U danima posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Berilnu, kod kuće predsednik Tomislav Nikolić dočekuje lidera Belorusije Aleksandra Lukašenka. Dok vlasti tvrde da je tajming čista slučajnost, dolazak beloruskog predsednika, koji se smatra najvernijim ruskim saveznikom i čiji je režim pod restriktivnim merama Evropske unije zbog kršenja ljudskih prava, u suprotnosti je sa proklamovanim evropskim putem Srbije. Nejasno je, međutim, da li je reč o dvostrukoj spoljnoj politici ili pak o raskoraku u njenom sprovođenju.
Dok Vučić u Berlinu uverava nemačku kancelarku Angelu Merkel da je Srbija pouzdan partner, Nikolić u Beogradu priređuje svečani doček uz najviše državne počasti za čoveka koji se zbog autoritarne vladavine duge dve decenije, te represivnih akcija protiv opozicije u Belorusiji našao na crnoj listi EU. Kao pouzdan partner Rusije, Lukašenko i dalje uživa poverenje dela beloruskog društva, najviše zbog socijalne politike države.
„S druge strane, Lukašenko uništava sve svoje političke oponente i falsifikuje rezultate izbora. Samo dan nakon predsedničkih izbora 2010. godine bili su veliki protesti u zemlji kao reakcija na kradju glasova. Od deset predsedničkih kandidata, njih sedam je uhapšeno. Jedan od njih Nikolaj Statkejevič, još uvek je u zatvoru. Neposredno nakon tih izbora uhapšeno je oko 700 ljudi. Mnogi od njih su osuđeni na zatvorske kazne. Nakon tih događaja, Evropska unija je uvela vizne sankcije za Lukašenka i nekoliko zvaničnika iz Belorusije. Možda je najtamnija stranica njegove političke karijere nestanak nekoliko opozicionih političara i biznismena 2009. godine. Savet Evrope vodio je istragu o tom slučaju i zaključak je bio da je državni vrh odgovoran ili za sam zločin ili za njegovo prikrivanje“, prenosi Aleksej Znatkevich iz Beloruskog servisa RSE.
Uprkos ovakvoj biografiji, te činjenici da je njegov režim pod restriktivnim merama Evropske unije, vlasti u Srbiji tvrde da poseta predsednika Belorusije neće štetiti odnosima Beograda sa Briselom. Navode da je reč o uzvratnoj poseti koja je odavno planirana i o čemu je obaveštena i EU.
“Razgovori o poseti predsednika Lukašenka traju od novembra i ja sam te razgovore preko tadašnjeg ministra Mrkića vodio čak i tako da sam obaveštavao Brisel”, rekao je Lukašenkov domaćin Tomislav Nikolić.
Predrag Simić
Obavešten ili ne, Brisel ovu posetu ne dočekuje blagonaklono. Navodeći da ona može isprovocirati kritike sa Zapada, profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ipak nije siguran da li Lukašenkov dolazak u Srbiju i Vučićev odlazak u Nemačku ukazuju na dvostruku spoljnu politiku Beograda ili na raskorak između predsednika i premijera. Aleksandar Vučić pred put u Berlin nije dao jasan odgovor.
“Predsednik Republike Srbije u skladu sa Ustavom obavlja svoje predsedničke dužnosti i ovlašćenja, ja ću oba dana biti u poseti Nemačkoj i razgovaraću sa gospođom Merkel. To je sve što mogu da kažem”, rekao je Vučić.
Predrag Simić podvlači da, za razliku od Vučićeve posete Nemačkoj koja je u ovom trenutku važna za Srbiju, kako zbog neodređenog stava prema ukrajinskoj krizi, tako i zbog drugih otvorenih pitanja, dolazak Lukašenka u Beograd neće naići na aplauze sa Zapada.
“Neke od diplomatskih aktivnosti deluju dosta provokativno. Pogotovo u situaciji kada Srbija ima dosta problema pred sobom za koje će trebati mnogo prijatelja na Zapadu. Ima pred sobom i otvaranje poglavlja, i donatorsku konferenciju i predsedavanje OEBS-om, pa i pregovore sa Kosovom za koje niko ne zna šta će biti. Znači u ovom trenutku su Srbiji baš potrebni prijatelji na Zapadu. Nasuprot tome u Srbiji su u poslednjih desetak dana izbile afere u kojima je na kraju došlo i do direktnih polemika između Vlade i ambasadora EU i SAD. To dosta zbunjuje i prosto ne ostavlja utisak da ima pilota u avionu”, kaže Simić.
Podsećajući da Lukašenko nije prvi zvaničnik sa crne liste EU koji stiže u Srbiju, Sonju Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava ne iznenađuje njegov dolazak, dok istovremeni odlazak premijera u Berlin, po njenom mišljenju, govori o podeli posla u vođenju spoljne politike.
Sonja Biserko
“A to je da premijer Vučić zagovara prozapadnu orijentaciju, dok se Nikolić i lično iz dubokog uverenja više orijentirao na Istok. Da podsetim da je nedavno u poseti Srbiji bio i predsednik Dume upravo u momentu kada ga je zapadna zajednica stavila na listu onih ljudi kojima je zabranjeno putovanje na Zapad”, podseća Sonja Biserko.
Sergej Nariškin tada se zahvalio srpskoj javnosti „na njenom stavu o krizi u Ukrajini“, dok je Lukašenko uoči dolaska poručio da Srbija treba da jača veze sa Istokom, ali ne treba ni da razočara Zapad. Ova klackalica, kaže Sonja Biserko, nije održiva i Srbiju može skupo da košta.
“Srbija sa svojom pozicijom neutralnosti i jednog ostrvca na balkanskom poluostrvu ne može mnogo da ostvari već je više, rekla bih, nekakav instrument Rusije koja preko Srbije proverava jedinstvo Evropske unije, ili reakcije SAD”, navodi Biserko.
Nikolić će Lukašenka ugostiti samo desetak dana nakon što je u Astani potpisan dokument o osnivanju Evroazijske ekonomske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana. Lukašenko je uoči posete rekao da Evroazijska unija ima veoma dobre perspektive i da su za taj savez koji je u formiranju zainteresovane mnoge zemlje, pa i Srbija. Ova ideja nije nova, nešto slično bilo je aktuelno i krajem 90-ih godina.
„Odnosi Beograda i Minska su uvek bili u funkciji odnosa Beograda i Moskve. Tako da je Milošević aprila 1999. tokom NATO intervencije čak i u Skupštini izglasao Rezoluciju o priključenju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije konfederaciji Rusije i Belorusije, ali nije dobio odgovor ni iz Moskve ni iz Minska“, navodi Simić.
Savez sa Rusijom i Belorusijom bio je tada jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srpske radikalne stranke, u kojoj je drugi čovek bio upravo sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
