Prvi službeni razgovor predsjednika Srbije i Hrvatske, Tomislava Nikolića i Ive Josipovića
- Dobro došo, komšija! Daj da se ljubnemo!
- Hajde, dobro...
- Još jedared! Triput ko ljudi!
- Ah, da... Uvijek zaboravim.
- Pa kojim dobrom, komšija?
- Eto, svratio malo, da porazgovaramo kao ljudi, da vidimo ima li kakvih problema...
- Šta ima da ih gledamo?! Ajde da ih rešavamo!
- Ja bih bio iznimno sretan kada bismo uspjeli riješiti problem nestalih osoba koji opterećuje inače dobre odnose između naših dviju zemalja...
- Nemoj, molim te, da recituješ uvek jedno te isto! Nestali pa nestali... Ko srećniji od mene da se i to jednom reši, ali kako kad uvek nešto iskrsne?! Ja baš sinoć seo pa mislim: e baš bi bilo lepo da pronađem nekog nestalog, da se komšija obraduje kad stigne... Krenem ja da tražim, kad evo ti ovih mojih: predsedniče, kud ste krenuli, stanite, dajte da vidimo šta da radimo sa ovim cigaretama... Kažem ja: šta ima da se radi sa cigaretama, ko oće neka puši, ko neće ne mora... A oni meni: ne može to tako, predsedniče, Evropa nas tera da pušimo hrvatske cigarete...
- To nije točno! Europska Unija samo zahtijeva da Srbija nastavi uvoziti cigarete iz Hrvatske po povlaštenim carinskim stopama. Nikoga ona ne tjera da puši!
- Pa i ja kažem, al ovi moji zinuli: što da ih uvozimo ako nećemo da ih pušimo, nećemo valjda da ih držimo za uvetom...
- To nije zdravo da se cigareta drži za uhom.
- Pa razume se da nije. Može čovek da oklempavi od toga...
- Lako za klempavost, ali može oštetiti Eustahijevu trubu.
- Ako ošteti, može u Guči da se nabavi druga. Bar truba imamo. Nije to nikakav problem.
- Možda ipak ne bi bilo loše da se na kutijama cigareta otisne upozorenje: „Pušenje može oštetiti sluh.“
- Kako, bre, da ošteti sluh?
- Pa ako se cigareta drži za uhom...
- Ne misliš valjda da smo mi Srbi blesavi pa da za uvetom držimo zapaljenu cigaretu!
- Nisam to mislio...
- Nema veze šta si mislio, to možeš da batališ. Al kad si već pomenuo ta upozorenja, ovi moji kažu da bi bilo lepo, ako već uvozimo tolike cigarete iz Hrvatske, da upozorenja budu štampana i ćirilicom, a ne samo latinicom.
- Kakva upozorenja?
- Pa ona „Pušenje ubija.“, „Pušenje može da izazove impotenciju.“ i tako dalje.
- Nisam siguran da je to dvojezično pušenje dobra ideja.
- Jel zbog ćirilice? Stvarno ne razumem vas Hrvate: hvalite se da je ćirilica i hrvatsko pismo, a onda ko varvari razbijate table po Vukovaru, Udbini i gde ono još...
- Ma ne radi se o ćirilici, već o lošoj promidžbenoj poruci.
- Kakvoj poruci?
- Promidžbenoj, ovaj, propagandnoj. Ako na našim cigaretama, gdje već stoji napisano da pušenje ubija, to isto otisnemo i ćirilicom, kupci mogu pomisliti da su naše cigarete dvostruko štetnije, da ubijaju dvaput.
- Šta ti je, čoveče? Pa niko nije toliki kreten da misli da može da umre dva puta. Šta bi onda rekli ovi što puše u Bosni? Tamo, video ja svojim očima, na svakoj paklici na tri jezika piše „Pušenje ubija. Pušenje ubija. Пушење убија.“ Dvaput latinicom, na bosanskom i hrvatskom, i jednom ćirilicom, na srpskom.
- Ako čak ni pušači ne mogu umrijeti više puta, jamačno imaju razloga za strah da se mogu više puta razboljeti od iste bolesti. Zato bi, mislim, bilo nezgodno da na našim cigaretama dva puta, na dva jezika i na dva pisma, bude otisnuto upozorenje da naprimjer, kao što si spomenuo, pušenje može izazvati impotenciju.
