Pripadnici ruske privatne paramilitarne grupe Vagner (Wagner) dovedeni su u vezu s masakrima i ubistvima civila u Maliju i drugim afričkim zemljama, dok raste zabrinutost zbog prisustva Vagnerovih plaćenika i uticaja Moskve u nekim afričkim zemljama, pišu svetski mediji.
'Ruski instruktori'
Ruski plaćenici u Africi dovedeni su u vezu s masakrima u kojima je ubijeno nekoliko stotina civila, budeći nove strahove o uticaju intervencija Moskve na stabilnost i bezbednost zemalja širom tog kontinenta, piše Gardijan (The Guardian).
Zapadni zvaničnici su dosad uglavnom izbegavali da navedu ko je počinio ubistava, ali svedoci, lideri lokalnih zajednica, diplomate i lokalni analitičari za mnoge od tih ubistava okrivljuju borce koje je angažovala grupa Vagner, mreža privatnih kompanija za koju se veruje da je vodi Jevgenij Prigožin, koji je blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Incidenti s ubistvima civila dogodili su se ove godine u Maliju gde je Vagner došao u dogovoru s novim vojnim vlastima. Britanski list navodi da je imao uvid u interni dokumenti malijske vojske koji pokazuje da su pripadnici Vagnera – koji se nazivaju "ruskim instruktorima" – bili u "mešovitim misijama" s malijskim vojnicima tokom operacija u kojima je ubijeno mnogo civila.
Prema podacima koje je prikupila nevladina organizacija ACLED (Armed Conflict Location and Event Data Project), 456 civila je ubijeno u devet incidenata u kojima su učestvovale malijske snage i Vagner između januara i sredine aprila ove godine. Najozbiljniji incident dogodio se u martu kada je Vagner grupa navodno bila umešana u masakr u Muri, selu koje kontrolišu islamistički ekstremisti, gde je ubijeno između 350 i 380 muškaraca u roku od četiri dana.
Vagner, koji je, kako navodi Gardijan, povezivan i sa zverstvima tokom ruske invazije na Ukrajinu, bio je aktivan u desetak zemalja širom Afrike i više puta je optužen za kršenje ljudskih prava u tim državama. Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je 3. maja naveo u izveštaju da su u Centralnoafričkoj Republici snage identifikovane kao ruske izgleda ubijale i mučile civile od 2019, što je takođe tvrdila grupa eksperata Ujedinjenih nacija prošle godine.
Istraživač Amnesti internešnala (Amnesty International) u Maliju Usmane Dialo rekao je da su Muri pripadnici Vagnera sprovodili operaciju malijske vojske kada su ubijeni nenaoružani islamski militanti ali i civili. Istraživač ACLED-a Heni Nsaibia rekao je da je došao do sličnog zaključka dok je zapadnoafrički diplomata u Maliju rekao da su "istraživanja o događajima u Muri potvrdila da su snage Vagnera sarađivale s malijskim snagama".
Hjuman rajts voč je ocenio da su događaji u Muri "najgori pojedinačni zločin o kojem je izveštano u decenijskom oružanom sukobu u Maliju". Vojska Malija saopštila je da je ubila 203 militanata tokom operacije u Muri i demantovala izveštaje o pogubljenjima. Rusija je stavila veto na pokušaj u Ujedinjenih nacija (UN) da se osnuje nezavisna istraga masakra, dok je Mali sprečio UN da pošalje tim u Muru.
'Lažna masovna grobnica'
Vladajuća hunta u Maliju povukla se iz odbrambenih sporazuma s Parizom i njegovim evropskim partnerima, pošto je optužila francusku vojsku za ugrožavanje suvereniteta zemlje, piše Mond (Le Mond).
Francuska vojska je prema tri sporazuma s Malijem bila angažovana u toj zemlji da pomogne u borbi protiv džihadista, ali je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) u februaru, posle višemesečnih eskalacija tenzija u odnosima s vladajućom huntom, potvrdio povlačenje francuske vojske.
Hunta koja je došla na vlast posle dvostrukog puča – u avgustu 2020. i maju 2021. – navela je da su francuske vazdušne snage kršile vazdušni prostor Malija. Prethodno je 27. aprila optužila francusku vojsku za "špijunažu" i "subverziju", pošto je francuska vojska objavila video snimke s drona za koje navodi da pokazuju da su plaćenici Vagnera sahranjivali tela kako bi napravili lažnu masovnu grobnicu u blizini francuske baze Gosi, s ciljem da se optuži Pariz.
Francuska vojska je odbacila navode da je kršila suverenitet Malija pozivajući se na sporazum iz 2013. iz kojeg se Mali sada povukao.
Raskid odbrambenih sporazuma, kako navodi Mond, u Parizu predstavlja razlog za zabrinutost i postavlja pitanja o pravim namerama hunte. "Da li je ovo beskorisni vojni gest, još jedan blef ili akcija smišljena s namerom da se izazove bezbednosni incident s našim snagama", rekao je francuski izvor.
Neki u Francuskoj veruju da iza povlačenja Malija iz sporazuma stoji Rusija i da to predstavlja odgovor Vagnerovih plaćenika na epizodu lažne masovne grobnice u Gosiju koju je razotkrila francuska vojska, navodi Mond, citirajući francuski izvor koji je rekao da je "to deo ruske strategije dezinformisanja i laži koje se mesecima šire, kako bi se zajedno s huntom podstaklo antifrancusko raspoloženje u Maliju".
