Autoritarni lider Belorusije, Aleksandar Lukašenko, branio je ruski plan za postavljanje taktičkog nuklearnog oružja - uključujući interkontinentalne balističke rakete ako je potrebno - na belorusku teritoriju, rekavši da je zemlja izložena povećanim pretnjama sa Zapada.
Komentarišući ovo pitanje prvi put otkako je ruski predsednik Vladimir Putin najavio taj potez 25. marta, Lukašenko je u svom godišnjem obraćanju naciji 31. marta rekao da je inicirao plan tražeći od Moskve da premesti taktičko nuklearno oružje u njegovu zemlju i obezbedi da je sposobna "da brani suverenitet i nezavisnost Belorusije". Lukašenko nije ponudio nikakve dokaze o bilo kakvim konkretnim pretnjama sa Zapada.
"Želeo bih da dodam da je sva infrastruktura (za taktičko nuklearno oružje) spremna.... To je oružje koje će doprineti našem suverenitetu i nezavisnosti", rekao je Lukašenko i dodao da bi Minsk mogao da vrši kontrolu nad svim nuklearnim oružjem na beloruskoj teritoriji.
Čini se da je to u suprotnosti sa Putinovim stanovištem, koji je tokom prošlonedeljne objave rekao da će taktičke rakete ostati pod kontrolom Moskve. Vojni stručnjaci kažu da će raspoređivanje dovesti do stvaranja stalne ruske vojne baze u Belorusiji.
Minsk nije poslao trupe da se bore zajedno sa moskovskim snagama u Ukrajini, ali je Lukašenko dozvolio Rusiji da koristi zemlju - koja se na severu graniči sa Ukrajinom - kao polazište za invaziju. Takođe je Rusiji omogućio pun pristup svojim vazdušnim bazama, izveo zajedničke vežbe i lečio ranjene ruske vojnike na svojoj teritoriji.
Najava raspoređivanja dolazi u jeku rastućih tenzija između Moskve i Zapada zbog ruske invazije na Ukrajinu punog obima pokrenute u februaru 2022.
Talasi ekonomskih i diplomatskih sankcija bili su usmereni na Rusiju, kao i na Belorusiju, zbog njene logističke podrške napadu na Ukrajinu. One su došle pored sankcija koje su već uvedene Minsku zbog njegovog gušenja civilnog društva i neslaganja nakon spornih izbora 2020. godine na kojima je Lukašenko proglasio pobedu.
Opozicija i Zapad tvrde da su izbori bili namešteni i da su usledili nakon progona i isključivanja potencijalnih izazivača. Mnogi opozicioni političari i aktivisti su od tada bili primorani da napuste zemlju ili su bili u zatvoru.
Govoreći o tekućoj invaziji Rusije na Ukrajinu, Lukašenko je pozvao na hitne pregovore o primirju "bez preduslova".
"Od ključnog je značaja zaustaviti (rat) sada, pre eskalacije situacije. Proglasiti primirje sa zabranom snabdevanja vojnim snagama, oružjem i opremom", rekao je Lukašenko, ističući da se primirje ne može koristiti za dovođenje više oružja u sukob, jer bi Rusija mogla biti primorana da upotrebi "najstrašnije oružje" ako se oseti ugroženom.t
S obzirom na ulogu Belorusije u sukobu i njene bliske veze sa Rusijom, Ukrajina je ranije odbila ponude Minska da posreduje u miru. Belorusija je rekla da ne planira da ulazi u rat.
