Kada su se fabrike po Srbiji počele zatvarati nakon privatizacije, hiljade radnika bilo je u beznađu, nesposobni da izlaz nađu u bilo čemu. Ipak, primer Milutina Kršljaka iz Požege odudara od pravila. Milutin je 32 godine radio u užičkoj metalskoj indistriji kao mašinbravar i atestirani varioc. Ali, Milutin se nije predao. Odušak je našao u pisanju poezije. Da i variooci mogu biti dobri pesnici, pa čak i kada ostanu bez posla, upravo govori priča o ovom Požežaninu:
“Posle privatizacije, počelo je odumiranje moje fabrike i brzo je došlo do njenog zatvaranja. Tako sam ja ostao bez posla i našao se na berzi rada. Radio sam 32 godine, nedostaje mi sada 8 godina radnog staža i moram se nekako snaći”, priča.
Milutin ima dva sina i suprugu. Niko ne radi. Militin ide po terenu, a nešto odradi i usvojoj maloj radionici. Godinama je bio među najboljim metalskim radnicima Srbije. Ne želi da se odrekne svojih majstorskih veština. Na to ga opominju i knjige koje je do sada pročitao, posebno ono što je napisao Ivo Andrić:
“Imam dvoje dece i suprugu, niko ne radi,mi smo normalna porodica i moram da joj obezbedim egzistenciju. Ja se nekako snalazim, malo radim bravariju, malo odlazim na teren. Letos sam radio u Kostolcu na izradi kondezatora u 'Drmnu'. Citat iz 'Proklete avlije' Ive Adrića koji počinje sa 'biti majstor', to je ujedno i moj životni moto, ja sam ga uramio u mojoj radionici, da me stalno podseća na to kako treba raditi i kako se ponašati kao mastor”, navodi.
Milutin kaže, jako je teško podneo gubitak posla, ali odušak je našao u pisanju poezije, koju je mnogo čitao još kao mladić:
“Evo došlo je vreme da mi mnogo treba poezija, da mi odlično 'pasuje', dobrodošla kao neki ventil, kao odušak posle gubitka posla i velikih problema u fabrici. Pisanje pesama je menikao lek, to me opušta, ja jednostavno sada svakodnevno dobijam inspiraciju”, objašnjava.
Militin piše ljubavne, dečje, rodoljubive pesme. Mnogo voli Požegu i njen trg nedavno rekonstruisan u pravi evropski, te tom trgu rado posvećuje stihove:
“U malenom mestu kao što je moje,
na centralnom trgu spomenici stoje,
spomenici sećaju na prošla vemena,
iz prošlosti za budućnost to je opomena.
Nekada na centru beše vašarište,
sada je novo vreme, pa novinu ište.
Promenadi pravoj novi centar sliči,
bar po nečem da Požega na Evropu liči..”
Ima veliki broj napisanih pesama i nada se da će njegova knjiga poezije uskoro ugledati svetslost dana, pa makar da unucima ostane kao putokaz, skormno kaže varioc, mašinbravar, pesnik Milutin iz Požege.
