.
Iz Berlina dolazi i Dirk Torvart, kulturni menadžer i novinar.
„Dolazim u ovo srpsko selo Stapare sa svojim projektom, a vezan je za decu i međuljudske odnose. Svakog jutra u deset časova pola sata ću sa decom da sadim drveće, a učestvovaće ovi svi međunarodni umetnici i to će biti nešto kao simbol, što će ostati za buduće generacije ovde. Ako me pitate kako sam ja došao u Stapare, pa, pre šest meseci sam gledao performans Biljane Bošnjaković na trgu u Berlinu, jako mi se dopalo, zainteresovao se, upoznao sa njom i ona me pozvala u njeno selo na festival“, priča Torvart.
Ines Kotarac rođena je u Bugojnu, a dolazi pravo iz Istanbula:
„Zbog rata smo morali preći u Hrvatsku, tako da sam jednim delom odrasla u Splitu, otišla na studije u Zagreb, i prošle godine se preselila u Berlin. Dom mi je svugdje i nigdje. Moja izložba sa kojom putujem već tri mjeseca od Berlina do Istanbula, evo Istanbul je poslednja destinacija, u tri mjeseca 12 izložbi, govori zapravo o granicama u glavama ljudi i granicama između ljudi. Ja pričam svoju priču o Bosni, o ratu, o Bosni nakon rata, a u isto vrijeme postvaljam pitanja ljudima. U svakom tom gradu dolazim sa deset pitanja i molim ih da odaberu jedno, ili više, i daju najbolji odgovor koje znaju. Njihove perspektive, njihove priče o identitetima ko su oni, što su oni, što nas definira, da li prosotr u kome smo rođeni, da li posao koji radimo, što je ono što nas čini ljudima, individualcima, onima koji jesmo“, komentariše Ines Kotarac.
O tome kakve odgovore ovde, u ovom srpskom selu, očekuje tokom festivala, Ines kaže:
„Ja ne dolazim sa očekivanjama. To je ono u šta se uvek prevarimo. Očekivanja kakav bi neko trebao biti i što bi trebao reći, to ne postoji kod mene. Imam iskustvo da idući od Bosne ka jugozapadu u jugu, ljudi su sve gostoljubiviji i iskreniji. Ja dolazim otvorenog srca i dolazim sa svojom pričom, a biće mi zanimljivo i čuti priče ljudi odavde.“
Festival traje do 2. avgusta, i jednistven je po tome što je u organizaciju uključeno celo selo. Meštani su sve sami pripremili, ugostiće umetnike i svaki dan su sa njima. Ljudi iz Mesne zajednice su danonoćno radili da sve uspe.
„Prepoznali su svi potencijal ove priče, celo selo se uključilo, svi su želeli besplatno da deset dana prime goste iz inostranstva, tako da imamo veliku podršku za ovaj prvi festival“, navodi predsednik Mesne zajednice Slobodan Kurlagić.
Selo Stapari udaljeno je 12 kilometara od Užica i na njegovoj teritoriji је aerodrom Ponikve, a kroz selo prolazi pruga Beograd - Bar.
Na ovom području su ostaci Rimskog groblja, Staparska gradina, Staparska banja, pećina Megara, Vodopadi na Divljakovića vrelu, vidikovci sa pogledom na klisuru reke Đetinje, a za posetioce je otvoren etno park.
