Krivični sud je za 30 dana produžio meru pritvora novinaru Nove Makedonije Tomislavu Kežarovskom, koji se već dva meseca nalazi u pritvoru zbog objavljivanja imena zaštićenog svedoka u 2008 godini, kada je kao novinar pratio jedan slučaj ubistva. Mera je donesena, kako je obrazloženo, zbog opasnosti od bekstva novinara i ostalih osumnjičenih u ovom slučaju. Kežarovski je od ponedeljka počeo štrajk glađu jer je istraga završena, a mera pritvora je bila obrazložena i time da on ne bi mogao uticati na svedoke.
Štrajku glađu se pridružila i njegova supruga, a porodica je dala i garanciju u vrednosti nekretnina koje poseduje, kako bi on mogao da se brani sa slobode.
Najnovija odluka suda je sramna, kažu u Inicijativnom odboru za oslobađanje Kežarovskog.
“Svi smo šokirani i ovo je zaista velika sramota za Makedoniju i za sudstvo, tužilaštvo, vlasti, političare, za sve nas. Ovo ćemo učiti kao studija slučaja kako se lomi novinarstvo u našoj drzavi, na žalost. Samo se nadam da će Kežarovski i njegova supruga ostati živi i zdravi u ovom slučaju”, kaže Zaneta Trajkovska iz Inicijativnog odbora.
Za njih nije prihvatljivo objašnjenje da se pritvor produžuje zbog opasnosti od bekstva.
I bivša sutkinja u Evropskom sudu za ljudska prava Margarita Caca Nikolovska kaže da više ne postoji osnov da se Kežarovski drži u pritvoru.
“Bežanje se može regulisati na drugi način, ukoliko eventualno ima mišljenja da bi to bio osnov. Ali svedoci su ispitani, dokazi su na neki način skupljeni”, kaže Nikolovska.
Nikolovska dodaje da je pitanje zašto je Kežarovski uopšte u pritvoru zbog takvog dela, jer postoje i druge mere. Sve to otvara sumnju u nezavisnost i nepristrasnost suda.
“Uvek se zaboravlja da je pritvor krajnja mera, zato su zakonodavci i svi međunarodni standardi na toj liniji. Ako se cilj može ostvariti i drugim merama, kao što je na primer kućni pritvor, zasto se onda insistira da se neko stavi u pritvoru. Treba li se neko zaplasiti ili pokazati da sada treba reagovati za neko delo koje je napravljeno u 2008. godini i o kome nije na vreme reagovano”, kaže Nikolovska.
Eksperti ističu da ovakvi slučajevi pokazuju da se ne prati praksa Evropskog suda za ljudska prava i da se ne poštuju njegove odredbe.
U međuvremenu podrška Kežarovskom dolazi i od regionalnih i međunarodnih medijskih udruženja.
Štrajku glađu se pridružila i njegova supruga, a porodica je dala i garanciju u vrednosti nekretnina koje poseduje, kako bi on mogao da se brani sa slobode.
Najnovija odluka suda je sramna, kažu u Inicijativnom odboru za oslobađanje Kežarovskog.
“Svi smo šokirani i ovo je zaista velika sramota za Makedoniju i za sudstvo, tužilaštvo, vlasti, političare, za sve nas. Ovo ćemo učiti kao studija slučaja kako se lomi novinarstvo u našoj drzavi, na žalost. Samo se nadam da će Kežarovski i njegova supruga ostati živi i zdravi u ovom slučaju”, kaže Zaneta Trajkovska iz Inicijativnog odbora.
Za njih nije prihvatljivo objašnjenje da se pritvor produžuje zbog opasnosti od bekstva.
I bivša sutkinja u Evropskom sudu za ljudska prava Margarita Caca Nikolovska kaže da više ne postoji osnov da se Kežarovski drži u pritvoru.
“Bežanje se može regulisati na drugi način, ukoliko eventualno ima mišljenja da bi to bio osnov. Ali svedoci su ispitani, dokazi su na neki način skupljeni”, kaže Nikolovska.
Nikolovska dodaje da je pitanje zašto je Kežarovski uopšte u pritvoru zbog takvog dela, jer postoje i druge mere. Sve to otvara sumnju u nezavisnost i nepristrasnost suda.
“Uvek se zaboravlja da je pritvor krajnja mera, zato su zakonodavci i svi međunarodni standardi na toj liniji. Ako se cilj može ostvariti i drugim merama, kao što je na primer kućni pritvor, zasto se onda insistira da se neko stavi u pritvoru. Treba li se neko zaplasiti ili pokazati da sada treba reagovati za neko delo koje je napravljeno u 2008. godini i o kome nije na vreme reagovano”, kaže Nikolovska.
Eksperti ističu da ovakvi slučajevi pokazuju da se ne prati praksa Evropskog suda za ljudska prava i da se ne poštuju njegove odredbe.
U međuvremenu podrška Kežarovskom dolazi i od regionalnih i međunarodnih medijskih udruženja.
