Letnja pesma kojom je predsednik Tomislav Nikolić zamrznuo predlog rezolucije o osudi genocida u Srebrenici.
Svakog leta kad upekne
Nad Srbijom sunce vrelo,
Mene žega zabezekne,
Pa u ljude gledam belo.
Zapanjen kad jula svakog
Pomenu mi Srebrenicu,
Da iskočim, nađem razlog,
Iz kože u Lepenicu.
Pa mi misli voda plavi,
Pa mi dušu leči reka,
I za bol u mojoj glavi
Talasi su apoteka.
Pa se jadam smuđevima,
Pitam ih: što poslanici
Letnji odmor kvare svima,
Da l' je reč o sunčanici?
Poslanika, eto, dvanajst
Našlo po ovoj vrućini
Srbiji da stavlja balast
Genocida u Skupštini.
Izlapeli poslanici,
Jel' vam neko pare tutno
Genocid u Srebrenici
Da tražite rezolutno?
Il' je za to što sred leta
Obuzmu vas genocidi,
Vrućinčina kriva kleta
Od koje se obnevidi?
Genocidom što nas smara
Poslanička besna klika?
Jel' osto kod tih drugara
Mozak bez kiseonika?
Spasavajte glavu živu,
Skačite u prvu baru,
Legnite pod prvu šljivu,
Tomi verujte Grobaru!
Il' ko ja u Lepenicu –
Ko kečiga plivaš kraul,
Zaboraviš Srebrenicu,
Genocid ti sitan faul!
Da li beše il' ne beše,
Nek' sa sobom mrtvi reše,
Da ne troše vreme živi
Ko će koga da okrivi.
Zlata vredi savet dobar,
Garantuje Toma Grobar:
Kad nad glavom reka teče,
Savest skvasiš, pa ne peče.
Poslanici nek' uvidu
Od sveg što im rekoh makar:
Nije sve u genocidu,
Nešto vredi i masakar!
Facebook Forum