- Jel ti, bre, stvarno misliš da ovde žive moroni koji će da poveruju da od jedne cigarete može čak dvaput da im se ne digne?!
- Molim te, ne prostači!
- Sad sam ja prostak, a ne vi što hoćete da nam, pomoću ucena iz Brisela, i dalje uvaljujete svoje cigarete po povlašćenim carinskim stopama, da nas trujete i ubijate!
- Kako to mi vas ubijamo?
- Pa ako na svakoj paklici vaših cigareta piše da pušenje ubija, a i sam si reko da ubija, i ako mi moramo da uvezemo 1625 tona cigareta iz Hrvatske godišnje, to je, čoveče, čisti genocid!
- Oprosti, ali i Hrvatska uvozi cigarete iz Srbije koje jednako tako ubijaju! Što je to, molit ću lijepo, ako ne genocid?!
- Onda najbolje da povučemo one tužbe za genocid.
- Nemojmo o tome, nije još vrijeme... U tom bismo slučaju morali povući i cigarete s tržišta, a to bi prouzročilo dodatne teškoće u gospodarstvu.
- Pa šta onda da radimo? Da nastavimo da pušimo ko i dosad? Dokle, bre?
- Valjda dok ne popušimo.
- Dok ne popušimo šta?
- Tužbe za genocid.
- A, to... Onda dobro.
- Oprosti, a na što si ti mislio?
- Pa na cigarete. Jer ja, znaš, ne pušim.
- Ne pušim ni ja, ali kad već i u Srbiji i u Hrvatskoj ima građana koji se ne mogu otresti te štetne navike, mislim da im to pravo nitko ne smije uskratiti.
- Slažem se. Neka narod puši, kad već ne ume da živi bez pušenja!
- Tako je. Na građanima je da puše, a na Europskoj Uniji da odredi kvote...
- A što mi ne bi mogli da se lepo dogovorimo i bez Evropske Unije i njenih kvota?
- E, da smo se mi mogli dogovoriti tko je koliko popušio i koliko još treba popušiti, zar bi nam trebala Europska Unija?!
- Dobro došo, komšija! Daj da se ljubnemo!
- Hajde, dobro...
- Još jedared! Triput ko ljudi!
- Ah, da... Uvijek zaboravim.
- Pa kojim dobrom, komšija?
- Eto, svratio malo, da porazgovaramo kao ljudi, da vidimo ima li kakvih problema...
- Šta ima da ih gledamo?! Ajde da ih rešavamo!
- Ja bih bio iznimno sretan kada bismo uspjeli riješiti problem nestalih osoba koji opterećuje inače dobre odnose između naših dviju zemalja...
- Nemoj, molim te, da recituješ uvek jedno te isto! Nestali pa nestali... Ko srećniji od mene da se i to jednom reši, ali kako kad uvek nešto iskrsne?! Ja baš sinoć seo pa mislim: e baš bi bilo lepo da pronađem nekog nestalog, da se komšija obraduje kad stigne... Krenem ja da tražim, kad evo ti ovih mojih: predsedniče, kud ste krenuli, stanite, dajte da vidimo šta da radimo sa ovim cigaretama... Kažem ja: šta ima da se radi sa cigaretama, ko oće neka puši, ko neće ne mora... A oni meni: ne može to tako, predsedniče, Evropa nas tera da pušimo hrvatske cigarete...
- To nije točno! Europska Unija samo zahtijeva da Srbija nastavi uvoziti cigarete iz Hrvatske po povlaštenim carinskim stopama. Nikoga ona ne tjera da puši!
- Pa i ja kažem, al ovi moji zinuli: što da ih uvozimo ako nećemo da ih pušimo, nećemo valjda da ih držimo za uvetom...
- To nije zdravo da se cigareta drži za uhom.
- Pa razume se da nije. Može čovek da oklempavi od toga...
- Lako za klempavost, ali može oštetiti Eustahijevu trubu.
- Ako ošteti, može u Guči da se nabavi druga. Bar truba imamo. Nije to nikakav problem.
- Možda ipak ne bi bilo loše da se na kutijama cigareta otisne upozorenje: „Pušenje može oštetiti sluh.“
- Kako, bre, da ošteti sluh?
