Postoje razlozi za ozbiljnu zabrinutost u brojnim državama članicama, posebno kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, izjavila je Vera Jourova, potpredsednica Evropske Komisije za vrednosti i transparentnost.
U novom godišnjem izveštaju Evropske komisije o poštovanju vladavine zakona posebno su navedene Mađarska, Poljska i Slovenija, koja je nedavno preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskim savetom. U Mađarskoj i Poljskoj naročito je ugrožena nezavisnost pravosuđa.
Izveštaj, drugu godinu za redom, objavljen je nedelju dana nakon što je Evropski sud pravde presudio da je disciplinovanje sudija u Poljskoj u suprotnosti s pravom EU, podriva nezavisnost pravosuđa, naloživši desničarskoj vladi u toj zemlji da koriguje taj sistem.
Široka revizija utvrdila je da je Poljska ne ispunjava kriterijume u četiri glavna pregledana područja: nacionalni pravosudni sistem, borba protiv korupcije, sloboda medija i sistem kontrole vlasti.
Prema Evropskoj komisiji, reforme poljskog pravosudnog sistema, koje je tokom proteklih šest godina sprovela aktuelna vlada, i dalje povećavaju njen uticaj na pravosudni sistem, šteteći nezavisnosti pravosuđa.
Izveštaj je takođe ukazao na rizik od „neprimerenog uticaja na krivične postupke protiv korupcije u političke svrhe“ kao i pogoršanje uslova rada za novinare, „uz upotrebu zastrašivanja sudskim postupcima“.
Evropska komisija je pokrenula i pravne akcije zbog kršenja LGBT prava u Poljskoj i Mađarskoj. Mađarska je kritikovana zbog neadekvatnih antikorupcijskih mera, a izveštaj napominje da pluralizam medija "ostaje u opasnosti".
EU je više puta upozorila da se u Mađarskoj i Poljskoj dovode u pitanje demokratski standardi. Na junskom samitu, lideri EU oštro su se sukobili sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom zbog novog zakona koji zabranjuje prikazivanje materijala deci koja se odnose na LGBT.
Loš položaj medija primećen je i u Sloveniji, kao što su pretnje, onlajn i oflajn, gde je ranije ove godine Evropska komisija osudila desničarskog premijera Janeza Janšu zbog niza agresivnih komentara o novinarima.
“Drugo izdanje pokazuje da države članice mogu postići napredak u rešavanju pitanja vladavine prava,” rekla je Jurova.
“Ipak, ovo je neujednačeno i postoje razlozi za ozbiljnu zabrinutost u velikom broju država članica, posebno kada je u pitanju nezavisnost sudstva. Štaviše, tokom poslednjih meseci ubijeno je dvoje novinara - to nije prihvatljivo,” dodala je.
Ali, čini se da kritike EU nemaju mnogo efekta, ocenjuje AP. Nakon presude Evropskog suda, poljski premijer Mateuš Moravjecki ih je odbacio kao „tipičan doktrinarni spor“ i insistirao na tome da sud EU nema nadležnost za oblikovanje pravosudnih sistema u pojedinim državama članicama.
Jurova je rekla da je Komisija zatražila od Poljske da se u potpunosti ispoštuje presudu do 16. avgusta ili da se suoči sa finansijskim sankcijama i postupkom za povredu prava.
„Pravo EU ima primat nad nacionalnim pravom. Sve odluke Evropskog suda pravde su obavezujuće “, rekla je.
Cilj izveštaja nije sankcionisanje zemalja. Da bi pokušale da zauzdaju države članice za koje smatraju da su prekršile norme, institucije EU mogu da koriste takozvani postupak iz člana 7, ali postupci pokrenuti protiv Poljske i Mađarske do sada nisu okonačni.
Poslanici EU gube strpljenje i prošlog meseca su zapretili da će tužiti Evropsku komisiju ako ne preduzmu mere protiv zemalja koje navodno krše demokratske standarde, posebno Mađarske i Poljske.
Oni su pozvali predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija da zahteva da Evropska komisija „ispuni svoje obaveze“ u roku od dve nedelje, u okviru sistema koji povezuje pristup nekih fondova EU sa poštovanjem vladavine prava.
Sistem je uključen u budžet koji je EU odobrila prošle godine za period od 2021. do 27. jula, a koji je takođe obuhvatio veliki fond za podsticaj ekonomije u borbi protiv korona virusa. U martu su desničarske vlade Poljske i Mađarske podnele žalbu Evropskom sudu pravde osporavajući ovaj mehanizam.
Obe zemlje su predale svoje planove za dobijanje dela od 800 milijardi evra fonda EU za finansiranje oporavka 27-članog bloka od krize izazvane korona virusom, ali Evropska komisija tek treba da ih odobri.