Predstavnik većine u američkom Senatu Mič Mek Konel rekao je da će obaveštajna komisija Senata verovatno proveriti komunikacije između Majkla Flina, savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost u ostavci, i ruskog ambasadora u Vašingtonu.
"Obaveštajni komitet se već bavi ruskom umešanošću u naše izbore. Verovatno je da će hteti da se pozabave ovim događajem, jer imaju takvu nadležnost", rekao je Mek Konel na konferenciji za štampu.
Vodeći članovi Republikanske partije pridružili su se pozivima za detaljnu istragu protiv Majkla Flina zbog njegove povezanosti sa Rusijom.
On je u ponedeljak podneo ostavku zbog tvrdnji da je, pre nego što je Donald Tramp stupio na dužnost, razgovarao sa ruskim ambasadorom u SAD Sergejem Kisljakom o američkim sankcijama protiv Rusije iako je tvrdio, kao i potpredsednik Majk Pens, da nije bilo reči o ukidanju pomenutih kaznenih mera. Pens je u jednom televizijskom intervjuu garantovao za Flina.
List Vošington post je u petak objavio da je Flin, na koga su pojedinci iz administracije gledali sa sumnjom zbog navodnih veza s Rusijom, pričao o sankcijama s ruskim diplomatom.
On je u ostavci naveo da je potpredsedniku Majku Pensu i drugima dao "nepotpune informacije" o svojim telefonskim razgovorima sa ambasadorom Rusije u SAD.
Portparol Bele kuće Šon Spajser potvrdio je da je novi američki predsednik znao nekoliko nedelja unazad da je bilo problema s telefonskim pozivima Moskvi.
Međutim, Spajser insistira da Flin nije prekršio pravne procedure razgovarajući sa ruskim ambasadorom, već pre svega da je poljuljano poverenje predsednika i potredsednika Trampa i Pensa u njega kao savetnika.
Republikanski senator Džon Mekejn ocenio je da je ostavka Majkla Flina "zabrinjavajući pokazatelj disfunkcije trenutnog aparata za nacionalnu bezbednost", što pokreće pitanja o Trampovim namerama prema Rusiji.
Istragu o navodnim vezama novog predsednika SAD i ruskih zvaničnika zatražili su i republikanski senatori Roj Blant i Džon Korin.
Predsednik Odbora Predstavničkog doma za obaveštajna pitanja Dejvid Nuns rekao je da bi voleo da istraži curenje informacija koje je dovelo do Flinove ostavke, navodeći da bi obaveštajne agencije trebalo da objasne zašto su njegovi razgovori snimani.
Tramp je imenovao penzionisanog generala Džozefa Keloga za vršioca dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost.
Adam Šif, vodeći demokrata u Komitetu Predstavničkog doma za obaveštajne poslove, kazao je da se Tramp okrenuo protiv Flina samo zato što ovaj slučaj privlači mnogo medijske pažnje.
Zbog sve učestalijih pitanja o prirodi odnosa Trampove administracije sa Rusijom, pojedini američki kongresmeni, uključujući i republikance, pozivaju na istragu ne samo Flinovih aktivnosti već i veza Bele Kuće sa Kremljom u celini.
Pozivi na istragu u Kongresu dolaze u trenutku kada američki mediji sve učestalije pišu da su pojedini članovi Trampovog tima imali mnoštvo kontakata sa zvaničnicima ruskih obaveštajnih službi uoči predsedničkih izbora u SAD 8. novembra, mada nema dokaza ovih navoda.
Flin: Nije pređena linija
Flin je kazao u utorak za Dejli Koler da "nije pređena linija" u njegovim razgovorima sa ambasadorom Kisljakom. On tvrdi da je jedino bilo reči o 35 ruskih diplomata koje je Obamina administracija proterala 29. decembra kao deo paketa poslednjih sankcija koje su SAD uvele Rusiji. Istoga dana, Bela kuća je uvela kaznene mere ruskim obaveštajnim službama zbog njihovog navodnog hakovanja tokom američkih predsedničkih izbora.
"Kazao sam: Vidite, znam šta se desilo. Sve ćemo razmotriti. Nikada nisam rekao nešto tipa: preispitićamo sankcije ili slično", kazao je Flin.
Međutim, Rojters javlja da transkript pokazuje da je Flin kazao Kisljaku da ako Rusija ne bude reagovala na najnovije sankcije Obamine administracije – na način kako je to činila u prošlosti – to može olakšati put ka široj debati o poboljšanju američko-ruskih odnosa kada Tramp stupi na dužnost.
Nakon objavljivanja poslednjih sankcija, ruski predsednik Vladimir Putin je povukao neuobičajeni potez pozvavši američke diplomate u Moskvi da se pridruže proslavi Božića u Kremlju.
Bela kuća je potvrdila da je FBI ispitivao Flina o njegovim razgovorima sa Kisljakom kao deo šire istrage o ruskom uticaju na američke predsedničke izbore. Ministarstvo pravde je obavestilo Belu kuću o protivrečnostima između Flinovih javnih izjava i onoga što se stvano dešavalo otkako je Tramp preuzeo dužnost.
Moskva: Pravi cilj kampanje odnosi sa Rusijom a ne Flin
Ruski senator Aleksej Puškov izjavio je da je ostavka Majkla Flina, pravi skandal.
"Optužbe da je vodio neovlašćene razgovore sa ruskim ambasadorom su potpuno neutemeljene, jer na taj način nije prekršio nijedan zakon ili nijedno pravilo. Rusija ne potvrđuje da su njih dvojica razgovarali o sankcijama, ali čak i da je to tako, to nije nikakav kriminal, ne radi se o odavanju podataka pod oznakom 'državna tajna' ili sličnim stvarima", rekao je Puškov.
On ističe da je to tipičan primer "agresivne kampanje ključnih američkih medija čiji je cilj ne Flin već odnosi sa Rusijom".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je danas navode o presretnutim telefonskim pozivima ruskih obaveštajnih zvaničnika i članova izbornog štaba Donalda Trampa.
List Njujork tajms objavio je da su Rusi kontaktirali Pola Manaforta, čoveka koji je kratko bio šef kampanje Donalda Trampa. Bivši i sadašnji američki obaveštajci u intervjuu za američki list nisu želeli da otkriju identitet drugog Trampovog saradnika koji je imao kontakte s Rusima.
Peskov je rekao novinarima u Moskvi da se izveštaji "ne zasnivaju na dokazima i da ne ukazuju na prave činjenice".
Peskov je, odgovarajući na saopštenje Bele kuće u kojem Tramp navodi da očekuje od Rusije da vrati Krim Ukrajini, rekao je da Kremlj nema namjeru da diskutuje sa stranim partnerima o teritorijalnom integritetu države.
Facebook Forum