Evropska unija (EU) je nejasna kako pristupa rezultatu referenduma koji je u nedelju održan u Makedoniji. Nakon jučerašnjeg istorijskog izjašnjavanja i investicije koje su briselske institucije uložile u celokupan proces, EU je uspela da tek dan kasnije izađe sa saopštenjem u kojem poziva Skupštinu Makedonije da ispoštuje volju ubedljive većine koja je na referendumu glasala za promenu imena.
"Ovo je istorijska prilika ne samo za pomirenje u regionu, već i za odlučno kretanje zemlje napred ka EU. Na političkim i institucionalnim akterima je sada da deluju u okviru ustavnih odgovornosti, izvan linija političkih partija", stoji u saopštenju koje su potpisali visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Frederica Mogherini i evropski komesar nadležan za pitanja proširenja Johannes Hahn.
Ono što je veoma očigledno jeste da ovdašnji zvaničnici ističu da je referendum bio konsultativan – karakteristika koja ni u jednom trenutku nije istaknuta sve do nedelje uveče, odnosno do zatvaranja birališta kada je bilo jasno da je izlaznost veoma niska.
Naime, EU je mnogo uložila u ovaj proces. Kako se referendum približavao, tako su bili učestaliji susreti najviših evropskih političkih aktera sa premijerom Zoranom Zaevom. Poslate su razne poruke u svim formatima građanima da iskoriste demokratsko pravo. Čak je neposredno pred referendum u Briselu organizovan proces nazvan "pojašnjavanje screeninga" nepoznat do sada u procesu proširenja kada i dalje nema konačne odluke o početku pristupnih pregovora.
Sve je urađeno kako bi se pokazalo građanima koliko je važno da prespanski sporazum bude pravosnažan kako bi se uklonila višegodišnja blokada na makedonskom putu prema Briselu i da je referendumsko "da" način kako da se sve to postigne.
Međutim, dan posle referenduma, niko u briselskim institucijama ne odgovora na direktno pitanje – da li je jučerašnji proces izjašnjavanja građana validan za EU.
Na svako pitanje te prirode ovdašnji zvaničnici se pozivaju na ustavne procedure i na ulogu makedonskog Sobranja u konačnom odlučivanju. Takođe se pozivaju na ubedljiva većina (u maloj izlasnosti) koja je rekla "da" promeni imena.
Portparol Evropske komisije Margaritis Schinas je kazao da je "referendum proizveo rezultate" i da će se ustavni proces nastaviti u Skupštini.
Sa druge strane, poznavaoci prilika na Balkanu smatraju da je rezultat referenduma proizveo novi stepen nejasnoće.
Toby Vogel iz Centra za Studije Evropskih Politika (CEPS) da je mišljenja da je veoma teško tumačiti jučerašnji ishod jer ostaje nejasna pretpostavka da li su svi Makedonci koji nisu izašli na birališta, u stvari, protiv sporazuma o imenu.
Vogel smatra da ipak postoji pristojna šansa da se dogovor ratifikuje u makedonskoj Skupštini. Ovo uverenje on oslanja na činjenicu da mnogi poslanici VMRO-a žele da izbegnu prevremene izbore koji bi mogli vratiti ovu partiju na vlast.
"Pritom, sa demokratskog gledišta, parlament koji odbija popularno glasanje je problematičan, čak iako je to savršeno legalno i legitimno", ocenjuje Toby Vogel.
Novinar i politički analista Tim Judah smatra da je da su sada dve opcije na raspolaganju: da se ovaj sporazum "nekako progura" u Skupštini pa bi opozicija zauvek bila protiv istog ili treba ići na prevremene izbore koji bi mogli imati dalekosežne posledice čak izvan makedonskih granica.
Judah je mišljenja da je pokret koji je bojkotovao referendum u Makedoniji pomogao nacionalistima u Grčkoj. On upozorava da će se mogući prevremeni izbori u Makedoniji podudariti sa evropskom izbornom kampanjom, uključujući moguću predizbornu kampanju Grčkoj.
"Ako pobedi opozicija u Grčkoj, onda je sporazum (iz Prespe) mrtav", upozorava Tim Judah.
Facebook Forum