Mađarska je izdala dozvolu koja bi omogućila izgradnju dva nova nuklearna reaktora ruske državne kompanije Rosatom. Dozvola otvara put proširenju nuklearne elektrane sa četiri reaktora u južnom gradu Paksu na šest reaktora.
Očekuje se da će projekat koštati oko 12,4 milijarde dolara i da će više nego udvostručiti kapacitet fabrike.
"Ovo je veliki korak, važna prekretnica", poručio je ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto na Fejsbuku 26. avgusta nakon što je nacionalni regulator objavio dozvolu. "Sada možemo da pređemo sa faze planiranja na izgradnju. To ćete videti na lokaciji u Paksu u narednim nedeljama", dodao je.
Premijer Mađarske Viktor Orban održava bliske veze Mađarske, članice Evropske unije sa Moskvom uprkos kaznenim sankcijama EU protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Rusija će finansirati veći deo projekta sa kreditom od 10 milijardi dolara, a Mađarska će platiti preostalih 2,4 milijarde dolara. Objekat u Paksu, jedinoj mađarskoj nuklearnoj elektrani, izgrađen je 1980-ih po sovjetskoj tehnologiji.
Sijarto je rekao da bi novi reaktori mogli da budu pušteni u rad do 2030. godine i da će zaštititi Mađarsku od "divljih promena cena energije".
Evropska unija, koja doživljava rekordne cene električne energije i prirodnog gasa, nedavno je uvela plan koji podstiče članice bloka da se odviknu od ruskih energenata. Mađarskoj, koja se u velikoj meri oslanja na ruski uvoz prirodnog gasa, odobreno je izuzeće koje joj omogućava da zadrži viši nivo uvoza.
Rosatom nije bio na meti zapadnih kaznenih sankcija protiv Rusije, uprkos pozivima ukrajinskih aktivista i nevladinih organizacija da se stavi na crnu listu nuklearnog giganta.
U maju je članica EU, Finska, otkazala planirani projekat nuklearne elektrane koja bi koristila rusku tehnologiju, zbog invazije na Ukrajinu.
Češka energetska kompanija ČEZ raspisala je u martu tender za novu nuklearnu elektranu u Češkoj u kojem Rosatom i China General Nuclear nisu smeli da učestvuju. U junu se ČEZ prebacio sa korišćenja ruskog nuklearnog goriva za svoju nuklearnu elektranu Temelin u korist francuskih i američkih kompanija.
