Transkript razgovora nekatastrofalnih političkih lidera u zemljama pogođenim katastrofalnim poplavama
Aleksandar Vučić: E, ovo je stvarno neviđeno…
Zoran Milanović: Šta je neviđeno?
Vučić: Pa ova poplava…
Milanović: Kako to misliš neviđeno? Ja sam bio na poplavljenim područjima i vidio poplavu. I koliko vidim, bio sam viđen. Prema tome, to je za mene višestruko viđeno, a za tebe ne znam…
Vučić: A šta misliš: da ja nisam video poplavu? I da mene nisu videli? Pa gde ti gledaš?!
Milanović: U poplavu, kao što se moglo vidjeti.
Vučić: Ne govorim ja, čoveče, o toj poplavi, već o ovoj poplavi blogova, tvitova, fejsova,
postova… To je prava katastrofa i to je moralo da se spreči!
Bakir Izetbegović: Jel to kod vas poplavio i Internet?
Vučić: A kod vas, kao, nije… Pa gde ti živiš?! Ja sam lično nadgledao tu borbu protiv poplave blogova, tvitova, fejsova, postova kod nas u Srbiji, pa sam video da ni kod vas u Bosni, a ni kod ovih drugara u Hrvatskoj nije ništa bolja situacija. Ali nisam video da ste išta preduzeli protiv te stihije.
Izetbegović: A šta smo mogli? Da podignemo nasipe oko Interneta?
Vučić: Da ste nešto uradili čim se na Internetu pojavio prvi tekst gde se kaže da je narod bolji od svojih političkih lidera, da je običan svet održao lekciju političkim elitama i tako dalje, ne bi se to pretvorilo u ovaj potop biblijskih razmera! Ne bi ceo Internet bio preplavljen insinuacijama da su političari zakazali, da treba da se ugledaju na narod, da snose odgovornost, da podnesu ostavke… A sve je to počelo kod vas, pa se onda prelilo i kod nas!
Izetbegović: Ali kod nas narod nije podnio ostavku. Kako onda da se po tom pitanju ugledamo na njega?
Vučić: Baš si našo vreme i mesto da se zavitlavaš! Nisi umeo da sprečiš širenje poplave, ali umeš da se zevzečiš!
Milanović: Ako sam dobro shvatio, ti misliš da smo mi suodgovorni i za poplave u Srbiji?
Vučić: Ja mislim da ste propustili da pravovremeno dejstvujete! Mogli ste barem da nas upozorite šta se kod vas piše, pa da znamo šta će i nama da se piše.
Izetbegović: Da ti javimo da se kod nas piše da je narod bolji od vođa, pa da nam se rugaš?
Milanović: Kako da nam se ruga?
Izetbegović: Pa da kaže da bolji narod zaslužuje bolje vođe.
Milanović: Onda i bolji vođa zaslužuje bolji narod. To je interakcija.
Vučić: To što vi radite, odnosno ono što niste uradili, to je, to je…………………………
Izetbegović: Šta je to?
Vučić: To je……………………………………..
Izetbegović: Pa što ne kažeš?
Vučić: To je……………………………………..
Izetbegović: Što, bolan ne bio, šutiš?
Vučić: Ne ćutim. Ja se tako izražavam kad hoću da kažem nešto posebno važno.
Milanović: Pa kaži, čovječe!
Vučić: Reko sam… Sve sam reko.
Milanović: Ja ništa nisam čuo.
Izetbegović: A, sad sam skonto! On stvarno tako govori fol mutavo. Gledo sam mu preko televizora onu sjednicu kad se malo izgalami na ministre, pa onda šuti, šuti, šuti, a oni sve kontaju šta im on tom šutnjom govori i poručuje. To ti je ono ko dramska pauza, samo je kod njega malo poduža, da mu u nju stane više teksta. On ti toliko toga kaže dok kobajagi šuti, da bi te njegove pauze trebale da se titluju. Ne moš ovako upratit šta sve kaže…
Vučić: Nekima nema šta da se titluje ni dok izgovaraju gomilu reči.
Milanović: Fakat. Ja sam tebe bolje razumio dok si šutio.
Vučić: Onda se potrudi da i ja tebe razumem.
Izetbegović: Jesi ti to stvarno ljut na nas?
Vučić: Nisam ljut. Samo razočaran pomanjkanjem solidarnosti. Bilo bi fer da ste me alarmirali šta se kod vas piše, pa da ja te priče kako je narod bolji od nas koji ga vodimo zaustavim pre nego što se pojave.
Izetbegović: Daj, života ti, otkrij i meni kako se zaustavlja nešto čega još ne bude…
Vučić: Jel ti nikad nisi čuo da se poplave sprečavaju pre nego što nadođu, jer posle bude kasno? Tako je i sa ovim blogovima, tvitovima, fejsovima, postovima…
Izetbegović: Pa šta bi ti napravio i da smo ti javili: poskido ih s Interneta i prije nego što su napisani?
Vučić: Unapred bih postavio nasip pred svaki takav napis. Jer ako se prava poplava obuzdava nasipanjem peska u džakove, onda valjda i ova virtuelna može da se spreči nasipanjem strofa pred katastrofu.
Izetbegović: Kakvih, bolan, strofa?
Vučić: Blagovremeno upozoravajućih. Evo slušaj:
Umesto da pune vreće,
Neki nam tu pamet sole
Poplava da biti neće
Vođostaj kad krene dole.
Te reči dve slično zvuče,
Al' vođa je iznad vode –
Voda se ipak povuče,
A vođa neće da ode!
Vođa je od vode jači,
Džaba ga kinjiš i tučeš,
Jer vođa se ne povlači
Ni kada vodu povučeš!
