Diplomatski pritisak međunarodnih predstavnika, koji su proteklih dana osetili politički lideri u Makedoniji, donosi rezultate. Ovakva ocena stručne javnosti u Makedoniji dolazi nakon poseta američkog visokog diplomate, Hojta Jia, nemačkog specijalnog predstavnika, Johanesa Hajndla, i Roberta de Grota, predstavnika Holandije kao predsedavajuće Evropske unije.
Hajndl u petak završava posetu susretima sa liderima Demokratske unije za integraciju, Alijem Ahmetijem, i Demokratske partije Albanaca, Menduhom Tačijem.
Posle tih razgovora, Hajndl je kratko rekao da njegovi stavovi ostaju na liniji sa prethodnim saopštenjima evrokomesara Federike Mogerini i Johanesa Hana, koji su zatražili poništenje pomilovanja političara od predsednika Makedonije, te punu podršku Specijalnom javnom tužilaštvu.
"Lokalni političari moraju preuzeti odgovornost i staviti interese države u prvom planu", izjavio je Hajndl u Tetovu.
Na pitanje da li su posete zvaničnika međunarodne zajednice Skoplju, koje javnost u makedoniji različito tumači, urodile plodom – politički analitičar, Albert Musliu, kaže da Makedonija ne sme zaboraviti činjenicu da je pre nekoliko dana bila u bezizlaznoj situaciji, u očekivanju izbora na kojima se prijavila samo koalicija vladajuće VMRO-DPMNE.
"Verujem da je deo njihovog rada rezultirao ovime – parlament se ponovo okupio i doneo odluku da odloži izbore", precizirao je Musliu.
To što je uobičajena praksa kod svih međunarodnih intervencija je traženje kompromisa, ističe profesor Nano Ružin, dodajući da je normalno da to ne bude na zadovoljstvo svih strana. Njihov nastup je taktički i umeren, ali samo tako se može postići uspeh u traženju izlaska iz krize, navodi Ružin, koji je nekoliko godina bio makedonski ambasador u NATO-u.
"Mislim da nema potrebe biti razočaran na međunarodnu zajednicu. Ona ide korak po korak, zna da ima posla sa jednom državom u kojoj nikad nije vladalo pravo, u kojoj su često mediji bili pogaženi, a ljudska prava nepoštovana. Samo treba malo strpljenja, poverenja i saradnje među političkim subjektima kao jedini ključ za izlazak iz krize", ocenio je Nano Ružin.
Musliu naglašava da stranci polako shvataju da se velikim i pompeznim merama u Makedoniji stvari ne rešavaju, jer ne mogu predvideti koje nove prepreke se mogu pojaviti.
Profesor Ružin smatra da, gledajući dugoročno, Makedonija je ipak nešto postigla.
"Makedonija više nikad neće biti to što je bila u epohi Gruevskog, formirane su institucije kao Specijalno javno tužilaštvo, razvija se svest kod ljudi. Ne možemo očekivati da se za 24 časa reši nešto što je građeno 11 godina", ističe Ružin.
U međuvremenu, nastavljaju se svakodnevni antivladini protesti, na kojima se traži hitno ukidanje odluke o pomilovanjima političara, koju je 12. aprila doneo predsednik Gjorge Ivanov.