Rat rečima
Rat rečima oko navodne masovne grobnice u blizini vojne baze u Maliju koju su nedavno koristile francuske snage, usledio je dok raste zabrinutost Francuske i drugih evropskih zemalja zbog prisustva Vagnerovih plaćenika u nekim afričkim zemljama, navodi BBC, dodajući da ruska vlada negira bilo kakve veze s Vagnerom.
Francuska, koja je imala hiljade vojnika u Maliju od 2013, predala je vojnu bazu u Gosiju malijskim vlastima 19. aprila i istog dana su u nju ušli malijski vojnici. Francuska vojska je popodne 20. aprila navela da je njeno vazdušno izviđanje pokazalo da su brojni drugi vojnici, koje opisuju kao Evropljane "za koje se sumnja da pripadaju Vagner grupi", stigli u bazu i istovarali opremu s malijskim vojnicima.
Te večeri, po navodima Francuza, Tviter (Twitter) nalog DiaDiarra6, koji sebe opisuje kao "penzionisanog vojnika, malijskog patriotu i političkog analitičara", objavio je tvrdnju da su u Gosiju pronađeni leševi koje su ostavile francuske snage, ali bez snimka koji bi to ilustrovao.
Francuska vojska je saopštila da je posle tog tvita poslala dron da proveri šta se dešava. Sledećeg jutra, 21. aprila, francuska vojska navela je da je napravila snimke iz vazduha baze u kojoj je bila grupa belaca blizu oko deset tela na koja su neki ljudi nabacivali pesak, dok su drugi to snimali.
Otprilike dva sata kasnije, DiaDiarra6, za koji Francuzi navode da je "najverovatnije lažni nalog koji je kreirao Vagner", obavio je tvit sa snimkom izbliza, kako se čini, nekoliko leševa prekrivenih peskom ili zemljom, navodi BBC.
Mali tvrdi da je, pošto je 19. aprila preuzeo kontrolu nad bazom, 20. aprila poslao pojačanje, kao i da su na bazu te nepoznati napadači otvorili vatru. Izviđačka patrola je poslata ujutru 21. aprila da proveri okolnu oblast i tog dana je, prema tvrdnjama hunte, otkriven masovna grobnica. Portparol malijske vojske rekao je da uznapredovalo raspadanja tela znači da su ubijeni mrtvi već nekoliko dana, što isključuje umešanost malijskih snaga.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje o incidentu, izražavajući podršku Maliju i optužujući Francusku da krivicu za ubistva prebacuje na druge. U saopštenju su spomenute tvrdnje s društvenih mreža o telima pronađenim u Gosiju, kao i navodi lokalnih medija koji su događanja povezala s izveštajima o grupi stočara koje su francuski vojnici zarobili blizu Gosija.
BBC ukazuje da je sporni Tviter nalog nastao tek u januaru ove godine i da je objavljivao podršku malijskoj vojsci i Rusiji, kao i postove protiv prisustva Francuske. Slika profila, prema istrazi britanskog javnog servisa, može se pratiti do naloga na ruskoj društvenoj mreži VKontakte osobe iz Kolumbije. U vreme objave posta o tvrdnjama o masovnoj grobnici u Gosiju, promenjena je slika na profilu.
Međutim, kako navodi BBC, postavlja se pitanje zašto je prvi tvit s optužbama da su Francuzi krivi za ubistva poslat uveče 20. aprila, veče pre nego što su izgleda tela zapravo sahranjena blizu baze.
Optužbe Hjuman rajts voča
Hjuman rajts voč je 3. maja saopštio da postoje "ubedljivi dokazi" da ruske paravojne trupe ozbiljno kršile ljudska prava i ubijale civile u Centralnoafričkoj Republici (CAR), prenela je agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Građanski rat u CAR-u koji je počeo 2013. između brojnih milicija i vlasti značajno je ublažen poslednjih godina, ali su pre otprilike godinu dana borbe naglo nastavljene kada su pobunjenici pokrenuli ofanzivu da svrgnu predsednika Fostena Arkanža Tuadera (Faustin Archange Touadera).
Nakon što je predsednik pozvao Moskvu u pomoć, stotine pripadnika ruskih paravojnih snaga pomogle su u suzbijanju pobunjenike koji još vladaju delovima zemlje, ukazuje AFP, dodajući da su te paravojne snage opisivane kao pripadnici Vagner grupe, ruskog entiteta bez poznatog pravnog statusa.
"Snage u CAR, koje su svedoci identifikovali kao Ruse, izgleda da su po kratkom postupku pogubile, mučile i tukle civile od 2019. godine", naveo je Hjuman rajts voč.
"Nekoliko zapadnih vlada, eksperti Ujedinjenih nacija i specijalni izvestioci pronašli su dokaze da snage povezane s Rusijom koje deluju u CAR-u uključuju značajan broj članova Vagner grupe, ruske privatne vojne firme izgleda povezane s ruskom vladom", dodala je nevladina organizacija sa sedištem u Njujorku.
Hjuman rajts voč je naveo da su 21. jula prošle godine muškarci koji govore ruski ubili 12 nenaoružanih ljudi uhapšenih na kontrolnom punktu u blizini Bosangoe, severozapadno od glavnog grada Bangija.
Ta organizacija je takođe je iznela navode o pritvaranjima, mučenjima i ubistvima po kratkom postupku muškaraca koji su nasumično uhapšeni na ulici u centralnom gradu Alindao u junu prošle godine.
Prošlog meseca, Visoka komesarka UN za ljudska prava, Mišel Bašele (Michelle Bachelet), osudila je "ozbiljna kršenja ljudskih prava" u Centralnoafričkoj Republici, uključujući ubistva i seksualno nasilje nad civilima, koje su počinile pobunjeničke grupe, ali i vojska i njihovi ruski saveznici.
Facebook Forum