Aleksandar Vučić: E, ovo je stvarno neviđeno…
Zoran Milanović: Šta je neviđeno?
Vučić: Pa ova poplava…
Milanović: Kako to misliš neviđeno? Ja sam bio na poplavljenim područjima i vidio poplavu. I koliko vidim, bio sam viđen. Prema tome, to je za mene višestruko viđeno, a za tebe ne znam…
Vučić: A šta misliš: da ja nisam video poplavu? I da mene nisu videli? Pa gde ti gledaš?!
Milanović: U poplavu, kao što se moglo vidjeti.
Vučić: Ne govorim ja, čoveče, o toj poplavi, već o ovoj poplavi blogova, tvitova, fejsova,
postova… To je prava katastrofa i to je moralo da se spreči!
Bakir Izetbegović: Jel to kod vas poplavio i Internet?
Vučić: A kod vas, kao, nije… Pa gde ti živiš?! Ja sam lično nadgledao tu borbu protiv poplave blogova, tvitova, fejsova, postova kod nas u Srbiji, pa sam video da ni kod vas u Bosni, a ni kod ovih drugara u Hrvatskoj nije ništa bolja situacija. Ali nisam video da ste išta preduzeli protiv te stihije.
Izetbegović: A šta smo mogli? Da podignemo nasipe oko Interneta?
Vučić: Da ste nešto uradili čim se na Internetu pojavio prvi tekst gde se kaže da je narod bolji od svojih političkih lidera, da je običan svet održao lekciju političkim elitama i tako dalje, ne bi se to pretvorilo u ovaj potop biblijskih razmera! Ne bi ceo Internet bio preplavljen insinuacijama da su političari zakazali, da treba da se ugledaju na narod, da snose odgovornost, da podnesu ostavke… A sve je to počelo kod vas, pa se onda prelilo i kod nas!
Izetbegović: Ali kod nas narod nije podnio ostavku. Kako onda da se po tom pitanju ugledamo na njega?
Vučić: Baš si našo vreme i mesto da se zavitlavaš! Nisi umeo da sprečiš širenje poplave, ali umeš da se zevzečiš!
Milanović: Ako sam dobro shvatio, ti misliš da smo mi suodgovorni i za poplave u Srbiji?
Vučić: Ja mislim da ste propustili da pravovremeno dejstvujete! Mogli ste barem da nas upozorite šta se kod vas piše, pa da znamo šta će i nama da se piše.
Izetbegović: Da ti javimo da se kod nas piše da je narod bolji od vođa, pa da nam se rugaš?
Milanović: Kako da nam se ruga?
Izetbegović: Pa da kaže da bolji narod zaslužuje bolje vođe.
Milanović: Onda i bolji vođa zaslužuje bolji narod. To je interakcija.
Vučić: To što vi radite, odnosno ono što niste uradili, to je, to je…………………………
Izetbegović: Šta je to?
Vučić: To je……………………………………..
Izetbegović: Pa što ne kažeš?
Vučić: To je……………………………………..
Izetbegović: Što, bolan ne bio, šutiš?
Vučić: Ne ćutim. Ja se tako izražavam kad hoću da kažem nešto posebno važno.
Milanović: Pa kaži, čovječe!
Vučić: Reko sam… Sve sam reko.
Milanović: Ja ništa nisam čuo.
Izetbegović: A, sad sam skonto! On stvarno tako govori fol mutavo. Gledo sam mu preko televizora onu sjednicu kad se malo izgalami na ministre, pa onda šuti, šuti, šuti, a oni sve kontaju šta im on tom šutnjom govori i poručuje. To ti je ono ko dramska pauza, samo je kod njega malo poduža, da mu u nju stane više teksta. On ti toliko toga kaže dok kobajagi šuti, da bi te njegove pauze trebale da se titluju. Ne moš ovako upratit šta sve kaže…
Vučić: Nekima nema šta da se titluje ni dok izgovaraju gomilu reči.
Milanović: Fakat. Ja sam tebe bolje razumio dok si šutio.
Vučić: Onda se potrudi da i ja tebe razumem.
Izetbegović: Jesi ti to stvarno ljut na nas?
Vučić: Nisam ljut. Samo razočaran pomanjkanjem solidarnosti. Bilo bi fer da ste me alarmirali šta se kod vas piše, pa da ja te priče kako je narod bolji od nas koji ga vodimo zaustavim pre nego što se pojave.
Izetbegović: Daj, života ti, otkrij i meni kako se zaustavlja nešto čega još ne bude…
Vučić: Jel ti nikad nisi čuo da se poplave sprečavaju pre nego što nadođu, jer posle bude kasno? Tako je i sa ovim blogovima, tvitovima, fejsovima, postovima…
Izetbegović: Pa šta bi ti napravio i da smo ti javili: poskido ih s Interneta i prije nego što su napisani?
Vučić: Unapred bih postavio nasip pred svaki takav napis. Jer ako se prava poplava obuzdava nasipanjem peska u džakove, onda valjda i ova virtuelna može da se spreči nasipanjem strofa pred katastrofu.
Izetbegović: Kakvih, bolan, strofa?
Vučić: Blagovremeno upozoravajućih. Evo slušaj:
Umesto da pune vreće,
Neki nam tu pamet sole
Poplava da biti neće
Vođostaj kad krene dole.
Te reči dve slično zvuče,
Al' vođa je iznad vode –
Voda se ipak povuče,
A vođa neće da ode!
Vođa je od vode jači,
Džaba ga kinjiš i tučeš,
Jer vođa se ne povlači
Ni kada vodu povučeš!
