Piše: Lili Rutai
Nova pravoslavna crkva, s uglačanim kamenom i jasnim linijama, okružena je zaraslim biljkama i drvenom šupom ukrašenom kapama građevinskih radnika. Međutim, u podne nema radnika na vidiku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Crkvu, koja se nalazi na periferiji poznatog mađarskog banjskog grada Heviza, skoro 200 kilometara jugozapadno od Budimpešte, gradi mađarska eparhija Ruske pravoslavne crkve. Radovi su počeli u februaru 2020. i trebalo je da budu završeni do decembra 2020.
Unutar zgrade od kamena i stakla nalaze se neke ikone i buket žutog cveća, zajedno s hrpom krhotina pored staklenih vrata. Znak kaže da je ovo gradilište i da je ulaz zabranjen. Prema sajtu Ruske crkve, ovde se redovno vrše službe, ali zarasla bašta, ostaci građevinskih radova i zakrčen ulaz govore drugu priču.
Heviz je među Rusima dugo bio popularna destinacija, ali su pandemija koronavirusa i sada rat Kremlja protiv Ukrajine obustavili dolazak ruskih turista koji traže odmor, relaksaciju i regenerativne vode. S drastično smanjenim prihodima i usporavanjem izgradnje i investicija, lokalno stanovništvo strahuje da bi Heviz mogao da se pretvori u grad duhova.
Banjski grad je blizu 40 metara dubokog termalnog jezera Heviz, koje se nalazi na vulkanskoj steni i prirodno meša tokove tople i hladne vode. Jezero je vekovima, možda još od Rimljana, korišćeno kao mesto za kupanje, ali je tek u 18. veku grad počeo da se širi i postao destinacije za one koje privlači navodna lekovita moć tamošnje vode.
Rusko interesovanje za ovaj banjski grad se povećalo posle Drugog svetskog rata, kada je u njemu bila bolnica Sovjetske armije između 1945-46. Banja i bolnica su nacionalizovani 1948. i preuzela ih je mađarska država. Razoran požar 1986. godine uništio je zgrade koje su se nadvijale nad jezerom, ali su u narednih nekoliko godina mnoge od njih obnovljene.
Tokom pandemije COVID-19, Heviz je izgubio najveći deo hotelskog prihoda, koji je bio najveći u zemlji posle prihoda od hotela u Budimpešti. Kada su restrikcije ublažene i broj zaraženih slučajeva od COVID-19 smanjen, grad se i dalje mučio da privuče starije turiste usled strahova za zdravlje povezanih s putovanjem i boravkom na javnim mestima.
Odsustvo Rusa koji često mnogo troše imalo je ogroman uticaj na Heviz. Mnogi građevinski projekti su obustavljeni ili drastično usporeni, kao, na primer, tekući radovi na centralnoj autobuskoj stanici.
Nova pravoslavna crkva na obodu grada, gde deluje da su građevinski radovi zaustavljeni, finansirana je sa 400 miliona forinti (oko milion dolara) od 2,4 milijarde forinti koje je mađarska vlada izdvojila 2017. godine za obnovu i izgradnju četiri pravoslavne crkve. Prema podacima iz 2011. godine, u Mađarskoj ima samo 40.000 pravoslavnih vernika, što čini oko 0,5 odsto stanovništva, dok većinu (64,8 odsto) čine rimokatolici.
Prema rečima šefa lokalne turističke agencije Tamaša Palfija (Tamas Palffy), Rusi su ranije činili oko 17 odsto hotelskih gostiju, dok neki hoteli kažu da je ta brojka blizu 25 odsto. "Oni su dugo ostajali i trošili mnogo novca. Tamo su zarade bile veće, tako da su mogli više da troše u prodavnicama, restoranima i hotelima", rekao je Palfi, sedeći u svojoj kancelariji u kojoj se nalazi plakat koji prikazuje jezero Heviz sa "izvorom života" napisanom na 11 jezika. Njegova kancelarija je na drugom spratu turističke agencije, okružena hotelima i prodavnicama odeće s natpisima o rasprodajama i specijalnim ponudama.
Pošto je pobuna Arapsko proleće odbila potencijalne ruske posetioce od odlaska na Bliski istok, Heviz je početkom prošle decenije postao još popularniji među Rusima. Procvat interesovanja delom je bio posledica direktnih letova iz Moskve i relativno jeftinih hotelskih soba i drugih pogodnosti za Ruse koji su se osećali kao kod kuće u zemlji koja je nekada bila satelitska država Sovjetskog Saveza.
Rusi su znatno doprineli lokalnoj ekonomiji grada, posebno posle globalne recesije 2008. godine, nastavljajući da redovno dolaze u posete i kupuju imovinu. Grad je razvijao kako bi ih bolje primio: natpisi za prodaju na kućama prevedeni su na ruski. Lokalni časopis Etalon objavio je rusko izdanje 2014. godine i otvorena je prodavnica ruskih prehrambenih proizvoda u kojoj se nudi kavijar i adžika, ljuti sos s Kavkaza koji je popularan širom Rusije.
