Rusija nastoji da Makedoniju učini energetsko zavisnom od nje kontrolom jedine gasne trase preko transbalkanskog gasovoda, a poslednjih godina Rusija vešto iskorišćava političku nestabilnost u Makedoniji kako bi ugrozila njen evroatlantski put. Tome doprinosi činjenica da je prethodna vlada u Makedoniji imala ulogu u jačanju veza sa Rusijom, ne samo u nacionalnom, veći u regionalnom i energetskom sektoru.
Ovo su delovi zaključaka izveštaja uticajnog Centra za proučavanje demokratije sa sedištem u Sofiji, pod naslovom "Ruski ekonomski uticaj u Makedoniji", za koji su korišćene istraživačke novinarske priče i analize relevantnih stručnjaka i organizacija iz Makedonije i regiona
"Makedonija je u potpunosti zavisna od ruskog gasa, a kako bi postala tranzitni centar, bivša vlada nastojala je da uđe u dva velika projekta pod rukovodstvom Rusije - Južni tok i njegovu zamenu Turski tok", stoji u izveštaju Sofijskog centra.
Od Belizea do Hong Konga
U izveštaju se ističe da, iako je udeo ruskih investicija u Makedoniji mali, samo 27 miliona evra do 2015. godine, veliki deo tih investicija dolazi kroz treće zemlje, uključujući i offshore zone, poput Kipra ili Belizea, "skrivajući stvarno vlasništvo i ekonomski uticaj".
Ista analiza tvrdi da je korporacija koja je htela da preuzme jednu od najvećih energetskih kompanija u Makedoniji vodila do još jednog poreskog raja - Devičanskih ostrva, a odatle do rusko-izraelskih privrednika. Druga pak kompanija, koja je sa Kipra, prema analizi, "poseduje Jugohrom i njen trag vodi do kompanije u Hong Kongu."
"Još jednom velikom ruskom operateru - elektrani TKG, koja poseduje TE-TO, posrednik je offshore kompanija sa Kipra. Rusko vlasništvo ili ruske veze stoje iza kompanija BEG, Toplifikacija, TE-TO, Lukoil, iza rudnika olova i cinka, kao i iza nekoliko energetskih kompanija iza kojih stoji isti lanac vlasnika", navodi se u izveštaju analitičara iz Sofije.
"Ekonomski uticaj Rusije na zapadni Balkan koncentrisan je u malom broju poslovnih sektora kao što su energetika, bankarstvo, metalurgija i nekretnine. Ali Rusija uglavnom koristi zavisnost tih zemalja od gasa koji one kupuju od nje i na osnovu toga vrši politički uticaj", rekao je Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnose u Banja Luci.
Preko grčkih kompanija na makedonsko tržište
U Makedoniji je registrovano 78 kompanija sa najmanje 25 odsto akcija u vlasništvu ruskih firmi ili pojedinaca, a deo ruskog korporativnog uticaja se distribuira preko trećih zemalja". Izveštaj Centra za proučavanje demokratije takođe navodi da su "ruski privrednici pokušavali da uđu na makedonsko tržište i prekogrčkih kompanija".
U analizi su, kao poseban primer, izdvojeni poslovi Sergeja Samsonenka, s naglaskom na poslove oko sportske dvorane Jane Sandanski u Skoplju, zakupljene na 35 godina, a kojom upravlja kiparska firma sa vezama sa kompanijom u Belizeu koja pak, prema analizi iz Sofije, ima istu adresu kao i firme koje se povezuju sa ljudima bliskim vrhu prethodne makedonske vlade.
Geostrateški interesi u novoj deceniji
Postoje ozbiljne indikacije, stoji u analizi, da Rusija pokušava da iskoristi makedonski energetski sektor da osvoji dominaciju u političkom sektoru te zemlje.
"Ako bi ruski privrednici uspeli da preuzmu jednu od najvećih makedonskih energetskih kompanija, oni ́ bi u potpunosti kontrolisali energetsko tržište u Makedoniji“, navodi se u izveštaju, gde još stoji da je "cena ruske gume među najvišim u Evropi i Makedonija je u potpunosti zavisna od ruske isporuke."
Iako je ruski ekonomski uticaj u Makedoniji manje izražen u poređenju sa drugim zemljama zapadnog Balkana, postoji mogućnost za njegov rast, kažu stručnjaci, s obzirom da Rusija u narednoj deceniji ima poseban plan za projekte u energetskom sektoru.
"Svi znaju šta Putin želi, ali umesto da postoji zajedničko delovanje, imate mnogo pojedinačnih aktera koji mogu biti ambasadori ili politički predstavnici, ili špijuni ili ruski biznismeni, ali i lokalni biznismenikoji žele dobar posao sa Rusima. Postoji mnogo ljudi koji pokušavaju da urade šta mogu kako bi pomogli unapređenju planova Kremlja", ocenio je Mark Galeoti (Galeotti), koordinator Centra za evropsku bezbednost pri Institutu za međunarodne odnose u Pragu.
Služba finansijske kontrole
Izveštaj Centra za istraživanje demokratije završava se sa preporukom da se Makedonija zaštiti od stranih investicija i nepoželjnog uticaja. Jedna od preporuka je da se otvori nezavisna Kancelarija za finansijsku kontrolu, koja će da upozorava u slučajevima da sumnjiv novac ulazi u makedonski strateški sektor, a druga preporuka se odnosi na liberalizaciju energetskog sektora u skladu sa evropskim zakonskim regulativama.
Video: Ruski gas za politički uticaj pripremio Makedonski servis Radija Slobodna Evropa (preuzmite preko opcije 'Direktan link' ili 'Embed')