- Pa ako se cigareta drži za uhom...
- Ne misliš valjda da smo mi Srbi blesavi pa da za uvetom držimo zapaljenu cigaretu!
- Nisam to mislio...
- Nema veze šta si mislio, to možeš da batališ. Al kad si već pomenuo ta upozorenja, ovi moji kažu da bi bilo lepo, ako već uvozimo tolike cigarete iz Hrvatske, da upozorenja budu štampana i ćirilicom, a ne samo latinicom.
- Kakva upozorenja?
- Pa ona „Pušenje ubija.“, „Pušenje može da izazove impotenciju.“ i tako dalje.
- Nisam siguran da je to dvojezično pušenje dobra ideja.
- Jel zbog ćirilice? Stvarno ne razumem vas Hrvate: hvalite se da je ćirilica i hrvatsko pismo, a onda ko varvari razbijate table po Vukovaru, Udbini i gde ono još...
- Ma ne radi se o ćirilici, već o lošoj promidžbenoj poruci.
- Kakvoj poruci?
- Promidžbenoj, ovaj, propagandnoj. Ako na našim cigaretama, gdje već stoji napisano da pušenje ubija, to isto otisnemo i ćirilicom, kupci mogu pomisliti da su naše cigarete dvostruko štetnije, da ubijaju dvaput.
- Šta ti je, čoveče? Pa niko nije toliki kreten da misli da može da umre dva puta. Šta bi onda rekli ovi što puše u Bosni? Tamo, video ja svojim očima, na svakoj paklici na tri jezika piše „Pušenje ubija. Pušenje ubija. Пушење убија.“ Dvaput latinicom, na bosanskom i hrvatskom, i jednom ćirilicom, na srpskom.
- Ako čak ni pušači ne mogu umrijeti više puta, jamačno imaju razloga za strah da se mogu više puta razboljeti od iste bolesti. Zato bi, mislim, bilo nezgodno da na našim cigaretama dva puta, na dva jezika i na dva pisma, bude otisnuto upozorenje da naprimjer, kao što si spomenuo, pušenje može izazvati impotenciju.
- Jel ti, bre, stvarno misliš da ovde žive moroni koji će da poveruju da od jedne cigarete može čak dvaput da im se ne digne?!
- Molim te, ne prostači!
- Sad sam ja prostak, a ne vi što hoćete da nam, pomoću ucena iz Brisela, i dalje uvaljujete svoje cigarete po povlašćenim carinskim stopama, da nas trujete i ubijate!
- Kako to mi vas ubijamo?
- Pa ako na svakoj paklici vaših cigareta piše da pušenje ubija, a i sam si reko da ubija, i ako mi moramo da uvezemo 1625 tona cigareta iz Hrvatske godišnje, to je, čoveče, čisti genocid!
- Oprosti, ali i Hrvatska uvozi cigarete iz Srbije koje jednako tako ubijaju! Što je to, molit ću lijepo, ako ne genocid?!
- Onda najbolje da povučemo one tužbe za genocid.
- Nemojmo o tome, nije još vrijeme... U tom bismo slučaju morali povući i cigarete s tržišta, a to bi prouzročilo dodatne teškoće u gospodarstvu.
- Pa šta onda da radimo? Da nastavimo da pušimo ko i dosad? Dokle, bre?
- Valjda dok ne popušimo.
- Dok ne popušimo šta?
- Tužbe za genocid.
- A, to... Onda dobro.
- Oprosti, a na što si ti mislio?
- Pa na cigarete. Jer ja, znaš, ne pušim.
- Ne pušim ni ja, ali kad već i u Srbiji i u Hrvatskoj ima građana koji se ne mogu otresti te štetne navike, mislim da im to pravo nitko ne smije uskratiti.
- Slažem se. Neka narod puši, kad već ne ume da živi bez pušenja!
- Tako je. Na građanima je da puše, a na Europskoj Uniji da odredi kvote...
- A što mi ne bi mogli da se lepo dogovorimo i bez Evropske Unije i njenih kvota?
- E, da smo se mi mogli dogovoriti tko je koliko popušio i koliko još treba popušiti, zar bi nam trebala Europska Unija?!