Kao i drugi turisti, Rusi nisu dolazili samo zbog lekovitih voda, već i zbog privatnih medicinskih procedura. U Hevizu postoji skoro 30 stomatoloških klinika, što je zapanjujući broj za grad od 5.000 stanovnika.
Ne treba zaboraviti ni modu: na jednoj od glavnih ulica u Hevizu i dalje postoji elegantna i prostrana prodavnica krzna. I bez Rusa, kako kaže menadžerka prodavnice Edina Lorinc (Lorincz), uspevaju da prodaju svoju ekskluzivnu italijansku robu. "Da li bi neko mogao da zameni Ruse? Mislim da ne", rekla je Lorinc sedeći za pultom u praznom butiku. "Oni su činili 60 odsto naših kupaca".
Aerodrom Heviz-Balaton, blizu mesta Šamelik na nekih 10 kilometara od Balatona, izgrađen je 1940. godine i u njemu su bili smešteni pukovi sovjetske avijacije do 1991. godine. Renoviran je 2000-ih i sastoji se od samo jedne zgrade. Budući da aerodrom sada nudi samo direktne linije do Dortmunda u Nemačkoj, većina od oko 100 ljudi koji cunjaju uokolo su sredovečne osobe koje govore nemački i pokušavaju da se smeste u mali kafić s ograničenim brojem stolica.
Broj nemačkih turista se takođe smanjio, pošto zbog rata u Ukrajini mnogi i dalje ne dolaze. "Iz Nemačke deluje da smo mi zemlja pored prve linije fronta. Ne tiče ih se što smo na drugoj strani zemlje (u odnosu na Ukrajinu), oni samo misle da će se približiti ratu ako dođu ovamo", rekao je Palfi iz turističke agencije.
Do 2018. godine bilo je direktnih letova za Rusiju, ali zbog smanjenja potražnje, a potom i pandemije COVID-19, Rusi su morali da dolaze preko Budimpešte ili Beča. Sada čak ni te indirektne rute nisu moguće, jer je Rusima zabranjeno da lete u Evropsku uniju (EU) usled sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.
Tokom poslednje decenije, ruska i mađarska vlada su se zbližile. Uprkos tome što je Mađarska članica EU i NATO-a, kontroverzni premijer Viktor Orban, koji je kritikovan zbog svoje autoritarne vladavine i nazadovanja u ljudskim pravima, poslednjih godina je izražavao želju za čvršćim vezama s Rusijom.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto), koji je u decembru 2021. dobio rusku medalju za prijateljstvo, jedan je od retkih diplomata iz zemalja EU koji su posetili Rusiju od početka rata u Ukrajini u februaru. Orban je kritikovao sankcija EU protiv Rusije zbog rata u Ukrajini i odbacio ideju o ograničenjima na uvoz gasa i nafte, navodeći posledice koje bi to moglo imati na ionako tmurnu ekonomsku situaciju u zemlji.
"Verujem da su donosioci odluka uzeli u obzir prednosti i mane sankcija", rekao je Palfi. "Sankcije za prosečne ljude, naravno, nisu pozitivan razvoj, ali verujem da bi mogle biti neophodne u određenom stepenu".
Prema rečima Palfija, Rusi i Ukrajinci mirno koegzistiraju u gradu od početka rata 24. februara. Lokalni Rusi i Ukrajinci organizovali su zajedničku akciju prikupljanja sredstava za ukrajinske izbeglice. Ruskinja iz Heviza, koja se doselila pre sedam godina da bi bila sa suprugom Mađarom, kaže da su mnogi morali da odu zbog sankcija. Žena, koja je želela da ne bude imenovana, kaže da ona lično nije imala nikakvih problema.
Uz zabrinutost zbog globalne recesije i rata u Ukrajini, ne izgleda da će se uskoro nešto promeniti u gradu na jezeru. Prema rečima jednog menadžera hotela, koji je takođe želeo da mu se ne navodi ime, razlog svih kašnjenja građevinskih radova je isključivo finansijski. Menadžer kaže da je njegov hotel, s kapacitetom od nekoliko stotina kreveta, sada popunjen 50 odsto, uprkos tome što je jul jedan od najprometnijih meseci.
On strahuje da će posle pandemije i rata u Ukrajini, porast cena energenata nastaviti da uništava ugostiteljsku i turističku industriju. Nakon što je vlada ukinula ograničenja cena energenata od 1. avgusta, neki od luksuznih spa hotela za struju i gas moraće da plaćaju pet puta više nego u decembru 2021. Prema proračunima menadžera hotela, čak i ako rat završi ove jeseni, proći će meseci pre nego što se ruski turisti vrate i situacija u gradu opet bude normalna.
"Da li da računam na njih? Moram, inače izgleda prilično loše", rekao je on. "Doći će do recesije. Ali verujem da će se Rusi vratiti ako im dozvole finansijska situacija i EU", dodao je on.
"Ako mogu, vratiće se u Heviz", saglasio se Palfi. "Samo ne znamo tačno kako. Ali verujemo da turizam Heviza može da se obnovi i učinićemo sve da se to dogodi".
Facebook Forum