Ne možete ga promašiti kada iz Srbije uđete u Mađarsku preko graničnog prelaza Kelebija, na putu prema naselju Tompa. Najpre table sa natpisom imena restorana, a potom, stotinak metara dalje i restoran sa srpskim specijalitetima. Ime mu je "Malo Užice".
"Ovde je bio zapušteni objekat, zarastao u travu. Kada sam ga videla dobila sam ideju šta bih mogla uraditi sa njim. Definitivno sam odustala od povratka u Užice, a novi dom sam pronašla nedaleko od Srbije", ispričala nam je vlasnica restorana Milka Lazarević.
"Imam svoju kuću i porodicu u Tompi, dobila sam mađarsko državljanstvo i sasvim sam se uklopila u ovu sredinu. Međutim, polovina mojih radnika je iz Srbije, neki od njih žive u Subotici i putuju svakoga dana preko granice na posao. Mi smo pravi internacionalni tim. Družimo se i van posla, pričamo i mađarski i srpski i uživamo u našoj i mađarskoj kuhinji podjednako, kao i naši gosti, nadam se", uz osmeh priča nam Lazić, dodajući da je lokaciju i objekat slučajno otkrila, kada se posle više godina rada u Budimpešti našla na tom mestu tokom puta za Užice.
Ovaj restoran postoji više od 30 godina i svojevrsni je spomenik trgovinskih tokova i socijalnih previranja u Srbiji, koji su ovde dovodili građane iz cele Srbije - zbog mađarskih specijaliteta, a tokom devedesetih prosto zbog hrane, koju je u Srbiji, pogotovu u godini hiperinflacije (1993.) za mnoge bila nedostupna.
Po rođenju Užičanka, Milka Lazarević i sama je svedok dinamičnih trgovinskih veza građana Mađarske i Srbije.
"Tokom devedesetih godina, za vreme sankcija, transport upravo ovim putem bio je vrlo živ, a iz naše zemlje ljudi su u Mađarsku odlazili zbog svakodnevnih potrepština, ali oni koji su ilegalno trgovali benzinom, recimo, imali su bogami lepu zaradu. Ovde se takođe obavljao pretovar naših radnika koji su odlazili na rad u zapadne zemlje, jer naši autobusi nisu mogli dalje od Mađarske. Kasnije, kada je izgrađen autoput sav saobraćaj je prebačen na Horgoš (granični prelaz), mada i danas ima kamiona i autobusa koji su ostali na ovoj ruti. Uglavnom, oni su naši česti gosti", priča Milka Lazarević.
Većinu gostiju "Malog Užica" dakle čine gastarbajteri i autoprevoznici iz Srbije, ali i Mađari koji putuju ka južnoj Evropi, ili pak samo do na obe strane popularne subotičke buvlje pijace.
"Poslednjih godinu, dve, Mađari su redovni kupci na subotičkom buvljaku. I to upravo mađarske robe, jer je ona zbog raznih sniženja, mogućnosti vraćanja PDV-a jeftinija kod nas nego u njihovim prodavnicama. Oni koji dolazi iz Budimpešte i drugih gradova iz unutrašnjosti Mađarske često umeju da svrate kod nas na osveženje ili ručak. Naši redovni gosti su i ovdašnji Mađari iz okolnih naselja, koji zakupljuju sale za imendane, rođendane, sbadbe...", objašnjava Lazareviić.
Za one koji putuju do Evrope, "Malo Užice" je obavezno mesto predaha. Mihajlo Ilić iz okoline Kragujevca relativno je čest gost u ovom malom restoranu.
"Kada vozimo teret do zapadne ili srednje Evrope ja i kolega obavezno svratimo makar na piće. No, nije retkost da uživamo i u njihovoj kuhinji, koja pored izvanrednih mađarskih jela nudi i naše specijalitete, tako da se osećamo bukvalno kao kod kuće", priča Mihajlo Ilić, vozač teretnog kamiona.
Facebook Forum